Boričić: "Srećan sam zbog kontinuiteta dobrih rezultata"

Odbojkaški savez nesumnjivo je najozbiljnija sportska organizacija u Srbiji, što se vidi na svakom nivou &ndash; po broju takmičenja koja Srbija organizuje, prisustvu ovdašnjih funkcionera u međunardonim organizacijama, i što je najvažnije, u rezultatima reprezentativnih selekcija.U 2007. medalje su osvajali kadeti i juniori, na šampionatima Evrope seniori su bili bronzani, a seniorke srebrne, što je njihov najveći uspeh u istoriji. Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije i potpredsednik Svetseke odbojkaške federacije Aleksandar Boričić veoma je zadovoljan kontinuitetom dobrih rezultata. Meni je izuzetno drago da odbojka kao sport traje jako dugo sa dobrim rezultatima, sa uspesima, ali i u organizaciji velikih takmičenja. Sigurno da je veliko zadovoljstvo kad osvojite medalju; mi ove godine imamo više medalja, ali ono što je najvažnije je to da smo uspeli da napravimo i muške i ženske selekcije, da su jako važne kada su u pitanju raspodele vrhunskih svetskih rezultata. Ove godine ženska reprezentacija je osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu, muška je osvojila bronzanu, i pored Rusije, mi smo jedini savez koji može da se pohvali da ima dve evropske medalje. Ali naša obaveza i radost je 2008. kao olimpijska godina i očekujemo da ćemo prvi put imati dve reprezentacije na OI, kaže Boričić za B92. Oslonac uspešnih odbojkaških reprezentacija su klubovi, koji se bore sa velikim problemima. U Srbiji nema novca ni za popularnije sportove, a svi problemi sa kojima se suočavaju fudbal i košarka još su drastičniji u odbojci. U poslednjih nekoliko godina prosečan uzrast odbojkašice koja ide u inostranstvo pao je na 19 godina. Uprkos tome, iz godine u godinu Srbija daje nove talente.Imamo jako mali broj profesionalaca u savezu, ali oni stvarno rade sjajno. Imaju sjajnu saradnju sa klubovima, kojima dugujemo veliku zahvalnot. Naši klubovi rade u jako teškoj situaciji, finansijski im je teško, i to je jedan od razloga što skoro svi klubovi nastupaju sa maltene kadetskim i juniorskim selekcijama. S jedne strane, to nije baš dobro, a s druge strane, za razvoj mlađih selekcija, i nije tako loše. Tako da, mi moramo da poklanjamo veliku pažnju našim školama, to je i razlog zašto smo potpisali veliki ugovor sa Mikasom, kompanijom sa kojom smo se dogovorili da u sledeće tri godine podelimo 50 000 lopti školama, i 10 000 lopti obezbedimo za klubove i za nacionalne selekcije. Takođe želimo da produbimo saradnju sa školama, pravimo nove školske programe, dogovorili smo se sa kompanijama &bdquo;Šarp&ldquo; i &bdquo;Digitron&ldquo; da na kraju godine podelimo besplatno televizore školama koje pomažu naš projekat. Imamo kompaniju &bdquo;Lasta&ldquo;, kompaniju &bdquo;Dakapo&ldquo;, kompanije koje apsolutno pomažu razvoj omladinskog sporta, koje su našle interes da se dugogodišnje vežu za odbojkaški savez, i naša želja je da svaka škola u Srbiji dobije odbojkaške lopte. Želja nam je da se mnoga deca pridruže odbojkaškom svetu, svetu gde nema afera, droge, i ostalih problematičnih situacija, i kad me pitaju da li imam neki problem, ja kažem da imamo mnogo dece, i ne možemo da obezbedimo radni prostor za sve njih, ali zahvaljujući Ministarstvu omladine i sporta i gradu Beogradu, nadam se da će se naša dugogodišnja želja oko izgradnje nacionalnog centra ostvariti, i da ćemo dobiti mnogo više radnog prostora, a