Ivica Kralj za B92.net: Nekad umeće, znanje, šarm – sad je fudbal fizika
Gost treće epizode podcasta "Bez faula" na portalu B92.net bio je Ivica Kralj.
Proslavljeni golman Partizana i reprezentacije ponovo je u Humskoj 1.
Sa Milošem Šaranovićem je razgovarao o startu reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, predstojećem 'večitom' derbiju, ali i razlikama između fudbala od pre 20 godina i danas.
Teme su bile i razvoj mladih igrača, skauting, njegovi nekadašnji klubovi – Porto i PSV Ajndhoven.
U prvom planu je bila reprezentacija i sjajan start kvalifikacija za Mundijal 2022, sa dve pobede i remijom protiv Portugala (2:2).
"Odavno nije bilo da smo posle prva tri kola na prvom mestu, uvek smo pravili računice. Ovako je stvarno lepo videti, ako ništa drugo, za početak. Dolaskom selektora Piksija, on je zacrtao devet bodova. Mada sam ja, kao i svi, bili zadovoljni sa sedam koje imamo trenutno. Mislim da je to stvarno lepo i kvalitetno, s obzirom da smo imali minus od dva gola protiv Portugala i da smo se vratili, što je opet veliki plus. Ja ne pamtim kada smo uspeli tako nešto. Poslednji put pre 20 godina protiv Slovenije. Možda dokaz da se ekipa mentalno vratila, da veruju u sebe i došao je rezultat. Sada mirnije čekamo septembar i nastavak kvalifikacija", rekao je Kralj na početku podkasta "Bez faula" B92.net.
Dolazak novog selektora je brzo preokrenuo atmosferu u i oko reprezentacije.
"Velika promena, posle ovog neuspeha u kvalifikacijama za EURO što je svima teško palo, a gde je sve stalo u taj jedan penal, koji je promašio Mitrović koji nas sad nosi kroz ove kvalifikacije. Eto, malo čudno deluje, ali je tako. Bilo je mnogo loših komentara posle tog promašenog penala, mnogo kritike. Možemo da kažemo i opravdane na kraju krajeva, jer smo svi očekivali posle Norveške da ćemo lakše izaći na kraj sa Škotima. Međutim, desilo se što se desilo. I onda je došlo do promene selektora, tražilo se ko će biti, poprilično se licitiralo da li će doći ovaj trener ili neće. Na kraju je došao Piksi, veliko fudbalsko ime. Igrali smo i zajedno pet, šest godina u reprezentaciji i tada je bio produžena ruka selektora. Imao je poprilično dobar uticaj na sve igrače. Njegovom dolaskom se dosta promenilo, vidite i sami. Na početku je rekao da garantuje odlazak na SP, što je hrabro, ali i možda i nije loše s druge strane. Da je on pesimista kao selektor, šta ona očekivati od igrača? Eto sad u ovim utakmicama nadoknadili smo minus iz prve utakmice, pa onda i protiv Portugala, teška situacija je bila i sa Azerbejdžanom. Stvarno su pokazali karakter i da verujemo u ono što selektor priča i traži od igrača. Kao što je radovanje i pokazalo stvarno dobru atmosferu u ekipi, svi su došli, ne znam da li je i golman stigao da se raduje. Verujem da to pokazuje dobru, novu stranu reprezentacije".
Martovske utakmice je pre svih obeležio Aleksandar Mitrović, sa pet golova u tri meča i rekordom reprezentacije.
"Činjenica da on ne igra u Fulamu, iz razloga koji ne znamo, ali kad dođe u reprezentaciju neverovatno sa koliko energije i želje da postigne gol. Evo dao je pet u poslednje tri utakmice, što je fantastično. Očigledno trener ovde zna da mu priđe. Ne bih da komentarišem kakva je konkurencije, ko je trener i kakva je atmosfera u Engleskoj. Jer ne znam. Ali znate kako je, i u ovim godinama je lepo kad te neko zagrli, pohvali i stane iza nas i kaže da veruje u kvalitete. Tako je sigurno i Piksi uradio. To je sada pravi Mitrović koga pamtimo iz vremena kada je praktično svake nedelje bio strelac. Već je ušao u istoriju našeg fudbala, a tek mu je 26. godina. Očekujemo da na tom nivou igra bar još pet, šest godina, a to je mogućnost da daje golova ne znam ni ja koliko. A videli smo i sami njegove reakcije, emotivne priče posle tih golova i obaranja rekorda koliko to želi, koliko ima volju da igra za reprezentaciju".
