Tijago Monteiro za B92: „Uz prave uslove mogu do titule“

Objavljivanjem intervjua sa Tijagom Monteirom, vozačem Seata u Svetskom prvenstvu turističkih automobila, otvaramo seriju priloga načinjenih tokom WTCC i trka Formule Reno u Monci. Portugalac ne važi za superbrzog, ali je pouzdan, promišljen i stabilan, timski je igrač, postiže konstantne rezultate, rezonuje zrelo i realan je. U &bdquo;hramu brzine&ldquo; s Monteirom smo popričali o danima koje je proveo u Čempkaru i Formuli 1, trenutnoj situaciji u ekipi Sanred, o angažmanu u GP2 seriji, njegovim menadžerskim i poslovnim aktivnostima van auto-sporta. Razgovor je vođen u subotu, a u nedelju je Tijago osvojio jedno treće i jedno četvrto mesto, popeo se na četvrtu poziciju u generalnom i postao prvi pratilac nadmoćne Ševroletove trojke.Prvi put ove sezone nisi najbrži, već deseti u prvoj rundi kvalifikacija, a to je potrebno za pol poziciju u trci 2. Jesi li to uspeo zato što si promenio taktički pristup?&bdquo;Pristup je potpuno isti kao i u prvoj i drugoj trci. To je samo sreća. Pokušavamo da steknemo predstavu koje će biti vreme kruga, onda pokušavamo da se tome prilagodimo, ali niko ne može znati sa sigurnošću. Vozio sam svoj krug i morao na pravcu malo da dignem nogu s gasa, jer sam bio prebrz. Zaista nisam zadovoljan ovim sistemom. Nije dobar, nije sportski, nije posebno uzbudljiv. Nisam zadovoljan jer je previše kockanja. OK, draže mi je što sam na pol poziciji nego da sam deseti, ali lako se može i ispasti, ili biti četvrti ili peti. Isuviše je sreće u tome i ne sviđa mi se.&ldquo; Imaš li ideju kako bi se kvalifikacioni sistem mogao poboljšati?&bdquo;Bio sam zadovoljan prošlogodišnjim, tu nije bilo posebnih problema. Jedino što bih promenio - dao bih manje poena za trku 2. Malo manje. To je i dalje pobeda, ali treba da vredi manje bodova. Trebalo bi da bude važnije da završite peti ili šesti, nego da namerno padate na osmo mesto, kako biste startovali s pol pozicije na trci dva. Čak i kad se to događalo, to nije bilo svakog vikenda. Ponekad je neki vozač namerno padao s pete ili šeste na osmu poziciju. Ponekad. A sada se to dešava u svim kvalifikacijama, na svakoj trci. Znate, menjate nešto čime prošle godine niste bili zadovoljni jer nije bilo sportski, a sada terate ljude da to rade.&ldquo; Ti zapravo predlažeš GP2 sistem kvalifikacija i bodovanja?&bdquo;U GP2 samo prva šestorica osvajaju bodove u drugoj trci i bodova je manje. Mislim da to nije loše - ako pobedite, to je još uvek pobeda i na podijumu ste. Tako treba da bude.&ldquo;Kako si se 2003, posle F3 i F3000 našao u Čempkaru i kakve uspomene imaš iz Amerike?&bdquo;U to vreme mislio sam da više nemam šansi da uđem u Formulu 1. Nisam imao veće sponzore, nisam imao dogovor s velikim timom, ništa takvo. Izvezao sam sezonu Formule 3000, bilo je skupo i teško, jer u to vreme nije bilo testiranja, odmah ste uskakali u kvalifikacije i to nije zanimljivo, ne naučite ništa. Bilo je glupo da vozim još jednu godinu tu. U isto vreme upoznao sam Emersona Fitipaldija, kada sam otišao da pogledam jednu trku u Americi. Kazao mi je da ima novi projekat, da ima tim i pitao me da li sam zainteresovan da dođem. Rekao je da će biti teško, prva je godina i ima samo jedan auto, ali da će stvar biti dugoročna i da bi ugovor mogao biti na dve ili tri godine.&ldquo; &bdquo;To je bila sjajna prilika, pogotovu s Emersonom, uz njega sam mnogo naučio. Otišao sam misleći da ću tamo biti najmanje tri godine, a tim je ugašen na kraju prve. Moj je ugovor prestao da važi, vratio sam se u Evropu i rekao: &rsquo;OK, imao sam sjajno iskustvo u Americi, ali sad sam gotov&rsquo;. Bilo je jako kasno, već je bio februar i pitao sam se šta ću da radim. Na sreću, Karlin mi je pružio sjajnu šansu u Svetskoj Nisan seriji. Da sam se ja pitao, u Americi bih bez problema ostao deset godina. Voleo sam to iskustvo, tamo mi se sve dopalo, trkanje, ljudi... Ali, da se nisam vratio, ne bih ušao u Formulu 1, pa sam istovremeno zadovoljan što sam se vratio.&ldquo;Dopadao ti se ondašnji Čempkar auto?&bdquo;Da, imao je turbo i bio vrlo zabavan za vožnju. Trke su bile sjajne, vrlo zabavne i interesantne, mnogo pit-stopova, mnogo preticanja. Staze su bile vrlo uzbudljive, neke stare, neke manje stare. Samo tri ili četiri ovalne, ne previše. Sigurno jedan od najboljih šampionata u kojima sam bio.&ldquo; Pošto ti se toliko svidela Amerika, nije čudno da si u njoj postigao najbolji F1 rezultat.(smeh) &bdquo;Slučajnost, slučajnost... Ali, imao sam tamo puno navijača i bilo je lepo što sam tamo postigao najbolji rezultat, jer su bili prisutni mnogi ljudi koje sam poznavao, ljudi koji su me se sećali iz Čempkar vremena. To je bila srećna slučajnost.&ldquo; Kako pamtiš taj svoj čuveni F1 podijum u Indijanapolisu 2005?&bdquo;Velika prilika. Luda trka, sigurno, ali mi nismo učinili ništa pogrešno. Tamo smo bili da se trkamo i trkali smo se do kraja. Mišlen je taj koji je pogrešio, mi smo imali sve razloge da ostanemo na stazi i obavimo naš posao. Uradili smo ga i srećan sam zbog toga. Moj direktni konkurent je bio tamo - bili smo Minardi, moj timski kolega i ja. Posao mi je bio da završim ispred njih, to nije bilo lako. Performanse su bile dobre, trka je bila dobra, bio sam 30 sekundi ispred Kartikejana, a Kartikejan je obično bio jako blizu mene. Usrećio sam toliko ljudi, tim je to zaslužio.&ldquo;Da li ti je bilo teško da ostaviš trke formula i pređeš u WTCC i voziš turističke automobile?&bdquo;Moj izbor u to vreme bio je prilično jednostavan. Ako nisam mogao da budem u boljem timu u Formuli 1, nisam želeo da vozim još jednu sezonu sa istom ekipom, a sve je išlo nagore, nagore, nagore. Godina 2006. bila je stvarno najgora, a nigde drugde nije bilo mesta. Odlučio sam da rizikujem, da izađem iz F1 i pokušam da se vratim kasnije. OK, nije bilo moguće vratiti se, ali mislim da je za moju karijeru to bio najbolji izbor. WTCC je jedan od malobrojnih međunarodnih šampionata, ima proizvođače, na televiziji je, ima veliku bazu navijača i nov je, još raste. Takvih nema mnogo - DTM je uglavnom u Nemačkoj, GT nema zvaničnih proizvođača, drugačiji je, uvek su dva vozača. Mislim da je WTCC bio ispravan izbor i njime sam stvarno zadovoljan. Ovde mi se mnogo sviđa, svakako bih voleo više snage, ali automobili su dobri za vožnju, a trke vrlo uzbudljive.&ldquo; Imaš i poslovne aranžmane van trkačkih...&bdquo;Da, moja porodica bavi se proizvodnjom vina i hotelijerstvom. Studirao sam hotelski menadžment i uvek sam bio pomalo uključen. Sada manje i manje, ali uvek pomalo. Imam dva restorana u Portu, merčandajzing kompaniju i menadžer sam mladog portugalskog vozača, zove se Antonio Feliks da Košta i vozi GP3. Uposlen sam, previše uposlen.&ldquo;Vlasnik si ekipe ORT u GP2 seriji. Kako si ušao u taj poduhvat? &bdquo;Na to sam se odlučio zato što me Bruno Mišel (organizator GP2 serije) pozvao i kazao da postoji prilika da uđem ako sam zainteresovan, jer postoji tim koji je u jako lošoj finansijskoj situaciji. Ne možete ući u GP2 seriju ako neki tim iz nje ne izlazi. Ili kupite tim, a to košta mnogo novca, ili kupite ekipu u lošoj situaciji, što košta manje. Prilika je bila dobra. Naravno, morao sam da se usredsredim na sponzore i naš glavni sponzor je trkačka staza Algarve.&ldquo; Zadovoljan si svojom GP2 ulogom?&bdquo;Da... Frustrirajuće je, teško je. Godinama samo voziš, sve vreme to radiš i ima mnogo teških momenata. Ali kada si navikao da voziš, a ne možeš, i nešto krene naopako, stvar ne zavisi od tebe, a opet imaš problem. Frustrira malo više nego što sam mislio.&ldquo; To znači da ponekad poželiš da izvučeš pilota iz kokpita i sam sedneš za volan?&bdquo;Definitivno.&ldquo; (smeh) Planiraš li da uzgajaš portugalske talente, recimo Da Koštu?&bdquo;Sigurno. Ali ne obavezno u ORT timu. Ako je ORT spreman da mu da auto u kojem može da se bori za pobede, da. U suprotnom, ne, jer mu želim najbolje, a ako ne mogu da mu pružim najbolje u mom timu, onda to neću raditi. Smestiću ga u bilo koji tim koji pobeđuje, ako to mogu.