da ćemo u međuvremenu kroz saradnju sa školama i lokanim samoupravama obezbediti da i klubovi malo lakše dišu, još mnogo mnogo dece, a to znači mnogo uspeha u nekim budućim vremenima za srpsku odbojku. Dok su ostale sportske federacije iz Srbije gubile diplomatske bitke na svetskom nivou (košarka, vaterpolo), ili nikada nisu ni bile blizu centara u kojima se odlučuje (fudbal), Odbojkaški savez Srbije ima fantastičan status u svetu. U poslednje tri godine Beograd je bio domaćin Evropskog prvenstva, finala Svetske lige, kongresa Evropske odbojkaške federacije. Sudije iz Srbije redovno vode finalne mečeve evrokupova, a funkcioneri zauzimaju bitna mesta u hijerarhiji kontinentalne i svetske federacije.U sportskoj diplomatiji, kao i u životu, ništa se ne postiže preko noći,. Prijateljstva se lako pokvare, ali dug je proces stvaranja prijateljstava, kao i poverenja. U svetskoj i evropskoj federaciji, balkanskoj asocijiaciji, svi nam veruju, jer što smo rekli, to smo i ispunili. Često smo pravili projekte koji možda tog trenutka nisu izgledali kao da su u velikom interesu našeg saveza i sporta, ali smo ulagali i dobili poverenje. Imamo veliki broj članova u svetskim i evropskim komisijama, koji šire ideju o našem sportu, šire prijateljstvo. Do sada nismo imali nijedan problem ili nesporazum, a sama činjenica da smo osnivači Balkanske odbojkaške asocijacije, u kojoj ima 10 zemalja, svaka zemlja maltene ima sa nekom drugom političke probleme. Naša ideja je bila da radimo na prijateljstvu dece Balkana. Za deset godina nismo imali nijedan problem. Sve zemlje, svi odbojkaši Balkana se slažu da treba ulagati u prijateljstvo dece Balkana, i to nam je veliko zadovoljstvo. Ključ dobrih rezultata u kontinuitetu je u odličnoj strategiji. Odmah po ukidanju sankcija 1995. počeo je trofejni niz muške selekcije, koja je u međuvremenu bila evropski prvak i olimpijski pobednik. Devojke su petogodišnji plan ispunile godinu pre roka trećim mestom na svetskom prvenstvu. Mogu da se pohvalim ili da se požalim da sam predsednik Odbojkaškog saveza od 1992. godine. U tom trenutku nismo imali uspeha, nismo imali finansijski dobru situaciju, kada nismo imali dobru situaciju u diplomatiji, kada nismo imali prostorije Saveza. Naš prvi zaključak u predsedništvu bio je da, ukoliko se neka naša reprezentacija kvalifikuje za neko takmičenje, moramo da obezbedimo uslove da ona i ode na takmičenje, i da po mogućnosti osvojimo medalju na nekom takmičenju. Prvu medalju osvojili smo u muškoj konkurenciji. Tako smo odlučili da ulažemo u mušku odbojku. Mnogi igrači i treneri su heroji tog prvog talasa, i zaslužuju sva moguća priznanja i zahvalnost, jer su uspeli da nam pomognu da pozicioniramo odbojku kao vrhunski sport. Do tad se u našoj zemlji nije znalo da je i odboljka na visokom nivou. Izdržali smo, jer je mnogo teže ponoviti, nego prvi put osvojiti, i to smo dokazali. Postali smo olimpijski šampioni, evropski prvaci. Posle toga investirali smo u ženske selekcije, kada niko u Srbiji nije hteo da izdvoji novac da investira u našu sportsku budućnost. Sledeći korak je razvoj bič-volej reprezentacije, koja će 2009. biti domaćin Balkanijade.Iako mnogi ni danas ne prepozanaju šta je naša ženska selekcija uradila za jako kratko vreme, mi smo se već okrenuli novom izazovu &ndash; bič-voleju. Očekujemo da ćemo svo zajedno uspeti da stvorimo uslove za ovaj olimpijski sport. Mi smo dobili, zahvaljujući g-dinu