Miloš Mitić za B92: Idem da osvojim zlato

Srpski paraolimpijac Miloš Mitić ima 28 godina, a pre pet je počeo da se bavi atletikom, disciplina: bacanje čunja.Osvaja srebrnu medalju na EP u Velsu, te bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Dohi 2015. Od Rija mnogo očekuje."Očekujem da bacim bolje nego do sada, da napravim najbolji mogući rezultat koji je u ovom trenutku dostižan, naravno uvek idem da osvojim zlato, e sad koja će medalja biti i da li će biti to je teško reći, nezahvalno je davati bilo koji prognozu", kaže Mitić za B92.Treninzi pred samo takmičenje su intenzivni. &quot;Treninzi su naporni, dva treninga su još uvek dnevno, pre podne i popodne, teretana bacanje, teretana bacanje, zavisi od dana ali to je nešto što je već godinama deo rutine, ništa posebno, jednostavno pred svako takmičenje je slična priprema i slično se radi. Sada malo intenzivnije i obimnije pošto je Paraolimpijada u pitanju&quot;, dodaje Mitić. Trener Ivana Zuber je uvek uz njega. Pre samog bacanja, neophodno je zagrevanje. &quot;Danas ćemo videti kako izgleda moj standardni bacački trening koji radim svakog dana pored teretane. Trenutno sam se ustalio na 27m, to je ovo što na treningu bacam. Inače najveća daljina zvanična koju sam bacio je 25,44 na svetskom prvenstvu u Kataru, taj rezultat je dosta skočio&quot;, ističe Mitić.Klima u Riju, ide mu na ruku &quot;Tamo je normalna temperatura 25, 28, 29 stepeni, dobro je da je sunčano, bitno je da nema velikih oscilacija temperaturnih, tako da mislim da ću se lako navići na tu njihovu klimu&quot;, navodi Mitić. Rođen je u Užicu. U Beograd se doselio kada je upisao Elektrotehnički fakultet. &quot;Posle nezgode, prošlo je 6 godina pre nego što sam počeo da se bavim atletikom. Pre toga sam ja samostalno radio malo u teretani zbog svog ličnog zdravlja. Ceo život sam maltene u sportu ,od svoje četvrte godine sam počeo da skijam, posle sam trenirao košarku i do povrede sam bio u sportu sve vreme. Posle povrede sam napravio pauzu skoro dve godine zbog rehabilitacije i svega što je to pratilo. I naravno sam morao da se vratim pošto mi je to u krvi, čime se bavim ceo život, što me ispunjava i što volim da radim&quot;, naveo je Mitić. Napornim radom postiže sve bolje sportske rezultate, pomerajući sopstvene granice, koje je razvijao još kao dete baveći se raznim sportovima &quot;Najveća podrška je porodica naravno, koja je tu uz mene u svim usponima i padovima, trener, devojka, prijatelji,drugovi, okruženje celo, kada je sa vama , mnogo je lakše da se bilo šta uradi&quot;, ističe Mitić. Sport je njegov odgovor na sve životne krize. Svim osobama sa invaliditetom poručuje da je u njemu spas. Opširnije u video prilogu: