NLB: Srpski klubovi u prvom delu sezone

Proteklo je skoro tri meseca od početka takmičenja u NLB ligi, ULEB kupu i Evroligi i vreme je, pošto je došla praznična pauza, da se napravi presek rezultata i igara srpskih klubova. Partizan dominira na Jadranu, u Evroligi takođe pruže zapažene partije, Zvezda je fenomenalno počela, pa malo posustala, a sada se polako vraća. Hemofarm još ne beleži rezultate na nivou igračkog potencijala, FMP Železnik je sigurno najveće razočaranje, dok Vojvodina, kao i obično, igra sa puno oscilacija. No, krenimo redom, od lidera&hellip;Partizan&ldquo;Crno-beli&rdquo; su novu sezonu započeli bez trojice vrlo bitnih košarkaša iz prošlogodišnje koncepcije &ndash; Koste Perovića (Golden Stejt, pa Bejkersfild Džem), Predraga Drobnjaka (Đirona, pa Bešiktaš) i Vontiga Kamingsa (Makabi). Uz njih, klub su napustili i Luka Bogdanović (Le Man) i Boris Bakić (Crvena zvezda). Dovedena su četiri pojačanja &ndash; plej sa NBA iskustvom Milton Palasio iz Sijetla, Čedomir Vitkovac i Strahinja Milošević iz Vojvodine, kao i Slavko Vraneš. Sumnje javnosti u mogućnosti tima u potpunosti su demantovane rezultatima. Partizan u sedmoj sezoni NLB lige ima najbolji rezultat do sada &ndash; četrnaest pobeda i samo jedan poraz, na gostovanju FMP-u u trećoj rundi. U Evroligi se nalaze na petoj poziciju u grupi C sa skorom 4-5. Tim Duška Vujoševića igra kolektivno, sve pozicije su pristojno pokrivene, a iz takve konstelacije uvek se izdigne neko ko pomogne centru Nikoli Pekoviću, ubedljivo najboljem košarkašu Partizana u ovom delu sezone. Partizan je u Jadranskoj ligi prvi po broju skokova (35,2) i blokada (3,33), a treći je na listi najefikasnijih ekipa sa 82,6 postignutih poena po utakmici. Peković je naprosto &lsquo;eksplodirao&rsquo; posle utakmice sa Barselonom, kada je imao učinak od 29 poena (13-14 iz igre) i 8 skokova. Skoro ga je nemoguće čuvati, vrlo je snažan, stabilan u duelu, a uz to je vrlo brz i okretan. Još prošle sezone je značajno poboljšao izvođenje slobodnih bacanja, pa nije idealno rešenje ni faulirati ga. U NLB ligi ima prosek od 15,2 poena i 5,8 skokova, a u Evroligi je impresivan &ndash; 20 poena (62% iz igre) i 7,9 skokova. Najzaslužniji je što je Partizan lider Evrolige po ukupnom broju skokova, a div iz Bijelog Polja je treći na listi najkorisnijih košarkaša elitnog takmičenja sa prosečnim indeksom od 23,78.Organizator igre Milton Palasio solidno se uklopio u ekipu, ali čini se da više pažnje posvećuje realizaciji nego razigravanju drugih, što bi trebalo da bude primarna odlika plejmejkera. U NLB ligi ima prosek od 13 poena i 3,5 asistencija, ali čak 3,7 izgubljenih lopti (prvi u celom takmičenju). Ima odličan prodor ka košu, ali mu je šut za tri slabija strana (12 od 48 u sezoni), što omogućava defanzivcu da se malo udalji i tako osujeti ulaz. Beližanin je hladnokrvan u prelomnim momentima, mada je primetno da nekada donosi brzoplete odluke. Sve u svemu, uspešna akvizicija Partizana, a od Palasija se u nastavku sezone očekuju još bolje partije (setite se samo Vontiga Kamingsa). Uroš Tripković ima problema sa povratkom u formu nakon povrede i na samo šest utakmica je ubacio preko 10 poena. Na Jadranu postiže 7,3 poena u proseku, a u Evroligi 6,8. Morao bi da poradi na tehnici i da ubrza prvi korak. Kada bi prodorom češće pretio košu rivala, oslobodio bi više prostora za nesumnjivo sjajan šut van linije 6,25. Milenko Tepić igra na visokom nivou, mada je i on malo oscilirao u proteklom periodu, verovatno zbog