Ražnatović za B92: Ja sastavljam reprezentaciju? Besmislice

Jedna od odlika savremenog društva jeste i sve tanja linija između slobodnog i radnog vremena. Ona je u nekim slučajevima toliko izbledela da se jedva može i naslutiti, a jedan od najboljih primera jeste upravo posao menadžera, pogotovo Ražnatovićevog renomea.

“U kancelariji sam malo pre devet, a napustim je oko četiri, kada idem na trčanje. U letnjem periodu to najčešće bude i duže. Ipak, praktično sam na poslu sve vreme jer se sve odigrava telefonom, mejlovi stižu itd. Ne postoji klasično radno vreme, u svakom trenutku dana postoji neko ko bi želeo da komunicira sa mnom. Kada posle ponoći odem da spavam, u SAD je to četiri ili pet popodne. Telefon mi je isključen tokom noći, ali me sačeka gomila mejlova već u osam. A tada je u Rusiji već 10, u Kazahstanu 12, tako da 24 sata postoji neka interakcija“, počinje Ražnatović priču za B92.

Mnogima neprestana zvonjava telefona smeta, narušava ritam i koncentraciju, ali Ražnatović kaže da takav problem nema.

“Jeste malo naporno, ali bavim se ovim već 20 godina i navikao sam. Sa druge strane, volim da radim ovaj posao i svaki telefonski poziv može da donese ne samo finansijsku dobit, nego i uzbuđenje i rešenje problema nekog igrača za kojeg nemam posao. Npr, u ponedeljak mi je stigao poziv da je Saragosa odlučila da potpiše ugovor sa Katićem pod uslovima koje sam ja rekao ranije. Taj poziv sam čekao mesecima kao ozebli sunce jer mi je bio problem da igrač tog kalibra nije imao klub tako kasno. Znači, pozitivan sam u odnosu na zvuk telefona, javljam se svima“.

Upravo je Katić ilustrativan primer tendencije koja se pojavila u evropskoj košarci kada je reč o profilu igrača u reketu koji su najtraženiji.

“Najveća novina jeste da klasični centri, visoki i snažni, imaju veliki problem da nađu angažman. Treneri se sve više fokusiraju na preuzimanje u pik-en-rolu, žele atlete, ’undersize’ centre kao što su Hajns, Lazme i Danston. Da sam imao 50 takvih igrača ovog leta, prodao bih 50. Nažalost, u Evropi nema igrača sa takvim karakteristikama, to su uglavnom Amerikanci. Uspeo sam ipak da rešim Kravcova, Katića, Marića, ali sve je to bilo sa mnogo problema i kasno. Nadam se da ću u najskorijem roku pronaći i klub Dejanu Musliju. To je trend i nešto što će trajati godinama, po mom mišljenju. Mislim da će takvi igrač biti sve manje traženi, a ranije je bilo obratno. Tako da meni kada dođu i kažu: ’E, Miško, ima klinac, osmi razred 207 cm, biće 215 cm’, ja odgovorim da me ne zanima. Ne verujem više u tu košarku, u stvari nije važno da li ja verujem, ta košarka više ne prolazi, uz naravno poneki izuzetak“.

“Luka Bogdanović u Partizanu? Daleko je to“

Musli nije jedni klijent Beobasketa koji još nije pronašao klub, na toj listi su sedmorica-osmorica dobrih košarkaša, a Ražnatović veruje da će svima uskoro pronaći angažman.

“Ivan Paunić je relativno blizu Astane, a Luka Bogdanović je imao dobru ponudu Lijetuvos Ritasa, ali mi to nismo prihvatili i sada je neko zatišje, zatim Branko Cvetković. To su glavni igrači“.

Poznato je da Bogdanović već neko vreme trenira sa Partizanom, pa nas je interesovalo postoji li mogućnost da ponovo zaigra za crno-bele.

“Nismo mnogo razgovarali o tome – Partizan trenutno ima preče probleme zbog BAT-a i cele situacije u klubu. Postoji mogućnost, ali daleko je to“.