Kralj je izdvojio još jedno ime, a to nije Dušan Tadić.
"Deluju svi da su maksimalno našpanovani. Mogu slobodno i Gudelja da istaknem. Gledajući sa strane on ne upada toliko u oko, međutim, zatvara i radi mnogo teške stvari za celu ekipu. Da ne izdvajam još nekog posebno. Dobra energija je ono što nosi celu ekipu. Sećam se iz vremena kada sam ja igrao, kad se pobeđujete sve je perfektno i naslovi u novinama i svi smo najbolji igrači i najbolji selektor, ali na prvom kiksu sve se to okrene".
Kralj ističe šta je ključna stvar za reprezentaciju.
"Sada savet ovim mlađima da ne daju povod nikome za tako nešto, jer sve zavisi od njih na terenu. Ukoliko se izgubi utakmica, što je normalno da se desi, ukoliko oni pruže sve ono što se od njih traži i očekuje, bez obzira na svu kritiku to je sport i porazi su sastavni deo. Ali nema opuštanja nijednog momenta, nema razlike da li se igra protiv Portugala, Azerbejdžana ili Luksemburga – svaka utakmica donosi tri boda. A nama je do sada to i bio najveći problem. Protiv najjačih mislim da se nismo obrukali nikad, a sa ovim ostalima smo imali poprilično problema. Evo sad poslednji protiv Azerbejdžana. Ne kažem da je iko od njih potcenio, ali u jednom momentu su te uveli u njihov ritam, dali su gol i to je moglo da ode u potpuno drugu krajnost".
Nekadašnji golman je uporedio fudbal u njegovo vreme i fudbal sad.
"Svako vreme nosi svoje breme. Ja nikad nisam voleo da slušam kad neko kaže 'E, u moje vreme je bilo bolje'. U redu, poštujem, ali činjenica je da fudbal nije isti sada, pre 20 godina i pre 40. Tada se više obraćala pažnja na lepotu umeća, znanje, šarm. Sada je to fizika, drugačija priprema igrača, drugačij eskautiranje, drugačija igra. Sve se svelo na jedan na jedan. Maksimalna priprema igrača. Možda nije lepo za oko kao nekada i možda ima manje majstora fudbala nego ranije, ali drugačije je vreme tehnologije, društvenih mreža i svi su i upućeni u sva zbivanja. Nekada nismo mogli da pratimo šta se sve dešava u Real Madridu, Barseloni i manjim klubovima. Sad je to postao i veliki biznis, granice su se pomerile. Igrači počinju da igraju sa 16-17 godina, a sa dvadesetak imaju ozbiljne, milionske transfere. Ali tako je i popularnost velika, TV prava, vidite i sami koliko to daleko ide. Najbolje je ova situacija sa koronom pokazala koliko TV prava donose klubovima i koliko su oni u problemu u nedostatku istih".
Promene u fudbalu su najviše uticale na mlade igrače koji sve brže dolaze do prvog tima, mada je i Kralj debitovao za sniorsku ekipu Partizana sa nepunih 16 godina.
"Pre neki dan mi trener golmana kod nas u klubu kaže 'imam strašnog, fantastičnog momka. Čudo će biti'. Rekoh koje je godište. Kaže 2011. Čekaj, stani, polako. Da li je do mene ili se to toliko pomerilo. Moram da dođem da pogledam pošto je meni to neverovatno da neko može da proceni dete od desetak godina ili da neko ima ambiciju šta će biti s njim i da ne idem daleko. Jer moje mišljenje je da se deca sa 10-12 godina još uvek igraju. Ti treneri bi trebalo da budu pedagozi ili psiholozi. Da ih uče nekom ponašanju, da zavole fudbal, a tek kasnije za koju godinu da to bude taktička i fizička sprema. Mislim da smo tu malo poranili, ali možda i nisam u pravu".
Sada se mnogo lakše upozna protivnik nego u njegovo vreme.