umora uzrokovanog letošnjim reprezentativnim obavezama. U regionalnom takmičenju ima 11,7 poena i 4 skoka po utakmici, a u Evroligi 7,2 poena i 3,7 uhvaćenih lopti. Za razliku od Tepića, koji je i prošle godine bio bitan deo tima, Novica Veličković još ne može potpuno da se navikne na ulogu protagoniste, pošto veća sloboda u igri sa sobom povlači i veću odgovornost. Mladi krilni centar ima predispozicije za vrhunskog igrača, ali mora još mnogo stvari da poboljša, pogotovo igru &ldquo;dva na dva&rdquo; na obe strane terena. Veličković na Jadranu ima prosek od 9,4 poena (42% šuta iz igre) i 6,9 skokova, a u elitnom takmičenju 10,2 poena i 7,6 skokova. Čedomir Vitkovac i Dušan Kecman umeju da trgnu ostatak tima iz letargije i tako naprave preokret, a izneli su veliki teret i na &lsquo;manjim&rsquo; utakmicama. Vujošević u svom timu uvek ima igrača zaduženog skoro isključivo za odbrambene zadatke. Takav je kapiten Petar Božić. Partizan je odličnim rezultatima premašio očekivanja, naročito u NLB ligi, gde su prošle godine u ovo vreme već imali četiri poraza. Sjajna podrška navijača povećava kapacitete tima, a jedini poraz koji se može svesti pod &ldquo;kiks&rdquo; jeste onaj od Fenerbahčea u Beogradu. Partizan je trijumfom nad Roanom u Pioniru stekao velike izgleda za plasman u Top 16 drugu godinu u nizu. Sledeći meč &ldquo;crno-beli&rdquo; igraju 2. januara protiv Panatinaikosa u Atini.Crvena Zvezda&ldquo;Crveno-beli&rdquo; su, već tradicionalno, pretrpeli velike kadrovske promene pred ulazak u novu sezonu. Otišli su Milan Gurović (Prokom), Vuk Radivojević (Fuenlabrada), Pero Antić (Lukoil), Petar Popović (Huventud)&hellip; Tim sa Malog Kalemegdan pojačali su Omar Kuk (Strazbur), Boris Bakić (Partizan), Mlađen Šljivančanin (Keln), Elmedin Kikanović (Sloboda Dita), Vladimir Tica (Braunšvajg), a nedavno je došao i Miroslav Raičević nakon epizode u Napoliju. Tica je potpisao ugovor na 45 dana, kasnije je nekoliko puta produžavan, ali Tica više nije član Zvezde. Zvezda je počela briljantno, skorom 9-1 u NLB ligi i 4-1 u ULEB kupu. Potom su na red došle lošije partije i porazi u seriji, pa Zvezda sada zauzima četvrto mesto na Jadranu sa 10 pobeda i 5 poraza. U ULEB kupu je sraman poraz kod kuće od Nimburka nadoknađen trijumfom nad Paneliniosom u gostima, pa Zvezda u grupi F deli prvu poziciju sa Dinamom (skor 5-2). Veliku poteškoću za &ldquo;crveno-bele&rdquo; predstavljaju neravnomerno raspoređeni igrači po pozicijama &ndash; bekovi i krila se praktično ne razlikuju po igračkim karakteristikama, plej Stiv Marković često igra beka šutera, tu su čak trojica košarkaša na &rsquo;četvorci&rsquo; (Kikanović, Dragićević, Raičević) i samo jedan klasičan centar (Nenad Mišanović). Zvezda se previše oslanja na šut za tri poena (128 od 350 u NLB ligi), što znači da može da pobedi i najteže rivale (Fortitutudo 99:66), ali i da izgubi od najslabijih (Helios 67:85). Nekada su to rezonski pokušaji, mada veliki broj usledi iz nemoći &ldquo;crveno-belih&rdquo; da napadnu zonu rivala. Zvezda je imala ogromnih problema sa takvom vrstom odbrane protivnika i na tome bi najviše trebalo da se poradi u pauzi. &ldquo;Crveno-beli&rdquo; pod komandom Stevana Karadžića igraju znatno brže nego ranije, samim tim ima više lakih poena iz kontranapada, a veliku snagu tima predstavljaju razrađene kombinacije nakon igre &ldquo;dva na dva&rdquo;. Najveći problem Zvezde je u reketu &ndash; potrebna je jedna kvalitetna &lsquo;petica&rsquo;, ukoliko &ldquo;crveno-beli&rdquo; žele