Zagorac za B92: Ništa bolje od dobre kritike

U intervjuu za B92 Rade Zagorac govori o ambicijama u predstojećoj sezoni, svom statusu, a ističe i kome je najviše zahvalan za dobre igre prošle sezone. Razgovarali smo i o tome kako treba reagovati na kritike, o školi, NBA ligi, a dotakli smo se i društvenih mreža, komunikacije sa navijačima i “lakših“ tema poput igrice Football Manager...

Mega je prošlu sezonu u ABA ligi završila na desetoj poziciji sa skorom 11-15, a ove godine ambicije su veće uprkos promenjenom sastavu.

“Po mom mišljenju, prošla sezona nije bila rezultatski najuspešnija jer smo imali dosta kvalitetnijih i iskusnijih igrača u odnosu na ovaj tim. Sada imamo dosta mlađi tim, najmlađi u ABA ligi, ali očekujem da napravimo iskorak i da energijom i borbenošću napravimo bolje rezultate. Rano je da sada govorimo o ciljevima, ali lično bih voleo da budemo među četiri ekipe – koliko je to realno, videćemo već posle ovog početnog bloka od pet utakmica u deset dana u ABA ligi“, počinje Zagorac priču za B92.

Momak rođen u Beogradu prošle godine je zablistao i našao se na radaru brojnih velikih klubova. Ipak, odlučio je da ne žuri sa selidbom.

“Još na kraju prošle sezone dogovorili smo se da sigurno ostanem još jednu godinu. Stvarno mi je lepo ovde, uslovi su fantastični i imam sve što mi je potrebno za dalji napredak. Mega je izvanredna stvar za našu košarku, jedino mesto gde mladi igrači imaju toliko minuta – pogledajte samo gde su sada Micić, Jokić, Miljenović, Dangubić“.

Za razliku od većine vršnjaka, Zagorac već ima seniorsku sezonu sa ozbiljnom ulogom i minutažom u jakoj ligi.

“To mi je mnogo značilo jer na samom startu sezone nisam mogao ni da zamislim kako će to da izgleda na kraju. U hodu su mi se događale lepe stvari – dobre igre, dobri rezultati i sve više minuta. Nadam se da će se to još više videti u sezoni pred nama“.

Prošle sezone Zagorac je u ABA ligi prosečno beležio 11,2 poena, 3,4 skoka i 1,9 asistenciju po utakmici, a za odlične igre posebno je zahvalan jednom čoveku.

“Početkom prošle sezone tek sam se oporavio od teške povrede, bio sam polomio petu metatarzalnu kost u stopalu. Stvarno sam imao sreće što je Dejan Milojević bio uz mene, mnogo sam mu zahvalan – rekao je da će me čekati koliko god bude potrebno i da će imati strpljenja za mene. To je bio presudni detalj cele sezone, a mislim da sam mu vratio to poverenje“, kaže 205 cm visoki krilni košarkaš i dodaje:

“Možda deluje glupo da ga previše hvalim jer mi je trenutno trener, ali prezadovoljan sam radom sa Dejanom. Volim što jasno definiše šta tačno traži od svakog igrača i očekuje da se to ispuni. Kod pojedinih trenera moguće je da se neki zahtevi odrade na nešto drugačiji način, ali kod Milojevića ne može – traži konkretne stvari i disciplinu. Takođe, komunikacija nam je odlična, može da mu se priđe i otvoreno razgovara, da se posavetujemo – baš nedavno, kada sam bio u reprezentaciji, neke stvari mi nisu išle na ruku i on mi se tada našao“.

Za svakog čoveka, naročito za onog koji se profesionalno još nije do kraja formirao, veoma je važno da na pravi način prihvata kritiku. Rade je to shvatio.

“Ja sam još klinac, ali dok sam bio još mlađi loše sam reagovao na kritike – ljutio bih se, u sebi sam svakakve reakcije imao. Ipak, kako sam ušao u seniorsku košarku u Smederevu i Megi, sve više to pozitivno utiče na mene i sve više tražim da mi ljudi upute kritiku. Od dobre kritike nema ničeg boljeg, kada neko ima pravi savet“.

Zagorac naglašava da su mu saveti ljudi iz kluba dragoceni, ali kaže da utočište pronalazi u ocu Branku.