"Nisam znao praktično ništa, samo ono što smo na stastanku razgovarali. Možda neka video kaseta da se odgleda cela utakmica. Sada statistika sve govori, sve možete da pronađete sažvakano o svakom igraču, svakom golmanu. Ali takvo je vreme bilo. Mi nismo ni mogli drugačije. Dođeš na teren i upoznaš protivnika, da li si bolji ili nisi. Dok nije živo, utiče sav ambijent i publika, raspoloženje i moje i protivnika. Dok se razgovara ovako na stastanku i gleda video ima plana, ali u hodu moraš da menjaš planove na šta te situacija i tera".
Fudbal je značajno evoluirao u poslednje dve decenije, a velika promena se dogodila i u konkurenciji golmana koji su sada skoro pa po pravilu viši od 190 centimetara.
"Pa, veliki je gol, treba braniti tih 20 i nešto kvadrata. A pogotovo u poslednje vreme lopte su sve lakše, lelujaju. Došla je situacija da je lakše odbraniti sa 20 nego sa 30 metara. Što je veća distanca lopta više 'beži'. Ali sve u svoje vreme. Sad ne znam da li ima golmana ispod 190, a sećam se vremena kada su svi bili oko 180cm, ali su bili 'letači'. Drugačiji stil branjenja je bio. Ali i na to je uticala brzina lopte, uslovi u kojima se igra. Ovo je nešto drugo i čovek se mora prilagoditi. Ne znam da li si primetio, retko na ovim bitnim utakmicama da golman hvata loptu, sve je to boksovanje. Nemaš vremena za tako nešto – em se taktički tako postavljaju em su lopte mnogo brze. Tako da retko koji golman sada uhvati centaršut ili dva".
Pozicija golmana je često najnezahvalnija, jer bez obzira koliko dobri budu, jedna greška je dovoljna da se to sve zaboravi.
"Uvek sam bio uz golmane i krivo mi je kad neko pogreši od njih jer znam šta preživljavaju. Ali kad proživiš tako nešto onda možeš da proživiš tu drugu stranu. Ali i sami smo birali. Sve je to lepo, ja sam kroz karijeru doživeo i ovacije i nošenje na ramenima, ali sam doživeo i drugu stranu koja nije nimalo prijatna. Ali moraš da se nosiš sa tim i da izađeš iz tih problema kako znaš i umeš. Ako ne možeš, onda nisi za taj posao. Nekada kad je sve fantastično utakmica se završi za tren oka. A onda kada ne ide, minuti stoje i utakmica nikako da prođe. Zato ljudi i vole sport".
Ni Kralj kada je počeo da igra fudbal nije planirao da bude golman.
"Niko me nije ni pitao. Ja sam kao klinac počeo kao napadač, ali sam očigledno bio tanak, pa 'vrati se da ne smetaš'. Ali sigurno da je mnogo lakše, iz moje perspektive možda tako izgleda, igrati napred. Jer tamo se gledaju pozitivne stvari, imaš šansu, šut, gol i super je. Iza centra je sve problematično, a golman ako pogreši ne može da se ne vidi. Ako je ekipa toliko kvalitetna da te izvadi iz problema i postigne dva, tri gola ako pogrešiš to ide svojim tokom i mnogo lakše. Ali kad si direktan krivac za poraz, za neodlazak na EP, SP ili LŠ, to su onda veliki problemi, ali mora da se ide dalje".
Nakon igračke karijere postao je funkcioner, ali je u Partizan došao obilaznim putem.
"Partizan je deo mene. Sa nepunih 14 sam došao u Partizan i veći deo života sam tu. Na sreću ili žalost nikad nisam mogao da dođem nekom prečicom do nekog cilja. Da li je to dobro ili loše možemo da diskutujemo. Iz ove perspektive mislim da je bolje ići okolnim putem jer si onda mnogo iskusniji i pametniji. Ne praviše neke greške. Tako sam i ovog puta prihvatio izazov da posle završene karijere preuzmem Mačvu iz Šapca. Moja (supruga, prim. aut) Dragana je i Šapca, ali to nije razlog, ovo je bila slučajnost. Gledao sam neku utakmicu sa drugarima iz Šapca, i stvorila se ideja. A i meni je bilo interesantno. Čudno, ali interesantno, pa sam odlučio da pokušam. Jer kad sam završio karijeru nisam želeo da budem trener. To mi je kao da i dalje igram. Svakodnevne utakmice, treninzi, karantini, putovanja. Isti ritam, samo što nisi na terenu nego pored, što je još gore. Možeš samo da se nerviraš, a ne možeš da uradiš ništa".
