Podijum bez crvenih kombinezona

Velika nagrada Australije je bez sumnje jedna od najboljih trka u bliskoj prošlosti, i dok bi prosečan fan pomislio: ''To je sigurno zbog novih pravila!'', pažljivija analiza će pokazati da je glavnu ulogu odigralo nestabilno vreme.Bez želje da umanjimo uspeh koji je ostvario MekLaren, čini se da je svet automobilizma više bio iznenađen odusustvom sa podijuma vozača u crvenim kombinezonima nego Kultardovim sposobnostima da pobedi na trci. Na ceremoniji dodele nagrada u Australiji mnogima se činilo kao da je san, jer je to bio prvi slučaj u poslednje pedeset tri trke da niko iz Ferarija nije bio prisutan da preuzme pehar. Ali to nisu sva iznenađenja, jer je ovome prethodilo preko devedeset minuta drame i akcije na stazi, ništa nalik onome što smo navikli da gledamo tokom proteklih sezona.Pitanje koje se postavlja pred seldeću trku, u Maleziji, je da li je Kultard u potpunosti sam zaslužan za pobedu koju je ostvario, posle starta sa jedanaestog mesta, ili je Ferari jednostavno digao ruke od pobede, usled svih događaja koji nisu bili planirani? Da li su nova pravila za kvalifikovanje doprinela ovakvom ishodu trke ili su vremenski uslovi bili važniji faktor?Novi način kvalifikovanja, a posebno nove restrikcije kada je gorivo u pitanju mogu dobiti zaslugu za ''izmućkan'' startni poredak. Nestabilni vremenski uslovi u prvoj fazi trke su savim sigurno zaslužni za scenario ishoda trke.Ferari je, čini se, ponovo bio zasebna liga na kvakifikacijama, obzirom na činjenicu da su oba ''stara'' automobila zauzela prvi startni red.Kao i na svakoj trci, jednu od glavnih uloga odigrale su gume. Skuderia se opredelila za intermediume, koji su doneli preko četiri sekunde po krugu, dok su se avnturisti, iza, borili sa svojim slikovima. Rubens Barikelo se slupao, a dva izleta van staze za Šumahera i trka sa tri pit-stopa donela su petostrukom šampionu četvrto mesto.Šumaher, iako je najveći deo trke vozio u gužvi, uspeo je da postavi najbrži krug, pre nego što je otkinuo oba deflektora sa svog auta. Da li bi bez takve greške uspeo da pobedi je drugo pitanje.Dok u Ferariju veruju da su sami krivi za neuspeh, lepo je videti Kimija Raikonena i Montoju da voze u istoj trci sa Šumaherom. Raikonen je shvatio da treba da promeni gume i napuni rezervoar do vrha, i odveze trku sa jednim zaustavljanjem u boksu. Montoja je startovao treći, sa punim rezervoarom i odgovarajućim gumama.Kada sada pogledamo na događaje, Montoja je trebalo da pomisli da je najgore prošlo pošto je prvih nekoliko ''mokrih'' krugova odvezao veoma pažljivo, pre nego što su dva pojavljivanja vozila sigurnosti izbrisala njegovu prednost u odnosu na rivale. Deset krugova pre kraja trke, Viliamsov as se okrenuo na stazi i predao vodstvo Kultardu. Raikonenova- jedno zaustavljanje u boksu- strategija, izgleda, uzimala je kamatu od deset sekundi. Finac je tokom jedinog zaustavljanja prekoračio dozvoljenu brzinu kroz boks, što mu je trku dodatno otežalo. Ostaje pitanje: šta bi se dogodilo da je staza bila suva? Da je scenario bio takav, Ferari koji startuje iz prvog reda, bi, verovatno, lako nestao u daljini, dok bi se za to vreme ostali borili za pozicije iza. Samo Montoja, kao treći na startu bi predstavljo pretnju Ferarijima, dok bi se oba MekLarena dobro pomučila startujući sa tako niskih pozicija. Još jedna stvar: koliko nova pravila zaista menjaju ishode trka ili vozila čine bezbednijim?