&ldquo;A šta može ORT ove godine? &ldquo;Da raste. Još uvek učimo. Imamo mnogo iskusnih ljudi, inženjera, mehaničara, mnogo ljudi koji su osvajali trke. Ali, još uvek pokušavamo da pronađemo dobar spoj svih. To je velika porodica, 22 ljudi, i svi moraju dobro da rade zajedno. Moramo da steknemo još samopouzdanja. Vozačima sigurno nije lako. Džoniju (Čekotu) je druga sezona, dobar je, brz, ali još nema toliko iskustva, a Kevin (Miroha) je sjajan, ali jako mlad, nije mu lako. Taj šampionat puno zavisi od vozača. Tamo ima vozača sa tri ili četiri godine iskustva.&ldquo; Koliko ljudi plaćaju da bi došli do GP2 kokpita? &bdquo;Previše. Između milion i dva miliona (evra). Neki plaćaju i više od dva miliona. To je ludo. Budžet se sklapa ovako: ako nemate sponzora, treba vam najmanje dva miliona po automobilu. S četiri miliona možete voditi tim, ali ne zarađujete, samo ste na nuli. Ako nemate sponzore, onda vozači moraju da ih dovedu. Jednostavno je.&ldquo; Najavio si da je Seatova WTCC misija u početku 2011 &bdquo;ograničenje štete&ldquo;. Jesi li zadovoljan učinjenim?&bdquo;Zasad je bolje od očekivanja. Brazil nije bio isuviše loš, Zolder je bio sjajan, stigao sam na podijum. U Monci ne možemo da pobedimo, ali možemo da se borimo za bodove, što ćemo i raditi. S ograničenjem štete zasad nam ne ide previše loše.&ldquo;Seatov 1.6 turbo nalazi se na probnom stolu. Hoćete li ga na Hungaroringu imati barem Gabrijele ili ti, ili makar jedan od vas?&bdquo;Nemam pojma. Ne govore mi toliko o detaljima. Sigurno hoće da daju motor svakom, ne znam da li je to moguće. Morate pitati šefa tima. Ovde je trebalo da budu jedan ili dva. Ne znam.&ldquo; Vas tek čekaju probe s novim agregatom, a Ševrolet je pre sezone prešao 4.500 test kilometara. Koliko vremena treba da sve dođe na svoje mesto?&bdquo;Imaćemo novi motor, ali neće biti kao Ševroletov. Mislim da neće biti daleko, ali imaćemo vrlo malo testiranja i razvoja, govorimo o možda dva dana. Biće naporno, sezona neće biti laka. Imamo 35-40 KS manje.&ldquo; Ova sezona ti je peta u WTCC-u, rekao si da smatraš da si zreo za borbu za titulu.&bdquo;Da, mislim tako. OK, borite se sa vozačima kao što su Haf, Miler, Tarkvini, Menu, neki od njih imaju dvadeset godina iskustva! Svaka sezona je važna, ali mislim da sam sada, posle 4 ili 5 sezona, naučio mnogo i spreman sam. Ako dobijem šansu, spreman sam da se borim za titulu. Nije samo stvar u tome da budete brži, treba završavati trke, osvajati mnogo poena. Ovaj šampionat je izrazito taktički.&ldquo;Od početka si u Seatu, fabričkom ili privatnom. S kim se u ekipi najbolje slažeš?&bdquo;Sa Gabrijeleom, sigurno, ali i sa drugima - Fredi (Bart), Mihel (Nikjer), sve su to dobri momci, nemamo problema. U prethodnim godinama je isto bilo dobro. To je jedna od najvažnijih stvari u ovom šampionatu i u Seatu - postoji jaka veza između vozača. Đordi Žene, Rajdel, Ivan, Gabrijele i ja, sve smo radili zajedno i bili bliski. Na stazi smo jedni drugima mnogo pomagali. Borili smo se, ali za Seat.&ldquo; Svi kažu da se od Tarkvinija može mnogo naučiti. Da li ti to radiš?&bdquo;Još uvek mnogo učim od njega. Još je jako je brz, impresivan je. Zadovoljan sam uvek kada sam ispred njega, smatram ga jednim od sigurno najbržih vozača na svetu u ovoj vrsti automobila. Uvek kad sam ispred njega, to je dobar rezultat.&ldquo; Gabrijele je pre neku godinu kazao da mu se toliko sviđa WTCC da bi, uz dovoljnu motivaciju, mogao da ga vozi do šezdesete. Nameravaš li ti dugo da ostaneš ovde?&bdquo;Da, ali ne u ovim uslovima. Ljudi su sjajni, ali ja hoću da se borim za pobede. Gabrijele kaže isto - ove godine nam nije lako. Dogodine neću ponovo voziti WTCC u ovim uslovima. Hoću da budem u poziciji da se borim. Možda u ovom timu, ako budemo mogli da se borimo, ostaću. Ali, ako budemo isuviše daleko, kao sada, to nije zabavno. Dopada mi se šampionat i ako budemo konkurentni, mogu da ostanem ovde dvadeset godina.&ldquo; U WTCC-u si dva puta slavio na portugalskim trkama. Obećavaš li pobedu u Portu?&bdquo;Neću obećati, ali ću probati.&ldquo; *Realizaciju ovog intervjua omogućile su kompanije Mišlen i Delta motors.