Kao što svaki nastavnik i profesor imaju svog omiljenog đaka, tako i menadžeri među igračima nalaze svoje ljubimce. Ironije radi, Ražnatovićev najdraži klijent ovog leta još nije našao klub.

“Marko Kešelj je bez ikakve dileme moj omiljeni igrač, njega najviše volim. Imao je 16 godina kada sam ga doveo u Avala adu, te prve godine čak smo i igrali zajedno, pošto je bio na dvojnoj licenci sa Banjicom za koju sam ja igrao. On je gradski klinac, pametan i mislim da sam dosta učestvovao u njegovom formiranju kao ličnosti i košarkaša. Veoma rano je ostao bez oca, pa sam ja imao i malo jaču savetodavnu ulogu. To je jedan od retkih igrača sa kojim idem u grad da popijem piće. Bilo je ponuda, ali nismo imali sreće, nikako nismo uspevali da privedemo kraju. Spominjalo se da bi mogao da se vrati u Olimpijakos, onda Ankara, Bešiktaš, ali na kraju se sve izjalovilo. Baš sam mu objašnjavao da je razlog to što treneri sve više žele da trojka bude niža, 195 cm, snažna i da igra pik-en-rol, kao što je npr. bio Hokins u Galatasaraju. Mnogo manje trenera zna da koristi igrače na toj pozicije koji su oko 205cm i sjajni šuteri kao što je Marko“.

“Ne mogu da budem podređen“

Odnos klubova i menadžera, način na koji dolazi do sklapanja ugovora i dovođenja igrača često je mistifikovan u očima navijača. Ražnatović objašnjava ceo proces.

“Menadžeri moraju da budu u kontaktu sa klubovima. Pošto sam ja dugo u ovom poslu, to je neposredna i česta komunikacija. Gledam veoma mnogo utakmica i sâm zaključujem šta bi nekom klubu možda trebalo, onda to predlažem, a oni saslušaju, razmišljaju i onda daju odgovore. Recimo, sada sam mislio da Zvezdi treba malo niža i pokretljivija petica, da bi to bila bolja opcija nego Katić. Oni se saglase, ja ponudim dva-tri igrača, drugi agenti takođe, a onda oni odaberu igrača koji im odgovara po karakteristikama i uslovima. Dakle, to funkcioniše manje-više kao u svim drugim poslovima u kojima se prodaje određena vrsta robe“.

Agenciju Beobasket Ražnatović je osnovao 1995. godine – od tada je ona porasla u evropskog giganta i relevantnog ’igrača’ u svetskim okvirima. Beobasketove ekspoziture nalaze se u Francuskoj, Španiji, Rusiji, Ukrajini, Nemačkoj... Ražnatović ima i partnersku firmu u SAD, preko koje su brojni igrači završili u evropskim klubovima.

“Naša partnerska agencija je Excel Sports Management, nju vodi Džef Švarc, drugi vodeći agent u NBA. One sekunde kada igrači uđu u avion za SAD, ja zaboravim na njih. Naravno, ostajem u kontaktu, ali oni se brinu o njima na vrhunskom nivou. Evropski agenti su generalno podređeni NBA agentima, ali ja sam neko ko ne trpi takav odnos u bilo kojoj sferi, ne mogu da budem podređeni. Izborio sam se da smo u najmanju ruku ravnopravni, da ne kažem da taj tas malo ide i na našu stranu jer sam u poslednje tri godine obezbedio 12 igrača za NBA draft. To se ne dobija obično od evropskih agenata, tako da prema meni imaju veći respekt nego obično. Takođe, mene izuzetno nervira i dominacija SAD u politici i ostalim sferama života, pa sam se potrudio da bar u ovom mom malom delu to ne bude tako“.

Primera radi, preko Švarcove agencije iz SAD u Zvezdu su došli Demarkus Nelson i Čarls Dženkins, sada i Markus Vilijams.

“Ja znam ko su njihovi klijenti. Ako se po mojim merilima on uklapa u ono što žele npr. Zvezda ili Partizan, ja ga ponudim. Ukoliko je klub zainteresovan, onda pokušavamo da nađemo zajednički jezik oko cene. Ako Excel nema zadovoljavajućeg igrača, onda ponekad potražim i od neke druge agencije kako bi klubovi sa kojima sarađujem bili zadovoljni“.