ozbiljnije da se upuste u borbu za trofeje. To najbolje ilustruje i tek 10. pozicija Zvezde na listi skokova (27,6). Klub sa Malog Kalemgdana se muči sa povređenim igračima &ndash; Nemanja Aleksandrov će zaigrati najranije u martu, povratak Igora Miloševića očekuje se sredinom januara, dok je situacija sa Brankom Jorovićem neizvesna i zbog njegovog zahteva za raskid ugovora.Zvezda je najefikasniji tim Jadranske lige sa 84,47 poena u proseku, a drugi je po broju asistencija (14,7) i primljenih faulova (24,27). &ldquo;Crveno-beli&rdquo; baziraju igru na dvojici igrača &ndash; Omaru Kuku i Tadiji Dragićeviću. Njih dvojica zauzimaju vodeće pozicije na listi najkorisnijih košarkaša Jadranske lige. Američki plej je jedan od najkvalitetnijih stranaca koji je ikada zaigrao na našim prostorima. Dobar je košgeter, ali igru u potpunosti podređuje ekipi i fantastično &lsquo;deli&rsquo; asistencije, pošto ima prefinjen osećaj za igru. Veliki doprinos daje i u odbrani, besprekorno se postavlja, a zna i da ukrade &lsquo;živu loptu&rsquo;. Kuk u NLB ligi ima 16,3 poena (45,3% iz igre), 6,6 asistencija i 3 ukradene lopte po meču. U ULEB kupu prosečno ubacuje 14 poena, uz 5,7 uspešnih dodavanja. Dragićević ove sezone pruža odlične partije u kontinuitetu i prvi je strelac regionalnog takmičenja sa 20,9 poena po utakmici, a ima i 6,1 skok. Krajem novembra upao je u malu krizu igara, iz koje se &lsquo;izvukao&rsquo; pobedonosnom trojkom protiv Ostendea. U ULEB kupu ima prosek od 18,4 poena i 4,7 uhvaćenih lopti. Odlikuje ga sjajna finta šuta, precizan šut za tri poena, a vrlo dobro igra i levom rukom. Trebalo bi da poradi na igri leđima ka košu i da smanji broj bespotrebno &lsquo;prodatih&rsquo; lopti. Nenad Mišanović je dobro započeo sezonu, ali onda je iznenada stao. Kikanović pokazuje da je veliki talenat, sjajno se otkriva posle &rsquo;pik-en-rola&rsquo;, a poseduje i solidan šut sa distance. Obojici je najveći nedostatak snaga, što posebno dolazi do izražaja u duelima sa fizički dominantnim centrima, poput Pekovića, Vukosavljevića i Javtokasa. Bakić je odigrao nekoliko utakmica izvanredno, prevashodno u odbrani, ali njemu, baš kao i Kovaču, fali konstantnost. Mnogo bolje igre u nastavku sezone trebalo bi očekivati od Miroslava Raičevića, koji je prošao period adaptacije i za očekivati je da dobije veću minutažu. Naredni meč Zvezda igra 5. januara protiv Cibone u Zagrebu.HemofarmHemofarm je pretrpeo dosta promena u odnosu na prošlu sezonu. Klub su napustili Bojan Bakić (Olimpija, pa Budućnost), Milenko Topić (Retimno), Miloš Marković (Mega Akva Monta), Vanja Plisnić (Ural), Aleksej Nešović (Funelabrada) i Velimir Radinović. Trener Miroslav Nikolić je predvideo da se u potpunosti pruži prilika mladim igračima, a kao podrška su dovedeni iskusni Goran Jagodnik (Anvil) i Miljan Pavković (Budućnost). Kasnije se delimično odustalo od tog plana, pošto su stigla dvojica bekova koji nisu imali iskustvo igranja u Evropi &ndash; Rol Maršal i Trej Džonson. Još je kupljen i tandem iz Mega Akva Monte Mladenović-Božović, ali oni nemaju toliko značajnu ulogu u timu. &rsquo;Farmaceuti&rsquo; su startovali loše, sa dva poraza, ali kako vreme odmiče, igraju sve bolje, pa se sada nalaze u dobroj situaciji na oba fronta &ndash; zauzimaju treću poziciju u NLB ligi sa 10 pobeda i 5 poraza, a u grupi C ULEB kupa imaju skor 5-2 i dele prvo mesto sa Đironom i Galatasrajem. Hemofarm je prvi po broju asistencija u NLB ligi sa 15 po utakmici i peti je po efikasnosti sa 82,07 