Tema B92: Šta je doping, i ima li ga u SCG ?

Za mnoge sportiste za koje nikada niste ni čuli, korišćenje takozvanih “bustera” proizvelo je fatalne posledice. Samo do sredine 80-tih u bivšem SSSR-u, 20-tak sportista je umrlo od posledica korišćenja dopinga, a svakako najpoznatije ime je svetska rekorderka u sprintu Florans Grifit Džojner. Mnogi navijači su hteli to ili ne, naučili i termine kao što su nandrolon, efedrin, anabolici, steroidi, Peptini i glikoproteinski hormoni i analozi... Naša zemlja je sa druge strane, jedna od retkih koja nema nikavu doping kontrolu. Kazne koje je IAAF izrekla Oliveri Jevtic i Dragutinu Topiću iako su u našoj javnosti izazvale iznenadjenje, podsetile su na to da i u našoj zemlji ima signala da se doping iako u povoju, sve više koristi...Prof. Dr Maksimilijan Kocijančić, profesor Medicinskog fakulteta, bivši predsednik medicinske komisije fudbalskog saveza Jugoslavije i član Medicinske komisije UEFA, za B92 kaže da dopingovanja u našoj zemlji, posebno u fudbalu, i pored nepostojanja kontrole – nema :"Doping sredstva se mahom ne koriste u našem fudbalu, jer smo se strogo pridržavali svih uputa i materijala koje smo dobijali iz inostranstva. Kada kažem da mislim, znate, ne možemo da tvrdimo sa stopostotnom sigurnošću. Šta je doping – doping predstavlja pokušaj od strane samog igrača da uz pomoć drugih osoba, trenera, lekara, masera, da se na neprirodan način poboljšaju fizičke i mentalne performanse. Doping sredstva mogu da izazovu veoma ozbiljna akutna i hronična oštećenja, sa mogućim čak i fatalnim posledicama. To je jako važno reći, jer se doping sredstva koriste olako".Kao najpopularnije sredstvo kada je u pitanju svetski fudbal, profesor Kocijančić navodi – famozni nandrolon koji služi za povećanje mišićne mase:"Medicinska komisija UEFA, čiji sam član bio do 2002. godine, donela je propise kolika kazna može da bude. Predviđena su tri stepena: u prvom igrač dobija 6 meseci kazne, u drugom 12, dok treći put igrač može biti kažnjen i preko godinu dana. Naročito je ozbiljna primena anabolika, sredstava koji povećavaju mišićnu masu, i zato dovode do većih fizičkih sposobnosti sportista. Tu izdvajam nandrolon koji je izuzetno popularan medju sportistima, zato što ostaje u telu i nekoliko meseci posle upotrebe. Ta supstanca je pronađena kod 14 profesionalnih igrača, među kojima su najpoznatiji fudbaleri Juventusa Edgar Davids i Đosep Gvardiola".Sa druge strane, odbojkaš Vojvodine i po profesiji lekar, Nikola Roganović, smatra da mnogi sportisti nisu dovoljno informisani o pojmu i posledicama dopinga. Kada korišćenje nedozvoljenih sredstava uzme maha, obično je prema rečima Roganovića kasno za saniranje posledica koje su često i fatalne po zdravlje:"Veliki broj sportista nije dovoljno prosvećen kada je u pitanju doping, jer ne znaju koje su posledice posle duže upotrebe nedozvoljenih sredstava, koji su naravno na hormonskoj bazi i koji definitivno utiču i na metabolizam i na jetru. U pitanju je prevashodno želja za uspehom i što boljim rezultatima. U prvom trenutku ne razmišljaju o posledicama, a posle je suviše kasno jer se itekako odrazi na zdravlje".Odbojkaš višestrukog prvaka naše zemlje ubedjen je da korišćenja dopinga u našem sportu ima, posebno u sportovima koji iziskuju veće napore:"Moje mišljenje je da kod nas ima dopinga, i da je to tema koja se izbegava. Naravno, razlog je potreba za što boljim rezultatima u sportu. Mislim da toga i nema u odbojkaškom sportu, ali ubedjen sam kada su u pitanju ozbiljniji i fizički zahtevniji sportovi – fudbal, atletika – toga ima. Medjutim, kod nas je doping kontrola u povoju, za razliku od nekih svetskih standarda, gde se tome pridaje velika važnost".Posledice korišćenja dopinga su zastrašujuće. O tome šta se sve dešava sa telom sportista koji su koristili doping opisuje profesor Kocijančić:"Višestruke seu posledice. Kod muškaraca nastupa egnuhpoidizam, oni vremenom dobijaju ženske karakteristike, zatim hipogenitalizam (smanjena funkcija polnih žlezda), impotencija, hipertrofija prostate, ali posledice mogu biti i mnogo gore.Dolazi i do oštećenja jetre, tačnije do fudrojantne ciroze jetre koja se može završiti i smrću. Kod žena može da se javi i prerani klimakterični poremećaj, poremećaj menstruacije, karcinom dojke. Medjutim, pored anaboličkih agenasa medju kojima je nandrolon najpoznatiji, imamo i situaciju da doping sredtsva mogu biti sasvim obični lekovi za hipertenziju, kao i beta – blokatori koje sportisti često koriste i uzimaju radi svoje hipertenzije, a ta sredstva takodje izazivaju izuzetno ozbiljne posledice", rekao je za B92 profesor Kocijančić.Iako je svima jasno da je korišćenje nedozvoljenih sredstava postalo sastavni deo sporta, o tome šta se trenutno dešava, možda najbolje govori anonimna anketa jednog svetskog sportskog časopisa. U njoj je preko 65 procenata sportista i pored mogućih posledica, navelo da bi rado koristilo doping ukoliko bi im to donelo slavu, medalje i novac.