“Voleo bih da vidim jedno leto bez menadžera“

U laičkim razgovorima u Srbiji menadžeri su najčešće na meti kritika za sve i svašta – optužuju ih da “upropaštavaju decu“, da su velikim delom krivi za krizu košarke i sl. Međutim, menadžeri su nezamenjiv deo današnjeg košarkaškog lanca.

“Nikome se ne sviđa da sad tu neki ljudi zarađuju novac, a niti su košarkaši niti su treneri. Odgovorno tvrdim da apsolutno ne bi bilo moguće da se odvija takmičenje bez toga. Propisi su komplikovani, svakim danom je sve komplikovanije, uz to klubovi ne plaćaju jer je ekonomska situacija loša. Igrači moraju da imaju zaštitu – ako bi oni trošili 20 posto svog vremena da zovu da vide da li je plaćeno, kad je plaćeno, kako bi onda to izgledalo? Voleo bih samo da vidim jedno leto da ne postoje agenti, šta bi onda radili? Kako bi uopšte komunicirali sa igračima? Otkud ti broj telefona, kako da stupiš u kontakt s njim? Odgovorno tvrdim da je postojanje menadžera neophodno i da je njihova uloga veoma važna u celom procesu“, rekao je Ražnatović i dodao:

“Naravno, veliki sam protivnik svake generalizacije – ima dobrih doktora i loših doktora, pa tako i menadžera koji nanose štetu klubovima i igraču, ali i onih koji rade na svačiju korist“.

Tragom te konstatacije, upitali smo koje bi to bile karakteristike “lošeg menadžera“.

“Najgore je neodgovorno brbljanje, u smislu da se igračima obećava sve i svašta, pričaju im se priče, a oni poveruju da vrede neki nerealni novac. Onda odbijaju i dobre ponude jer su čuli od nekog agenta da vrede mnogo više – zatim oni ostaju bez posla, a i klubovi imaju problema. Uz to, prisutno je i masovno nepoznavanje propisa. To sa mnom nije slučaj jer sam advokat, ali generalno se ne obraća pažnja to – bitno je samo da smo se dogovorili oko novca, napravimo neki papir i to je to. Ali to baš i nije tako. Kažem ovo jer se sastavljanje adekvatnog dokumenta pokazalo u mnogo slučajeva veoma važnim. Konkretno, više ne pristajem da mladi igrači prelaze u Zvezdu ili Partizan ukoliko nije definisano koje je njihovo obeštećenje. Naravno, fer obeštećenje, ali da znamo koliko je da ne bismo jednog dana ulazili u duge pregovore. Tako je bilo sa Tadijom Dragićevićem – on pre pet godina nije imao definisano obeštećenje i nije mogao da pređe u Efes Pilsen u trenutku kad je bio MVP ABA lige. Morao je da ostane ovde i posle toga mu je karijera krenula nizbrdo, nažalost. Svi igrači koje sam ja dovodio, Peković, Tepić, Milosavljević, sada Murić u Partizanu, u Zvezdi su poslednji primeri Marjanović i Dangubić, svi oni imaju definisano obeštećenje. Ako se pojavi klub koji je zainteresovan za njih i želi da plati taj novac, nema nikakvih pregovora. Drugi agenti, koliko ja vidim, nisu se previše bavili time i igrači su prilikom odlaska plaćali iznose koje je klub određivao, a koji su bili višestruko viši od realnih“.

“Ni u Zvezdi nisu verovali da Vilijams može da dođe“

Ražnatović ističe da je mnogo pomogao beogradskim ’večitim rivalima’, a navodi i argumente.

“Pomagao sam i jednima i drugima da dobiju neke igrače koji su dobri i da timovi izgledaju kako treba. Poslednji primer je Markus Vilijams – niko nije verovao da on može da dođe u Zvezdu, pa ni ljudi iz Zvezde. Ali u komunikaciji sam osetio da postoji momenat da bi se moglo uraditi nešto za znatno nižu cenu nego što je bila ranije. Neke kockice su se sklopile i on je došao, što je zaista bio veliki hit“.