postignutih poena po meču. Miroslav Nikolić je oformio snažan kostur ekipe sa četiri pojedinca, od kojih bi svaki mogao da bude nosilac igre &ndash; Jagodnik, Maršal, Nebojša Joksimović i Vladan Vukosavljević. Slovenački internacionalac je, posle nešto slabijih partija na početku, počeo da igra u skladu sa renomeom. Uspon njegove forme poklopio se sa boljim rezultatima Hemofarma, što svakako nije slučajnost. Snažni krilni centar se odlikuje dobrim šutom za tri poena, kojim &rsquo;razvlači&rsquo; odbranu i omogućuje više prostora Vukosavljeviću da neometano, bez udvajanja, koristi svoju fizičku dominaciju. U NLB ligi prosečno beleži 14,3 poena i 4,5 skokova, a u ULEB kupu ima sličan učinak &ndash; 13,7 poena i 4,3 uhvaćene lopte. Rol Maršal je odigrao samo 11 utakmica za Vrščane, ali to je bilo dovoljno da se primeti visok individualni kvalitet beka rodom iz Gvajane. U Jadranskoj ligi prosečno beleži 17,7 poena, uz odličan procenat šuta, naročito za stranca (53,8% za dva, 47,8% za tri). Uz to ima i 4,6 skokova i jednak broj osvojenih i izgubljenih lopti. Jako je bitno to što apsolutno radi u službi ekipe, što sa nekim ranijim strancima u Hemofarmu nije bio slučaj, npr. Robertom Konlijem. U ULEB kupu pruža nešto slabije partije (12,4p), ali je Đironi u prošlom kolu ubacio 29 poena. Biće još bolji kada se navikne na evropski kriterijum suđenja i način igre.Nebojši Joksimoviću ovo je treća sezona u dresu Hemofarma. U poslednje vreme ga ne služi šut za tri poena, koji mu je inače jedan od najvećih kvaliteta. Iako igra na poziciji &rsquo;dva&rsquo;, ima dosta osobina organizatora igre &ndash; ne forsira šut iz nerezonskih pozicija, ima sjajan pregled igre i dobar je dodavač. Ponekad ima problema sa koncentracijom, pa gubi lopte u nizu, a dešava mu se i da je previše neprecizan sa linije penala. U Jadranskoj ligi postiže 12,7 poena po meču, a u ULEB kupu 11. Vladan Vukosavljević manjak u visini (206 cm) nadoknađuje snažnom konstitucijiom. Najbolji je strelac ekipe sa 16,9 poena (u ULEB kupu 15,7), a uz to hvata i 5,5 (6,1 u ULEB-u) lopti po meču. &rsquo;Džo&rsquo; najviše voli da igra leđima okrenut košu, mada ga trener Nikolić hrabri da pokušava i van linije 6,25, što u poslednje vreme daje rezultate. Značajno je popravio šut sa bacanja, a najveću poteškoću ponekad mu zadaje slaba pokretljivost. Mladi Stefan Marković provodi dosta vremena na parketu (26 min u proseku), ali nema toliku slobodu u igri. Čini se da je pogoršao šut u odnosu na juniorske dane u Atlasu, ali je zato fantastičan u odbrani, što mu je i obezbedilo reprezentativni status. Pored njega, priliku je dobio i 20-godišnji Boris Savović, koji igra sve bolje. Puno se očekuje i od 221 cm visokog Bobana Marjanovića, koji je do povrede bio solidan. Utisak je da Hemofarm još nije maksimalno iskoristio sve raspoložive resurse i da će, kada se još bolje ukomponuju, biti ozbiljna pretnja konkurentima za visok plasman u oba takmičenja. Sledeću utakmicu Hemofarm igra 5. januara protiv Budućnosti u Podgorici.FMP ŽeleznikFMP je pre početka sezone ostao bez dvojice ključnih košarkaša na spoljnim pozicijama &ndash; Miloša Teodosića (Olimpijakos) i Branka Cvetkovića (Đirona). Uz, to klub su napustili Mladen Pantić (Alba), Slobodan Popović i Ivan Todorović. Ne računajući dolaske iz Borca, filijale &rsquo;Pantera&rsquo;, i momke iz omladinskog pogona, nije bilo pojačanja. Tim iz predgrađa je solidno počeo sezonu, ali je početkom novembra krenula nezapamćena serija poraza &ndash; čak devet u oba