“Njegove kritike mi najviše znače. Nije od onih ljudi koji se guraju i traže non-stop da razgovaraju s trenerima i ljudima iz kluba, on mi uvek kaže kakva je realna situacija – ako odigram loše, kaže ’odigrao si loše’, ako odigram dobro, kaže ’svaka čast, idemo dalje’. Ništa preterano, mislim da uvek uspeva da pronađe pravi balans“.

Zagorac je na pravom putu, ove sezone biće jedan od nosilaca Megine igre, ali i dalje samo razmišlja o daljem usavršavanju.

“Najočiglednija stvar jeste fizička konstitucija, tu treba još mnogo da napredujem. U svim segmentima treba da se poboljšam, to je nešto što će svi reći i zaista jeste tako, ali izdvojio bih odbranu – ne mogu da kažem da sam nezadovoljan, ali osećam da tu mogu dosta bolje, pogotovo u odbrani ’jedan na jedan’. Takođe, svakodnevno radim i na driblingu i na šutu“.

Nabaciti mišiće, a uz to zadržati lakoću u igri, brzinu, precizan šut, to nije uvek lak zadatak.

“Te dve stvari ne mogu da se odvoje – da kažeš hoću da ojačam, pa da onda ne izlaziš iz teretane. Mora da ide jedno s drugim, ako se radi postepeno i ispravno, mislim da možeš samo da napreduješ na oba polja. Konkretno, u Megi je sistem takav da u jutarnjim treningu radimo i tehničke elemente, šut i ostalo, a posle idemo u teretanu“.

Rade se prijavio za NBA draft, potom je prijavu povukao, ali najjača liga na svetu nešto je čemu teži u karijeri.

“Odlučio sam na kraju da se povučem u dogovoru sa ljudima iz kluba, ali NBA liga jeste moj san, mnogo veći nego evropska košarka. Ako postoji ikakva šansa da mogu tamo nešto da napravim, sigurno bih otišao. Naravno, još mnogo moram da radim, trenutno sam potpuno nespreman za tako nešto, ali videćemo kako će se stvari odvijati narednih godina i nadam se da ću jednog dana otići u NBA. Veliko ohrabranje za mene jeste slučaj Nikole Jokića koji je direktno iz dresa Mege otišao u NBA. On je najbolji dokaz da je to moguće“.

Omiljeni igrač iz NBA lige mu je Karmelo Entoni (“još iz Denvera, mnogo sam ga gledao tada“), a i Radetovo prvo košarkaško sećanje vezano je za SAD.

“Indijanapolis 2002. godine. Silom prilika nisam gledao finale, imao sam samo sedam godina i zaspao sam, ali gledao sam četvrtfinale sa SAD i polufinale sa Novim Zelandom. Bio sam baš mali, ali mogu da se prisetim kakva je bila euforija u državi. Voleo sam sve naše igrače, Bodirogu možda najviše. Danas nemam posebnog uzora, ali gledam igrače koji mi se dopadaju – Bjelicu i Batuma“.

Drečave boje na Meginim dresovima izazivaju podeljene reakcije, ali Zagorac ima pozitivan stav.

“Meni se dopadaju – dosta ih ljudi kritikuju, ali ja volim što su drugačiji i što nije šablon. U potpunosti podržavam“.

Među profesionalnim igračima ima onih koji uživaju jedino da igraju košarku, ali i onih koji su uz to i pravi košarkaški fanatici.

“Spadam u ovu drugu kategoriju – mnogo gledam i pratim košarku. Jednostavno, volim da sam informisan i da sam u toku. Neki ljudi imaju stav da ne treba previše znati o drugim igračima i misle da je dovoljno ono što se servira u okviru skautinga. Lično, ne mislim da to ni pomaže ni odmaže, jednostavno volim da pratim košarku zbog sebe i da tako koristim slobodno vreme, kao što neko voli da gleda filmove“.

Otac mu je trenirao fudbal, i Rade se prvobitno okušao na travnatom terenu, pa mu je to najdraži sport posle košarke.

“Volim da gledam fudbal, tenis npr. uopšte ne gledam, mislim da ga ima previše na televiziji – pre sam pratio, sada uopšte ne. Gledam i vaterpolo, odbojku, a volim i MMA, drugar jedan me ’navukao’. Ipak, fudbal je na prvom mestu posle košarke – mislim da je engleska liga najbolja na svetu, iako su Barselona i Real možda dva najjača kluba. Ne navijam ni za koga posebno, ali npr. u Italiji volim Fiorentinu“.