"I tako sam otišao u Šabac i napravili lepu priču. Došli iz treće lige u Superligu koju Mačva nikad nije igrala. Četiri godine u Superligi, polufinale Kupa što je najveći uspeh u istoriji kluba. A meni je to bio veliko iskustvo, zanat. Susreo sam se sa nekim stvarima jer voditi klub i biti unutra je potpuno druga priča. Nisam mislio da je to tako. Mislio sam da je da samo pređeš sa terena u "fotelju" i da to ide svojim lagano. Ali ovo je bio skroman klub, nije bio veliki aparat, već nekoliko ljudi. Ali sa dobrom komunikacijom, da ne bude jednoumlje jer znate kako to bude. I tako smo uz naporan rad napravili veliki rezultat. Od infrastrukture, preko škole do rezultata u prvenstvu. Meni je to bila velika škola i mislim da sam se na najbolji način odužio Šapčanima. I sada posle te epizode sada sam opet u Partizanu, gde mi je srce i klub koji neizmerno volim. Trudim se da svojim radom učinim da Partizan bude bolji nego što je sada i uz dogovor sa celim sportskim delom i ostalim ljudima iz kluba da unapredimo rad kluba".
Partizan je već godinama bez titule u Srbiji.
"Ovog momenta nije blizu. Zvezda ima poprilično veliku prednost. Međutim, čovek treba da bude realan i vidi da je Zvezda u ovoj sezoni bliža tituli nego mi. Ali za dva meseca je kraj sezone, za tri počinje novo takmičenje. Treba napraviti dobar prelazni rok, zadržati od igrača šta može da se zadrži. Ali i naša neminovnost je da morate da prodajete da bi mogli da funkcionišete. Ali da bi bili konkurentniji u ligi i plasirali se u Ligu Evrope, morate da imate dobar kadar. A i stranci će se pre odlučiti da odu na Zapad nego da dođu kod nas, a mi moramo pronaći mehanizme kako da privolimo kvalitetnog stranca da dođe do nas, šta mu nudimo. I to je opet do nas i naše sposobnosti da ga ubedimo. Mislim da većina igrača koji su dolazili nisu pogrešili, pravili su dobre transfere i dobre karijere".
Kralj je zadužen za koordinaciju svih selekcija Partizana, pa i najmlađih, sa u današnje vreme su bitan faktor rada sa mladima njihovi roditelji.
Nekada roditelji nisu ni znali gde im deca treniraju, sada značajan procenat roditelja učestvuje više nego aktivno u razvoju karijere svoje dece.
"Blago rečeno", nasmejao se Kralj, "Granice su se pomerile. Ja sam u Partizan došao sa 14 godina. Uvek mi je bilo teško da razumem kako su meni moji roditelji dozvolili da sa 14 godina dođem sam. Tek kasnije shvataš koliko su imali hrabrosti i kako su me podržali. Ali moji roditelji nisu odgledali nijedan moj trening nijednu utakmicu. Oni posebno to doživljvaju, a posebno kada si na golu. Nadavno, imao sam nenormalnu podršku, ali nikad me nisu gledali. Sada je to drugačije. Roditelji rano svoju decu usmeravaju da moraju da budu uspešni u fudbalu. A nisu svi talentovani i predodređeni za velike rezultate i da li imaju kvalitet. A u sportu se nekome šansa pruži jednom, nekome nijednom, a nekome deset puta. Ako si na nekom mestu u pravo vreme i iskoristiš taj momenat to je super. Ali ima mnogo slučajeva, a znam kroz karijeru s koliko sam igrača igrao i trenirao, a na prste jedne ruke, da ne preteram, uspeli da naprave dobre karijere".
"Roditelji zdušno to vode, ne navijaju, nego vode decu na utakmicama. Ja to ne odobravam, niti iko iz sporta. Treba da usmere svoju decu da treniraju, ali da ne zapostavljaju školu. Jer većina njih kad krene da trenira fudbal prelazi na vanredno učenje, a veliki broj ne uspe u fudbalu, a ne završi školu. Činjenica je da se čitaju novine, da se piše o milionima, ali da bi se stiglo do tih velikih brojeva put je neverovatno dug, a i pitanje je da li će doći to toga".
Uobičajena je situacija da moraš da kažeš roditeljima da dete nije to što mislite da jeste.
