Umetničko klizanje na azijskom terenu

Svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju u Japanu imalo je dramatičnu završnicu, u kojoj se čak šest klizačica u ženskoj konkurenciji borilo za medalje i to na neverovatno visokom klizačkom nivou. Ubedljivi utisak ovog prvenstva jeste da su dominirali azijski sportisti. Mladi ruski klizači bili su nedorasli konkurenciji i nisu osvojili nijednu medalju, dok su ostale evropske zemlje, kao i SAD i Kanada, otišli iz Tokija sa manje medalja nego ranije.Takmičenje klizačica, koje tradicionalno ide na kraju prvenstva, godinama je bilo najuzbudljivije, a tako je bilo i ovog puta. Dve prve medalje za Japanke i bronza za Južnokorejku govore o apsolutnoj dominaciji azijskog klizanja. O tome svedoče i dve prve medalje za Kineze u sportskim parovima i srebro za japanskog klizača u muškoj kategoriji. Jedino u čemu su Evropljani i Amerikanci zadržali prvenstvo jesu plesni parovi. Već godinama centri za većinu klizača jesu SAD, Kanada i Rusija. Tamo ih treniraju nekadašnji klizački šampioni, od koji su mnogi iz Rusije. Ipak, na ovom prvenstvu u prvi plan je izašla azijska klizačka škola, koja se pre nekoliko godina dosta odvojila od uticaja stranih trenera i sada radi gotovo u tajnosti. Prilična je nepoznanica kako Azijci treniraju i postižu sve veće uspehe. U ruskom timu se, sa druge strane, desila smena generacija, stariji vrhunski klizači su prešli u profesionalce, a mlađi još nisu dovoljno snažni i ubedljivi za sam vrh umetničkog klizanja. Nedostatak medalja u rukama ruskog tima ne mora da čudi s obzirom na to da Rusi danas osvajaju medalje za druge države. Uspesi klizača iz više evropskih zemalja doneli su i novi stil u klizanju, naročito u plesnim i sportskim parovima, ali evropski klizači, sa nekoliko izuzetaka, za sada ne mogu da sustignu pre svega mentalnu stabilnost, ali i težinu programa Azijaca (video: Miki Ando, slobodni program). Azijcima na drugoj strani nedostaje preciznija kontrola skokova, što su oni uspešno nadomestili izuzetno teškim sadržajem svojih programa, koji donose najviše poena.Tako je do medalje došla Miki Ando, a Evropljanin kome upravo to uspeva jeste Francuz Brajan Žuber, koji tako odoleva konkurenciji. Verovatno do povratka Jevgenija Plušenka naredne sezone. Kod publike su sve popularniji parovi, naravno i zbog toga što su njihovi programi postali izuzetno atraktivni poslednjih godina. U obe grupe parova primetno je da su medalje uzimali stariji parovi, na samom kraju svoje karijere, dok je trend da se u žensku seniorsku konkurenciju ulazi već sa 16 godina, a kod muškaraca oko 19 godina. Razlog za to je jednostavan. Kategorija sportskih parova možda je i najteža, s obzirom na to da je, pored svih onih veština koje imaju pojedinačni takmičari, potrebno biti uigran sa partnerom ili partnerkom, izvoditi takozvane podrške (eng. lift), biti još i graciozan i atraktivan na ledu, a to naravno postižu samo iskusni i snažni stariji takmičari. Sa druge strane, plesni parovi, iako ne izvode skokove, imaju svoje izuzetno zahtevne elemente, što naročito dolazi do izražaja u trećem, slobodnom programu. Oni pri tome moraju da pokažu najbolje striktno klizačke sposobnosti (prelazak sa jedne na drugu ivicu klizaljke, brzinu, usaglašenost, gracioznost), što takođe dolazi tek sa godinama. Zato mnogi klizači tokom svoje karijere prelaze iz pojedinačnih u konkurencije parova ili iz sportskih parova u plesne i obratno, tražeći najbolji način da pokažu ono što umeju.Dominacija azijskih klizačica16-godišnja azijska klizačica prototip je uspešnog klizača u današnjem umetničkom klizanju. Ženska konkurencija ove godine bila je izrazito jaka, uprkos mladosti većine klizačica, a poredak je bio neizvestan do samog kraja. Svetsko prvenstvo jedina je prilika za evropsku publiku da vidi azijske klizače, pa su klizačice koje su osvojile medalje ovdašnjoj publici bile gotovo potpuno nepoznate. Standard klizanja prvog dana takmičenja, u kratkom programu, postavile su Južnokorejka Kim Ju-na, kao i Japanka Miki Ando. To je zateklo jedinu Evropljanku koja je pretendovala na medalju &ndash; Italijanku Karolinu Kostner, ali i Amerikanke Kimi Majsner i Emili Hjuz. Prvi program 16-godišnje Kim Ju-na, kojoj je ovo bilo prvo veliko seniorsko takmičenje, ostavilo je i stručnjake bez daha, a i sudije su to umele da cene visokim ocenama. Uprkos manjim greškama, težina sastava, izuzetan karakter te klizačice, mentalna pripremljenost, savršeni skokovi, prelepa klizačka tehnika jednostavno su je izbacili u orbitu vrhunskog klizanja (video: Kim Ju-na, kratki program). Iako te domete nije ponovila i u drugom programu, s obzirom na to da je dva puta pala i da joj je izražajnost bila slabija nego prvog dana, dobila je bronzanu medalju i postala takmičarka koje se treba plašiti i čijim sposobnostima treba težiti. Gotovo istom snagom, energijom i gracioznošću u drugom programu su se borile Japanke Mao Asada, koja se popela sa petog na drugo mesto, i Miki Ando, koja je osvojila zlato.Miki Ando je bolje klizala svoj prvi program, ali se i u drugom videla njena zrelost, pošto je stariji od većine takmičarki &ndash; ima čak 19 godina. Ona je, pošto je klizala poslednja, slično Žuberu, pokušala da u program ubaci što više kombinacija skokova kako bi postigla visok tehnički nivo, ali na uštrb izražajnosti. Uspela je da dođe do zlata za samo 00.60 poena ispred zemljakinje Mao Asade. Asada, vršnjakinja Južnokorejke, slabije je prošla u prvom, ali je zato sve što ume pokazala u drugom programu i dobila za to najviše ocene, što je u ukupnom rezultatu dovelo do srebrne medalje. Ona jedina u završnici nije pala nijednom, mada je imala sitnije greške, a nisu joj odmogli ni najteži nivoi skokova na prvenstvu, a skočila je i trostruki aksl, doduše sa dve noge pri doskoku. Amerikanka Kimi Majsner, posle dobrog prvog programa, u drugom je imala greške, a sastav je bio bezličan i nije imala prostora da dođe do medalje, već je ostala na četvrtom mestu. Ipak, Amerikanka je pokazala veću mentalnu stabilnost, dok je Italijanku Karolinu Kostner ponovo mučio njen stari problem &ndash; nemogućnost da se odupre pritisku odličnih konkurentkinja. Kostnerova je bez greške klizala kratki program i verovatno je najbolje klizala od svog debija na evropskom prvenstvu prošle godine, kada je osvojila treće mesto. Međutim, u originalnom je grešila i padala i jednostavno nije bila dorasla najboljima, tako da je završila na šestom mestu.Interesantno je da su se izuzetno dobre klizačice, koje su ranije osvajale medalje, a ni sada nisu loše klizale, plasirale od 7. do čak 18. mesta, što govori koliko je jaka konkurencija bila. Među njima je najstarija takmičarka, 27-godišnja Ruskinja Jelena Sokolova, koja je posle loših skokova na početku programa bukvalno odustala od borbe i rutinski otklizala program do kraja. Evropska vicešampionka Sara Majer iz Švajcarske, Suzana Pojkjo iz Finske i Julija Šebešćen iz Mađarske takođe su bile slabe i nesigurne. Najviše je u protekih godinu dana razočarala mlada Gruzijka Elene Gedevanišvili. Ona se prošle godine pojavila na evropskom prvenstvu i pokazala neverovatan talenat, ali od tada nije uspela da zadrži visoke pozicije. Tome je svakako doprinela prvo promena njene konstitucije, s obzirom da je ušla u pubertet, ali i nepovoljni uslovi za treninge i brojni problemi sa vizama i preseljenjem iz Rusije u Gruziju, a zatim u SAD. Ipak, izdvojile su se tri mlade klizačice koje će možda upornim vežbanjem moći da poprave svoje plasmane, a to su Alina Martinova iz Rusije, Alisa Sizni iz SAD i Japanka Jukaro Nakano. Srpska takmičarka Ksenija Jastšenjski posle prvog programa završila je na 43. mestu od 45 klizačica i nije se plasirala za dalje takmičenje. Najbolja klizačica sa prostora bivše Jugoslavije svakako je Hrvatica Idora Hegel, koja sa solidnim nastupima učestvuje na prvenstvima i ulazi u finale. Ona je u Tokiju osvojila 21. mesto. Takmičila se i Slovenka Teodora Postić, koja je takmičenje završila na 36. mestu.Žuberov najveći uspehNi u završnici muškog takmičenja nije nedostajalo takmičarskog duha. Brajan Žuber, iako je osvojio zlato, imao je dosta konkurenata, a za drugi program više bodova od njega dobili su i drugoplasirani i trećeplasirani. Žuber je standardno dobro klizao, iako ne savršeno. Među retkima je skočio kombinaciju četvorostrukog i trostrukog skoka. Time je naravno zaradio veliki broj poena i obezbedio lagodnu razliku posle prvog programa da ne bi klizao pod velikim pritiskom. Ono što Žuber zbog toga redovno žrtvuje na poslednjih nekoliko takmičenja jeste interpretacija, koja nije bila dostojna samog klizačkog vrha. Ipak, Žuber je postigao najveći uspeh u karijeri, osvojivši zlato na nacionalnom, evropskom i svetskom prvenstvu iste sezone. Borba za drugo, a naročito treće mesto bila je oštra, pošto su bar petorica klizača imala veoma sličan broj poena, a i slične mogućnosti da takmičenje preokrenu u svoju korist.Treći posle prvog kruga bio je Japanac Daisuke Takahaši, koji je zatim još poboljšao svoj nastup, za njega dobio najviše poena, dakle više i od Žubera, i u ukupnom rezultatu uzeo srebro. On je na početku oba programa bio nervozan sa nesigurnim skokovima, ali je do kraja programa odlično klizao i stao rame uz rame sa najboljima. Dvostruki nacionalni šampion Japana do sada nije uspevao da dođe do medalje na prvenstvima Svetske klizačke unije. Od prošlogodišnjeg svetskog šampiona Stefana Lambijela ostali klizači nisu znali šta da očekuju jer nije klizao ove sezone. Nakon prvog programa, koji je loše klizao, Švajcarac je bio među prvih deset, ali činilo se, ne i blizu medalje. On je to preokrenuo u svoju korist magičnim nastupom u slobodnom programu, fenomenalnim umetničkim dojmom i dobrom tehnikom. Zauzeo je treće mesto, a njegov flamenko sigurno će ostati upamćen. Razočaran iz Tokija otišao je Čeh Tomas Verner, aktuelni evropski vicešampion, koji je završio u Japanu na četvrtom mestu. On se čak sa Žuberom u Varšavi borio za prvo mesto, ali je u Tokiju jako loše klizao prvi program, što ga je koštalo medalje.Veliki gubitnici bili su Amerikanci i Kanađani. Džoni Vir i Evan Lajsaček iz SAD nisu se domogli medalje, pre svega zbog toga što nisu održali vrhunski nivo klizanja. Kanađanin Džefri Batl je zauzeo drugo mesto posle prvog dana takmičenja i dobro je klizao, ali kao ni mnogi drugi, nije izdržao pritisak ostalih takmičara i u drugom programu je grešio i padao. U prvom minutu njegovog nastupa bilo je jasno da je ostao bez medalje. Ipak, Kanađani su ove godine podigli svoj klizački nivo i imali uspešne takmičare u svim kategorijama. Iako uglavnom nisu osvajali medalje, bilo ih je puno i skupljali su iskustva za naredna takmičenja, sa konačnim ciljem u Vankuveru (ZOI 2010. godine). I u muškoj konkurenciji postoji nekoliko mlađih klizača koje očekuje lepa budućnost. Pre svega, tu je već vrhunski 19-godišnji klizač iz Japana