Zapitali smo se otkud baš Fiorentina, a u odgovoru smo saznali da je Rade deo porodice opsednute igricom Football Manager. Mnogi od nas deo su te pomalo čudne familije, pa smo se brzo potpuno našli u priči.

“Navijam za njih zbog Menadžera – znao sam i da ne jedem zbog te igrice. Moja menadžerska priča počela je 2008. godine, na preporuku drugara sam počeo da igram. Do tada nisam imao pojma šta se tu dešava jer sam igrao ’arkadne’ igrice kao što su FIFA i PES. Toliko nisam znao da sam jednom počeo karijeru nezaposlen, mislio sam da vodiš onaj tim koji izabereš kao omiljeni (’favourite’)“, kaže Rade uz smeh, “Sećam se da mi je prvi transfer bilo dovođenje Kizita iz Vojvodine. Znao sam da igram od ranog jutra, da kada idem popodne u školu ustanem kao da idem u jutarnju smenu, pa onda da igram do 13.40. Onda i u školi razmišljam koga ću da dovedem, šta ću da radim... I nikada nisam ponavljao utakmice, makar izgubio od Noriča, Kjeva, ne razumem ljude koji su to radili. Kada počne prelazni rok, najsrećniji sam čovek na svetu“.

Današnji profesionalni sport takav je da je vrlo teško istovremeno se školovati na željenom nivou.

“Išao sam u Turističku školu na Novom Beogradu, kod Fontane – dve godine sam završio redovno, druge dve vanredno, morao sam zbog previše obaveza. Potom sam upisao privatni Fakultet za internacionalni menadžment, da imam rezervu u slučaju da se dogode neke ružne stvari“, kaže Rade i ističe da taj nedostatak pokušava da nadoknadi:

“Zanimaju me brojne stvari, želim da budem informisan. Politiku npr. uopšte ne pratim, ali druge stvari da – tehnologija, muzika, kinematografija, sve me zanima. Imam vašu B92 aplikaciju, Blic, želim da sam u toku, niko ne voli da se nađe u društvu i da samo ćuti. Obe sestre su mi završile Devetu gimnaziju, na fakultetu su, iz takve sam porodice da moram da znam neke stvari“.

Među takvu “dopunsku nastavu“ spadaju i knjige i filmovi.

“Nisam zaluđenik za knjige, ali pročitam ih ponekad, jednom u mesec dana recimo – Markesova ’Hronika najavljene smrti’ poslednje je što sam pročitao. Sociološki roman, kratak, meni se baš dopao. Kada je reč o filmu, nemam omiljeni žanr, ako bih morao da izdvojim, rekao bih triler/misterije. Iznenadio sam se kada sam pogledao nekoliko španskih filmova, ’Ćelija 211’, još nekoliko njihovih dobrih filmova, a omiljeni mi je norveški ’Head Hunters’. Dobar je i danski ’Lov’ i još neki“.

Zagorac je relativno aktivan na društvenim mrežama, na Tviteru i Fejsbuku, a iskustva sa ljudima koji prate košarku do sada su bila različita.

“Prošle sezone sam zakoračio u seniorske vode, utakmice su se prenosile, igrali smo sa najjačim timovima, pa su i ljudi počeli da komuniciraju sa mnom. Bilo je i prijatnih i neprijatnih situacija preko društvenih mreža – uglavnom je ružno kada oborim nekoga na kladionici, uđem u ’minus’ ili ’plus’, a trudim se da odgovorim svakome ko je kulturan i ko ima nešto pametno da pita“.

Za kraj, pitali smo Radeta da li prati pisanja ljudi na internetu, kao i kako to utiče na njega.

“Dok sam bio mlađi, čitao sam mnogo šta se piše po forumima i slično. Nisam mogao sebe da ogradim kako to ne bi uticalo na mene – uticalo je. Iako to nije bilo preterano, rešio sam da se potpuno distanciram – ne može ništa korisno da mi donese to što će neko napisati nešto o mojoj igri ili izgledu, a ja to pročitam“, zaključio je Zagorac za B92.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.