Petroviću, direktoru Ade Ciganlije i g-dinu Krecloviću, gradskom sekretaru za sport, prva dva zvanična terena na kojima možemo da organizujemo prva internacionalna takmičenja. A to je samo početak, jer ideja nacionalnog centra je dobijanje velikog stadiona za najveće sportske manifestacije u bič-voleju. Ali uz pokretanje ideje o projektima, mi smo pokrenuli i saradnju sa Odbojkaškim savezom Brazila, koji je apsolutno najbolji u bič-voleju , da nam pomogne da iškolujemo nove trenere, nove igrače i igračice, da napravimo profesionalne ugovore i da savez investira u našu budućnost u bič-voleju. Stekli smo i kredibilitet - oni koji nisu verovali u nas na početku, koji su sumnjali kada smo pokrenuli ženski projekat, sada veruju i u budućnost bič-voleja. Jedan od ključnih problema sa kojima se suočavaju mladi sportisti u Beogradu i Srbiji je nedostatak prostora za rad. Pomenuti nacionalni centar najavljen je još 2006. godine, a slične ideje imaju i mnogi drugi sportski savezi. Odbojkaši i vaterpolisti su napravili zajednički plan koji bi mogao da se u stvarnost pretvori već u 2008. godini. Mogu da izrazim veliko zadovoljstvo ispred Odbojkaškog saveza o načinu komunikacije i saradnje sa Ministarstvom omladine i sporta. Pre svega, velika je stvar da su usvojeni predlozi u Vladi Srbije, jer stvorili smo mir odlukom da se dodele nacionalna priznanja. Mnogo stariji i iskusni sportisti, među njima i mnogi odbojkaši i odbojkašice, dobili su pravo da mirno žive. Dobili smo pravo da mlađi, sadašnji takmičari, dobijaju i nagrade za osvojene medalje, što ranije nije bio slučaj. I sigurno da nas sve raduje podrška oko izgradnje nacionalnog centra, pripremamo se sa našim prijateljima iz Vaterpolo saveza, očekujemo da ćemo u 2008. završiti idejno rešenje, i možda i početi, u prostoru za sport i rekreaciju imati dva državna projekta. Želja nam je da izgradimo nešto veliko, to veliko treba da bude vlasništvo države Srbije, a mi to treba da koristimo na najbolji mogući način.Boričić je zadovoljan medijskim tretmanom odbojke i podrškom publike, ali smatra da prostora za napredak ima još. Što se tiče medija, mislim da je novogodišnji sastanak potvrdio da mediji prate odbojku. Mi nikada nećemo biti zadovoljni količinom prostora. Smatram da zaslužujemo malo drugačiji tretman u nekim sredstvima informisanja. Odbojka ne treba da bude u centru pažnje samo kada se igra Svetska liga ili Olimpijske igre, nego moramo mnogo više da posvetimo pažnju klubovima, koji nam pomažu i dovode igrače. Oni ih pronalaze, mi ih usavršavamo, pravimo ogromni međunarodni program. Ove godine smo imali 117 međunarodnih utakmica, što je ogroman program i za mnogo veće odbojkaške saveze. Uspeli smo to sve da završimo, i dočekamo prvi januar sa osmesima, jer prvi put OSS može da se pohvali da će izmiriti sve obaveze potraživanja, prema igračima i ostalim potražiocima. Našim saradnicima i partnerima moramo da se zahvalimo, jer su nas podržavali. Što se tiče publike, svi zajedno moramo da napravimo još jedan pomak, jer u velikom broju drugih sportskih događanja, jako je teško izboriti prostor da naši klubovi , koji imaju odlične i perspektivne igrače, dobiju i svoj prostor. Ali nadam se i očekujem da ćemo i tu napraviti neki pomak, i da ćemo imati mnogo više publike u našim halama. U 2008. godini osnovni cilj reprezentacije je plasman na Olimpijske prve nedelje godine u Izmiru, devojke desetak dana kasnije nastupaju u Haleu.