Milica Bićanin - evropska šampionka u paraglajdingu

Pre četiri godine Milica Bićanin, studentkinja iz Beograda, počela je da se obučava za pilota paraglajdera, a danas je evropska šampionka, pobednica Svetskog kupa i dobitnica prestižnog priznanja Vazduhoplovnog saveza Srbije &ndash; &bdquo;Zlatnog orla&rdquo;.Mada je reč paraglajding prilično rogobatna, sve osim nje je lagano i lepršavo. Bar tako izgleda kad sa zemlje gledamo u one koji plove nebom iznad brda, planina i poljana sa samo dve komande u rukama. A kako je njima, tamo gore? &quot;Deluje kao fraza, ali to se zaista ne može prepričati. Ja više ne mogu da zamislim život bez letenja. I kada budem imala 50 godina leteću&quot;, kaže Milica Bićanin, dvadeset jednogodišnja studentkinja iz beogradskog naselja Kaluđerice, koju smo nedavno upoznali u Aeroklubu kada je primila nagradu &bdquo;Zlatni orao&rdquo;. Milica je jedina žena paraglajderistkinja koja je prigrlila statuu najprestižnije nagrade Vazduhoplovnog saveza Srbije, koja se dodeljuje više od pet decenija. Ona je evropska šampionka, prošle godine je na prvenstvu održanom u našoj zemlji osvojila zlato u ženskoj konkurenciji, zajedno sa prijateljima iz Vazduhoplovnog saveza Srbije osvojila je i zlato u ekipnoj konkurenciji. Milica je prošle godine pobedila i u Svetskom kupu koji se održava u šest zemalja, a u disciplini preciznog sletanja bila je najbolja u četiri zemlje: u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Japanu.Snovi među oblacima&quot;Paraglajding daje neverovatan osećanje i niko se ne bavi ovim sportom zbog koristi. Zapravo, najveća korist je boravak u prirodi, vreme provedeno sa prijateljima i letenje paraglajderom sat, sat i po, dva, već zavisno od toga kako to dozvole vremenske prilike&quot;, kaže Milica. Dešavalo se da neko iz njene ekipe poleti sa Vršačkog brega, pa preleti Požarevac ili Smederevsku Palanku i ode još dalje, za sedam &ndash; osam sati neprekidnog leta stigne i do okoline Niša. Osećanje velikog zadovoljstva imala je i na svečanosti uručenja nagrade kada su joj aplaudirali piloti, padobranci, modelari, sve sami veterani i vukovi vazduhoplovstva. A do titule najbolje, ova krhka devojka stigla je posle četiri godine vežbi. Otkrila je da joj se sviđa paraglajding gledajući jednu televizijsku emisiju sa Kopaonika. Počela je da mašta i zamišlja sebe među oblacima, ali nije znala da je i u Beogradu moguće ostvariti ovaj san. Tek pri kraju srednje škole videla je plakat koji je pozivao u na obuku za letenje paraglajderom. Porazgovarala je sa roditeljima, Tomislavom i Savetom, i oni su je podržali. Prvo otac, koji ju je odveo u Aeroklub JAT-a u Ulici vojvode Milenka, dok je mama još brinula i savetovala je da ne žuri s odlukom. To je bilo 2005. godine, taj početak je bio i najteži i najskuplji: samo oprema košta oko tri hiljade evra! Odlazila je na obuku u Vršac, osvojila je prvo brdašce od desetak metara, pa veće od osamdeset, pa se popela i na Vršački breg visok 300 metara. Posle godinu dana obuke dobila je letačku dozvolu, uspela je i da uđe &bdquo;na budžet&ldquo; prilikom upisa na Fakultet organizacionih nauka. Tako je majci i ocu preteklo para za kupovinu letačke opreme u kojoj leti i danas. &quot;Sećam se prvog leta, dogodio se na Vršačkom bregu samo dva meseca od početka obuke. Instruktor me je pozvao i rekao mi: &bdquo;Hajde sad ti. Uzmi paraglajder i idi!&rdquo;. Potrčala sam, uzela opremu, bila sam uplašena, osetila sam da mi se noge tresu. Ali nakon sletanja bila sam kao opijena, nisam mogla da prestanem da se smejem. Valjda i zato što je sve tako ispalo iznenada&quot;, seća se Milica Bićanin.Planovi i željeParaglajding je sport u kojem Srbija u poslednje vreme ima dosta uspeha. Zahvaljujući njemu posle pet decenija ponovo smo u vrhu Evrope, ali to je sport za koji se ne interesuju moćni sponzori. Zato Milica ima velikih problema da otputuje na Svetski kup u Maleziju u aprilu. Njen klub i Vazduhoplovni savez pomažu joj u takmičenjima za evropska i svetska prvenstva, ali Svetski kup je finansijski nepokriven. Zato će svoje takmičarske planove možda morati da pomeri za jun, kada je Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj, a što se tiče Svetskog kupa, srećna okolnost je da će se ovo takmičenje posle Malezije nastaviti u nama susednim zemljama, Makedoniji, Bugarskoj, Mađarskoj&hellip; Srećna okolnost je i što joj profesori FON-a izlaze u susret i pomeraju ispite. Osim takmičarskog žara i želje da i ove godine bude najbolja, Milica ima još jednu. Da stariju sestru Mariju koja uporno odbija da se upusti u ovu, njoj rizičnu i neshvatljivu avanturu paraglajderom, konačno nagovori na let u tandemu. A Miličin argument, koji je uvek spremna da potegne, glasi: &bdquo;Čak i ako nemate želju da se bavite paraglajdingom, treba probati bar jednom, uz pomoć instruktora. Pamtićete to iskustvo celog života!&rdquo;