Nobunari Oda, a istakao se i Šveđanin Kristofer Berntson, koji je publiku razgalio svojim gotovo revijalnim disko-nastupom. Srbija je imala svog predstavnika u muškoj kategoriji, Trifuna Živanovića, koji je od 42 takmičara završio na 30. mestu u prvom krugu i nije se plasirao za dalje takmičenje, što je njegov standardni rezultat. Najbolje plasirani iz regiona jeste Slovenac Gregor Urbas, na 22. mestu, dok je Hrvat Boris Martinec završio takmičenje na 38. mestu.Bleđi nastupi sportskih parovaSportski parovi su možda i najteža konkurencija, ali su oni ove godine ostavili najslabiji utisak. Prvo mesto pripalo je kineskim i azijskim prvacima Ksue Šen i Hongbou Žaou, dok su na drugom mestu Ćing Pang i Đijan Tong. Bronza je pripala evropskim šampionima, Nemcima Alioni Savčenko i Robinu Solkoviju, a bez medalje su ostali Ukrajinci Tatjana Volosožar i Stanislav Morozov, na četvrtom mestu. Veterani Šen i Žao su svakako zaslužili prvo mesto s obzirom na to da su oba programa otklizali bez greške, ubedljivo i sa samopouzdanjem. Nakon odlaska sa klizačke scene Tatjane Totmjanine i Maksima Marinina, oni su se jedini približili savršenstvu tehnike i ukupnog dojma Rusa. Kineski par konstantno dobro kliza poslednjih godina, bez većih oscilacija. Drugi Kinezi, Pangova i Tong, iako su imali neke greške, takođe su fino klizali i zaradili svoje drugo mesto.Posle prvog kruga Nemci su bili na drugom mestu, ali su u završnici posustali. Pošto slobodni program donosi najviše poena, to ih je koštalo bar jednog mesta. Svi koji su gledali njihov program na Evropskom prvenstvu, gde su pobedili, znaju da nisu pokazali sve što umeju. Imali su međutim sreće da osvoje bronzu jer ruski par, Juko Kavaguči i Aleksandar Smirnov, koji su bili na četvrtom mestu posle prvog kruga, nisu dovoljno dobro klizali u završnici. Uprkos dobroj klizačkoj tehnici, imali su nekoliko grešaka, a videlo se i da nisu dovoljno uigrani jer kratko klizaju zajedno. Rusi su posle oštrih sudskih odluka, završili na 8. mestu. Na četvrto mesto su se popeli Ukrajinci Tatjana Volosožar i Stanislav Morozov nakon što su odlično klizali drugi program. Iskusni ruski par Marija Petrova i Aleksej Tihonov odustao je od takmičenja. Tihonov se povredio, mada je moguće da je takvoj odluci doprinelo i njihovo loše pozicioniranje posle prvog dela takmičenja.Novi stilovi plesnih parovaPlesni parovi jedini klizaju tri programa, a nakon prvog već se izdvojilo pet najjačih pretendenata na medalju. Između njih su odlučivale samo nijanse. Zlatni bugarski par, Albena Denkova i Maksim Staviski, i na ovom takmičenju odlično su su se pokazali pred sudijama, jer je njihov slobodni program bio tehnički zahtevan. Međutim, čini se da su publici pružili još veće zadovoljstvo zbog neverovatne, dramatične i strastvene interpretacije, uz obradu Mocartovog Rekvijema i muziku iz filma Romeo i Julija. Inače, taj par nije uspevao da se probije do zlata na evropskim prvenstvima, ali je već drugi put došao na prvo mesto na svetskom prvenstvu. Ukoliko se ispuni njihova najava da će napustiti klizanje, mnogi će ostati uskraćeni za vrhunsko klizačko zadovoljstvo. Drugi su bili takođe odlični Kanađani Mari-Frans Debrej i Patris Lozon, koji su uz sitne greške klizali dobar program, uz inovativne podrške. Bili su ubedljivi, a poslednji program klizali su uz džez muziku, što je unelo malo promene u standardni muzički odabir. Možda malo začuđuje odluka sudija da na treće mesto postave Amerikance Tanit Belbin i Bendžamina Agosta, s obzirom na to da je Tanit u trećem programu napravila nekoliko vidljivih grešaka. Takođe, koreografija je povremeno neusaglašeno