"Bio sam u takvoj situaciji, ali sam pokušao da to uradim na kulturan, lep način. A svi smo subjektivni kada su naša deca u pitanju. Nismo realni, ima naravno roditelja koji su realni, kao i ovih drugih, pa njima kroz razgovor morate da date do znanja da njihova deca nisu to što oni misli. E sad, da li će oni da vas shvate ili ne, to je nešto drugo. Ali tu su i treneri koji moraju da preseku koliko god to bolno bilo. Da ne lažu te roditelje, da je njihovo dete neverovatan talenat. Ali opet imate decu koja su manje talentovana, ali vredna, pa naprave dobru karijeru. Ali tu je pre svega trener u mlađim kategorijama koji mogu da prepoznaju da li jesu ili nisu. Uvek može da se pogreši, ali mislim da je realnije reći roditeljima nego ih zavaravati pričama koje nisu istinite".
Igrao za PSV, a upravo je holandski fudbal najzdraviji primer rada na razvoju mladih igrača.
"Oni nemaju prioritet da li ćete biti prvaci u ligi do 12, 13, 14 godina. Oni to ne smatraju da je toliko bitno, već puste decu da se igraju. Takav je bio pokojni (Florijan) Conja Matekalo u Partizanu, odmah se znalo da je to škola Partizana ili nije. Tehnički ih obuče perfektno, igraju turnire, rade ozbiljan skauting. To je na desetine skauta koji su svakodnevno u klubu, analiziraju svakog igrača u Holandiji i van. Mislim da u PSV imaju više od 200 skauta po celom svetu. I na kraju i dođete do Ronalda i Romarija. Ali i tamo su greške sastavni deo toga. Ali bez obzira da li je to PSV ili Ajaks ne robuju tome da moraju da budu šampioni. Imate primer Ajaksa koji je poslednje dve godine šampiona, ali su pre toga dosta čekali, šest ili sedam godina su bili u "zapećku". Imaju svoj sistem, izgurali su šta žele i sada je to onaj Ajaks kakav smo navikli da gledamo. A ni oni ne doživljavaju tako dramatično kao da je kraj sveta kada se izgubi utakmica. Vole i oni da pobede, ali pružiš ruku i to je to. Sledeće nedelje igramo sledeću. Mnogo su opušteniji i iz tog opuštenijeg stava dođe do probe tih mlađih igrača. Oni se ne libe da puste igrača sa 16, 17 godina da igra za prvi tim, bez obzira da li je Ajaks, PSV ili AZ. Godine im nisu bitne, ako imaš kvalitet igraćeš bez obzira na starost".
Pored PSV-a igrao je za još jedan tim poznat po sjajnom skautingu i lansiranju mladih, nepoznatih igrača.
"U Portu je bila slična situacija kao kod nas, nisu imali mogućnost da prave velike transfere i kupuju igrače. Međutim, napravili su dobar sistem, dobru školu i dobru skauting službu. Rekao sam koliko je Holanđana, a mislim da Porto ima preko 250 skauta, uglavnom u Južnoj Americi i 90 odsto igrača je došlo sa tog kontinenta. I u poslednjih nekoliko godina su došli u situaciju da plaćaju igrače po dvadesetak miliona evra, a posle godinu, dve ih prodaju za dva, tri puta više. Oni su pravili i trenere, znate ko je sve izašao iz Portove škole. A onda su ti treneri povukli igrače iz Porta, a to su kvalitetni igrači, nisu ih dovodili samo zato što su iz Porta. Napravili su sistem, mislim da isti ljude vode klub 25-30 godina, tu se sve zna, ništa se ne menja dramatično odlaskom jednog čoveka, ne može da se uništi sistem. Ali treba i to znati".
Kralj u Porto ne ide.
"Ha, ha, ha", shvatio je šalu Kralj koji ne voli da leti avionom, "Kolima je poprilično daleko. Sve do 1.000 kilometara je ok. Ajndhoven je oko 1.300 km, nije dramatično".
Da li Partizan može da napravi nešto slično Portu sa skautingom?
"Pitanje je koliko mi možemo da priuštimo nekog ko je tamo. Ti igrači koji nisu za velike klubove, pričamo o ligama petice, ali u nekoj skorijoj budućnosti ćemo biti u mogućnosti da pošaljemo naše skaute da borave neko vreme tamo, da pogledaju, uz preporuku nekih naših ljudi koji su već tamo. Pre nekoliko dana smo potpisali saradnju sa Južnoafrikancima. Oni imaju dobru svoju skauting službu, pa onda da i mi odemo tamo kada bude vreme da se putuje. A mislim i da treba da se obrati pažnja na naš region. Ima ovde mnogo talenata, a mnogo je lakše izvodljivo nego da se dovodi sa drugih kontinenata. Pogotovo zbog FIFA pravila, sada je do 18. godine teško dovesti igrača, mora cela porodica da se preseli. Ali daje mogućnost u našim okvirima koliko možemo. Broj skauta je daleko manji, ako dođemo do 20 biće super. Ali dolazi vreme da se posvetimo tome, takva je budućnost, granice su pomerene, već sa 16-17 godina se vidi da li ima materijala. Ali treba da se gleda, da se radi, zapisuje, da se konsultujemo, a što se tiče igrača za prvu ekipu tu je saradnja sa stručnim štabom, šta im je potrebno, kakve igrače vide za narednu sezonu. Ali svaki ozbiljan klub to radi bar šest meseci, a da ne kažem i godinu dana u napred".
U sredu je "večiti" derbi (TV B92, 18h).
"Derbi nosi tu draž, neizvesnost bez obzira ko se gde nalazi na tabeli. Tako je bilo u onoj Jugoslaviji, tako je i danas. Sve mogu da vam oproste, sve neuspehe, ako pobedite u derbiju to je fantastično. Igrao sam dvadesetak derbija, imam neki polovičan učinak. Radovao sam se mnogo puta, tu je i ove druge priče, ali da ne idem tako daleko. Ali biće čudan ovaj derbi. Znam da se igrao neki derbi bez publike, a nije to to. Bez navijačkog folklora, prozivki sa obe strane. To daje određenu energiju, zato i traje toliko. Posle svake pobede to je neopisova radost kako u gradu, tako i u klubu, na treningu danima posle toga. A kad izgubite nije nimalo lako, ali već tada razmišljate o onom sledećem kako ćemo vratiti. Ništa nisam novo rekao. Ostaje žal što će biti bez publike. Videćemo kako će izgledati, ali svi će svejedno pratiti, pa je sve na igračima".
Posebna priča su stranci i njihov odnos prema derbiju.
"Stranci ne mogu da dožive, to je nemoguće. Ni mi kad igramo u inostranstvu ne možemo da doživimo kako je kod njih. Ne može stranac da oseti ono što osetimo mi. Ali to je i normalno. Ne može neko ko je godinu dana u Partizanu da oseti šta znači utakmica sa Zvezdom. On čuje i vidi druge kako se spremaju, ali ceo život je igrao nešto drugo i sad to da oseti je nemoguće".
To često može da bude i prednost.
"Možda baš zato što nemaju pritisak moranja, mi igramo i ostajemo ovde da živimo, pričamo o derbiju od pre 8, 15, 20 godina, a oni odrade i idu dalje. Možda baš zato pružaju najbolje partije. Videli smo u poslednjih derbijima da su stranci bili najbolji".
Koji je njegov omiljeni derbi?
"Svaka pobeda je fantastična. Posle svake se uživa i bilo bi nekorektno izdvojiti neki posebno drag. To je velika rast, velika euforija posle pobeda. Možda taj 8. marta 1997. Zbog toga je bila još veća tenzija ko će kome čestitati 8. mart. Dobra stvar je što se tada završavalo dan, dva posle derbija i nastavljalo se u sportskom duhu. Bilo bi lepo da je i danas tako".
Šta očekuje u sredu?
"Moram da priznam da sam prilično miran što se tiče derbija. Ova serija pobeda mi daje za pravo da mislim tako. Bilo bi dobro da se ta serija nastavi. Naravno, pritisak je i na jednima i na drugima, pa i na Zvezdi bez obzira na tih devet bodova prednosti. Jer nije pobedila na poslednjih nekoliko derbija, a Partizan ima motiv da se približi borbi za titulu. Ali bez obzira na bodove derbi donosi mnogo i veliki sam optimista. Neka ga reši i stranac, nema problema. Voleo bih da Partizan pobedi, ali imam i veliko poštovanje prema Crvenoj zvezdi, to sam ponovio hiljadu puta do sada", zaključio je Ivica Kralj gostovanje u "Bez faula".
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