takmičenja, što je, logično, glavni razlog lošeg plasmana Železnika. Na tabeli NLB lige su šesti sa 8 pobeda i 7 poraza, dok su u ULEB kupu sveli šanse za prolaz dalje na minimum, pošto zauzimaju petu poziciju u grupi B sa skorom 2-7. Jedini dva trijumfa zabeležili su nad portuglaskim Ovarenseom. FMP je lider Jadranske lige po broju primljenih faulova (25,13), drugi je u ukradenim loptama (10 u proseku) i efikasnosti (83,33). Filozofija FMP-ove škole da konstanto prodaje okosnicu tima i stvara novu morala je jednom da ima očevidan uticaj na rezultate. Preveliki je jaz između spoljnih i centarskih pozicija, a ne nazire se lider tima koji bi trebalo da &rsquo;povuče&rsquo; ostale i omogući bolje partije cele ekipe. Zoran Erceg kao da se još nije oporavio od katasotrofalnog leta sa nacionalnim timom, a isto bi se moglo reći i za Dragana Labovića. Postoji i drugi razlozi njihovih lošijih igara. Protivnici primećuju da realne opasnosti po koš nema sa spoljnih pozicija, te stoga fokusiraju odbranu na Labovića i Ercega (i Samardžiskog), što oni nisu u stanju da prevaziđu bez pomoći saigrača. Najveći problem je na poziciji pleja, gde Čović i Protić ne mogu da se nose sa većinom direktnih konkurenata. Jedine svetle tačke su Bojan Krstović i Predrag Samardžiski, koji je vidno poboljšao igru u napadu. Ipak, to je premalo za iole ozbiljnije rezultate. Činjenica je da ekipi Vlade Vukoičića nedostaje iskustvo, ali tako je bilo i proteklih godina, pa rezultati nisu izostajali. Neosporno je i da je sreća u nekoliko navrata ove sezone okrenula leđa &rsquo;Panterima&rsquo;, ali treba pogledati istini u oči i priznati da je najveći uzrok slabih rezultata manjak kvalitetnih košarkaša.Erceg poseduje veliki potencijal, visok je 210 cm i za tu visinu je više nego brz. Ipak, njegova igra više se bazira na šutu spolja, nego na igri u reketu i prodoru, što je nedopustivo za njegovu poziciju u timu. Da stvari budu još gore, Erceg je ove sezone katastofalan van linije 6,25 &ndash; 24 od 77. U Jadranskoj ligi ima prosek od 13,5 poena i 5,2 skoka, a u ULEB kupu 14,1 poen i 5,1 skok. Čini se da mu ponekad nedostaje igračke drskosti i hrabrosti koja razlikuje velike košarkaše od prosečnih. Erceg je upao u period stagnacije i moraće radom i htenjem da se izvuče iz krize. Što pre, to bolje, i za njega i za FMP, i za srpsku košarku. Labović beleži 11,2 poena i 3,6 skokova u regionalnoj ligi, a slično je i u ULEB kupu &ndash; 11p i 4,7 uhvaćenih lopti. Ima dobar šut, mirnu ruku u uzbudljivim završnicama, ali bi morao da bude racionalniji u donošenju odluka na terenu. Ako on i Erceg podignu nivo igre za 10-20%, možemo očekivati mnogo bolje rezultata FMP-a u nastavku sezone. Krstović je najbolji strelac ekipe u Jadranskoj ligi sa 14,7 poena po utakmici. Samardžiski ubacuje 12, uz 7,6 skokova. Postoji i dobra strana slabijih rezultata Železnika ove sezone, a to je, naravno, forsiranje mladih igrača. Ako Čović, Jeremić, Živanović i ostali naredne sezone (možda već i u nastavku ove) budu igrali na višem nivou, onda se ova sezona nikako neće smatrati proćerdanom. U suprotnom... U svakom slučaju, rizičan potez uprave FMP-a da sve karte baci na mlade košarkaše, bez pomoći ijednog stranca. Narednu utakmicu FMP Železnik igra 5. januara protiv Partizana u Pioniru.VojvodinaVojvodina je u novoj sezoni ostala bez Čedomira Vitkovca i Strahinje Miloševića koji su otišli u Partizan, kao i bez Marka Šćekića. U klub su stigli nekadašnji najbolji strelac Sinalko naše Lige Miloš Bojović (Sloga), dvojac iz Mege Miroslav Marković i Goran Bajić i plej Marko Peković iz Budućnosti. Novosađani su deveti u NLB ligi sa 6 pobeda i 9 poraza. Zauzimaju čelnu poziciju po broju osvojenih lopti (10,87 po utakmici), ali su u ostalim relevantnim statističkim kategorijama daleko lošije plasirani. &rsquo;Skakavci&rsquo; igraju u skladu sa svojim mogućnostima, pobeđuju slabije, a gube od jačih. Jedini kiks napravili su u 7. kolu, kada su poraženi od Slovana. Najočiglednija mana Vojvodine jeste nedostatak vođe na terenu, čoveka koji bi u ključnim trenucima preuzeo odgovornost i prelomio u korist svog tima. Zato je ekipa Ivice Mavrenskog mnogo puta poražena u neizvesnim završnicama (Slovan, Zvezda, Partizan, Cibona...). Takođe, za bolje rezultat potrebna im je i kolektivnija igra (poeni su, doduše, ravnomerno raspoređeni), često se dešava da bekovi pokušavaju da poentiraju već u prvim sekundama napada iz neizrađenih pozicija. Gledajući isključivo individualne kvalitete, Vojvodina ima veliki potencijal u prvih 6-7 igrača, ali i relativno &rsquo;tanku&rsquo; klupu. Mnogo više se očekivalo od pridošlice Marka Pekovića, koji igra daleko ispod svog nivoa, mada i ne dobija mnogo minuta na terenu. Najbolji strelac i skakač ekipe je centar Vladimir Golubović (210 cm) sa 13,5 poena i 7,8 uhvaćenih lopti po meču. Za njega je svojevremeno Vlade Đurović rekao da ima &bdquo;telo od milion dolara&ldquo; i bio je potpuno u pravu. Golubović je snažan, agilan i poseduje odličnu leđnu tehniku. Ako bi dodatno individualno radio i još malo dobio na samopouzdanju, mogao bi da postane vrhunski košarkaš. Najveći nedostatak u igri su mu svakako slobodna bacanja &ndash; samo 55,2% pogođenih u sezoni daje protivničkoj odbrani još jedan način da smanji Golubovićev učinak.Vrlo bitan košarkaš za uspeh tima je Ištvan Nemet. Levoruki bek prosečno ubacuje 13 poena za 25 minuta. Igra racionalno, ne gubi mnogo lopti, ali zna i da ubrza tempo igre trojkama u seriji. Mađar bi trebalo više pažnje da posveti razigravanju saigrača. Bek Dušan Đorđević je najbolji asistent tima (3,4), a posebno je nadahnut kada igra protiv velikih klubova. Ubacuje 8,9 poena po utakmici, uz procenat šuta od 51,2%, a solidno obavlja i defanzivne zadatke. Mladi Ivan Paunić je napravio pravi potez prelaskom u Vojvodinu, pošto je dobio mnogo više prostora da se iskaže. Bez premca je u defanzivnim zadacima, odlično igra, rukometnim rečnikom rečeno, &rsquo;flastera&rsquo;, pa je najčešće zadužen za čuvanje najboljih košarkaša rivala. Dobro šutira trojke iz otvorenih pozicija. Ipak, da bi postao igrač prve klase, Paunić mora više da učestvuje u napadačkim akcijama i da nauči da lakše izlazi na kraj sa rivalima u igri &rsquo;1 na 1&rsquo;. Miloš Bojović je izvanredno započeo sezonu, ali se u poslednje vreme nalazi u šuterskoj krizi. Upravo šut je Bojovićevo najjače oružje, ali nekada ga preterano forsira, naročito kada ga ne krene na početku. Možda bi adekvatno rešenje bilo pravljenje više blokova za 26-godišnjeg beka (slično kao Tripkoviću u Partizanu), pošto Bojović ume da pogodi iz punog trka. Ne treba zaboraviti da je u Sinalko našoj ligi u dresu Sloge ubacivao prosečno 23,8 poena, a u Superligi 21,9. Sada beleži svega 10 poena po meču, uz procenat šuta od 41,5%. Voša ima relativno lak raspored u nastavku takmičenja, u goste im dolaze Zagreb, Slovan i Helios, a Novosađani bi uz neko iznenađenje mogli da se uključe i u borbu za ULEB kup. Sledeću utakmicu Vojvodina igra 4. januara protiv Zagreba u Spensu.