delovala s muzikom iz filma Ameli Pulen. Ipak, njih krasi gracioznost i dobra klizačka tehnika i time su uspeli da prevaziđu najveće gubitnike u ovoj konkurenciji &ndash; Francuze i Ruse.Evropski prvaci, Francuzi Izabel Delobel i Olivije Šonfelder, u ulozi Boni i Klajda, završili su na četvrtom mestu i zaista su i bili nešto slabiji od prva tri para. Nisu klizali svoj jako interesantan program tako dobro kao na Evropskom prvenstvu, kada su ubedljivo osvojil zlato. I najmanja slabost na ovom takmičenju značila je i gubitak medalje. Jedini ruski takmičari koji su se ozbiljno približili medalji bili su Oksana Domnina i Maksim Šabalin. Njihov stil klizanja je bio nešto klasičniji u odnosu na druge takmičare, a takav je bio i izbor muzike &ndash; Borodinova opera Knez Igor. Oni su odlično klizali, jedini bez greške, dali su sve od sebe i zablistali, ali nedovoljno za medalju. Ostali su na petom mestu. Posle dva velika prvenstva može se zaključiti da su Francuzi, Bugari i Kanađani uneli novi duh i dodatni kvalitet, pošto njihove izvedbe često postaju mini plesne predstave sa jednom objedinjujućom temom. To će biti zadatak i ostalim parovima za naredna takmičenja. S obzirom na to da će neki od najbrojanih parova svakako uskoro napustiti ovaj sport, treba pomenuti i nekoliko mlađih klizača, koji su pokazali veliki talenat i koji će tokom narednih godina sticati iskustvo i poboljšavati svoj izraz. U prvom redu su to Kanađani Tesa Virtu (17) i Skot Moir (19), koji su prvi put klizali na velikom seniorskom prvenstvu, apsolutno zablistali i zauzeli šesto mesto. Oni su pokazali izuzetno zreo izraz za tako mladi par i otklizali odličan program. Mladi Italijani Ana Kapelini i Luka Lanote takođe su bili odlični, ali je klizačica napravila grešku koja se retko viđa među plesnim parovima &ndash; saplela se i pala na led. Dobri su i Meril Dejvis i Čarli Vajt iz SAD, kao i još jedan dobar ruski par srednje generacije, Jana Hohlova i Sergej Novicki.Kiss and cryNišta bolje ne govori o emotivnoj angažovanosti klizača od izraza &quot;poljupci i suze&quot; (eng. kiss and cry). U klizačkom žargonu vremenom se formiralo to simpatično ime za separe u kome klizači i treneri sede posle nastupa. To naravno nije bez razloga, što se pokazalo i ove godine. Japanci su prednjačili u suzama radosnicama, s obzirom na to da ni srebrni Daisuke Takahaši ni zlatna Miki Ando, kao ni mlada Jukari Nakano, nisu mogli da zadrže svoje uzbuđenje. Oni su u suzama mahali kamerama nakon uspešnih nastupa i osvojenih medalja i to pred domaćom publikom. Međutim, najveća tragedija zadesila je poljski klizački i bračni par, Marijuša i Dorotu Sjudek. Pred sam izlazak na led, na zagrevanju, Marijuš se povredio i oni su morali da odustanu od takmičenja. Retki su televizijski trenuci kada je publika mogla da vidi emotivnu dramu takmičara, s obzirom na to da se sportisti cele godine pripremaju upravo za taj trenutak. Njihovoj tragediji doprinela je i činjenica da je drugi program trebalo da bude i njihov poslednji u klizačkoj karijeri. Oni su naime odložili svoje penzionisanje za ovu godinu zbog Evropskog prvenstva, koje se u januaru održalo u Varšavi, kako bi mogli da nastupaju pred domaćom publikom. Svetsko prvenstvo trebalo je da bude kruna njihovog višegodišnjeg rada, ali su morali da napuste takmičenje, uz veliki pozdrav publike i suze neutešne Dorote Sjudek.Novo bodovanje – nove mogućnostiKlizanje nije jedan od sportova gde se neko može obogatiti, o čemu govori količina novca u opticaju u Tokiju ove godine. To je klizačima ipak dovoljno da plate deo svojih troškova. Brajan Žuber i Miki Ando dobili su po 45.000 dolara, Mao Asada i Daisuke Takahaši po 27.000, a Stefan Lambijel i Kim Ju-na po 18.000 dolara. Među parovima 67.000 dobili su prvoplasirani, drugima ide 40.500 dolara, a trećima 27.000. Novac se dodeljuje do 12. mesta. Ekstra novac dobija i troje najbolje rangiranih na svetu po svim kategorijama u prethodne tri sezone. Tu je interesantan poredak, jer je Brajan Žuber po broju osvojenih poena (4.345) drugi, posle Daisukea Takahašija (4.505), a na trećem mestu je mladi Japanac Nobunari Oda. Među ženama prva je Mao Asada sa 4.205 poena, druga Kim Ju-na, a treća Jukari Nakano. Od plesnih parova prvi su Kanađani Debrej-Lozon sa ukupno 4.570 osvojenih bodova, drugi Bugari Denkova-Staviski, a treći Rusi Domnina-Šabalin (video: Denkova-Staviski, slobodni ples). Među sportskim parovima najviše bodova (4.675) imaju Kinezi Hao i Den Žang, drugi su takođe Kinezi Šen-Žao, a treći Nemci Aliona Savčenko i Robin Solkovi. Rangiranje najboljih svetskih klizača u sezoni omogućio je novi sistem bodovanja, jer se oni sada kumulativno skupljaju i ne postoji gornja granica. Zahvaljujući novom sistemu dogodilo se i to da su padovi i greške postali uobičajeni čak i među najboljim klizačima. Njihovi programi su toliko puni najtežih elemenata da gotovo nijedan takmičar ne prolazi bez bar male greške. Kada bismo danas pogledali klizačka takmičenja od pre 20 ili 25 godina, tadašnje klizanje bi delovalo jednostavno, možda čak i naivno, zbog manjeg broja i jednostavnijih elemenata u odnosu na današnju složenost. Ipak, ono što ostaje isto, bez obzira na napredak u tehnici klizanja, jeste izvrsnost u izražajnosti koju imaju samo istaknuti pojedinci na ledu, a to je ono što publiku opčinjava.Kao i u ostalim sportovima, u poslednjoj deceniji dogodio se nezamisliv napredak. Danas sa klizačima radi desetak različitih trenera, a bave se mentalnim treningom, tehničkim elementima, kondicijom na ledu, koreografijom, interpretacijom, baletom, plesovima i glumom, akrobatskim elementima, vežbama na suvom, borilačkim veštinama. Pored tehničke izvedbe, prema novom sistemu boduje se i interpretacija izabrane teme, da li su kostimi i muzika u saglasju s temom klizanja, da li je koreografija u skladu s muzikom, kako klizači komuniciraju s publikom... Takođe, novo bodovanje veću važnost pridalo je piruetama, takozvanim tranzicijama (povezivanju elemenata) i balansiranom popunjavanju programa različitim elementima. Zato se danas više ne dešava da gledamo isključivo skokove, a povećalo se korišćenje pirueta, koje su usavršene. Klizači su tako vraćeni s puta da postanu samo akrobate, a sudijama je, prema sopstvenom priznanju, znatno olakšan posao. Zanimljivost sa ovogodišnjeg svetskog prvenstva jeste da se, pored najveće zastupljenosti muzike iz filmova, u klizački svet ponovo vratila klasična muzika. To je u nekim slučajevima delovalo sasvim opravdano i u skladu sa koreografijom i stilom klizača, a povremeno je delovalo anahrono i neinventivno. Kostimi su naravno muziku pratili u svim bojama i svakojakim dizajnom. Dobar domaćin klizačima ove godine bio je Japan, gde je umetničko klizanje poslednjih godina postalo izuzetno popularan sport. Japanci, iako obožavaju svoje klizače, imaju i grupe obožavalaca raznih drugih svetskih klizača, čak i onih koji nisu među najboljima. I to pokazuje da je klizanje prijatan sport koji oplemenjuje. Najbolje za publiku, koja možda ne razume sve tehničke aspekte ovog sporta, jeste da izabere par klizača koji im se dopadaju i da prati njihov rad kroz takmičenja i godine. Sledeće prvenstvo na kome će to moći da urade jeste Evropsko prvenstvo u Zagrebu u januaru 2008. godine.