Pitali smo i koliki je Vilijamsov ugovor u Zvezdi, pošto je to bila tema brojnih spekulacija ovog leta.

“Nikada ne govorim o novcu, ali njegov ugovor znatno je manji nego što je bio ranije“.

Još tokom prošle sezone pojavljivale su se informacije i “informacije“ da je Nemanja Dangubić na korak do Partizana, pa da je na korak do Zvezde... Ražnatović kaže da nikakvih radnji iza kulisa nije bilo, već da je igrač jednostavno odabrao crveno-bele.

“Dangubić nikada nije bio blizu Partizana, on nije želeo da ide u Partizan. Njegova želja je bila Zvezda, a glavni razlog za to jeste Evroliga. U prošlosti su mladi igrači masovno birali Partizan, a jedan od važnih elemenata je Evroliga. On je bio u situaciji da bira od ta dva tima jer su oba bila zainteresovana. Ja sam bio tu u delikatnoj situaciji jer sam u dobrim odnosima i sa Partizanom i sa Zvezdom, tako da sam Dangubiću predočio prednosti jedne i prednosti druge opcije, a onda sam pustio njega da odluči. On mi je samo rekao: ’Ne mogu da lišim sebe igranja u Areni pred 20.000 ljudi protiv Spanulisa, Aroja i takvih igrača’. Dva puta je razgovarao sa trenerom Radonjićem na Kopaoniku, dopalo mu se ono što je čuo, na meni je bilo da dogovorim dobre uslove za njega. Zvezda je ponudila zaista korektne uslove, postoji i obeštećenje, može posle svake godine da ode u NBA jer su San Antonio Sparsi njegova velika želja“.

“Besan sam kada čujem: ’Miško sastavlja reprezentaciju“

Reprezentacija Srbije i Miško Ražnatović, to je tema o kojoj bi svako želeo nešto da kaže, koja ima bezbroj zavera i “proverenih“ informacija. Jedna od čestih optužbi na račun menadžera jeste da oni ne žele da im klijenti igraju za nacionalni tim ili da to žele samo u slučaju da nemaju klub kako bi se prodali.

“To nema nikakve veze sa istinom. Uopšte ne utičem na to, ne bavim se time. Koga god selektor izabere, može da se odazove ili ne odazove, ali to nije moja stvar – nikada nikome nisam rekao ’nemoj da igraš’. Nastup za državni tim na svetskom prvenstvu jeste dobra stvar, ali ima i loših strana kao što je umor na početku sezone“, kaže Ražnatović, čijih su 24 igrača učestvovali na Svetskom kupu u Španiji.

Druga česta optužba na račun menadžera, donekle kontradiktorna sa prvom, jeste da oni utiču na sastav reprezentacije i tu ’guraju’ svoje igrače. U vreme kada je Dušan Ivković bio selektor, a i sada kada je Aleksandar Đorđević preuzeo tim, neretko su se mogle čuti opaske u stilu: “Miško mu sastavlja ekipu“.

“To je jedna od stvari koja me najviše čini besnim. Prethodno je bilo kod Dude Ivkovića da sam ja sastavljao reprezentaciju, što je stvarno besmisleno. Čovek u tom starosnom dobu, sa takvom reputacijom... Nismo nijedne sekunde razgovarali o tome u prošlosti, prosto je neverovatno da se tako spekuliše. Te priče potiču iz fudbala – tu menadžeri mnogo utiču na sastavljanje reprezentacije još od sedamdesetih godina. Nekad je i u košarci važilo ’odigraš dobro na prvenstvu, pa se prodaš’, ali toga sada nema. Svetsko prvenstvo je krajem septembra, svi su prodati već do tada – to uopšte ne koristi, može pomalo i da šteti, kao što sam već rekao. Nemam nikakav specijalan interes da lobiram da bi neki moj igrač bio u reprezentaciji. Ove godine je bilo realno očekivati da ću imati šest igrača u reprezentaciji, ali Nedović, Micić i Dangubić su se povredili, Veličković nije mogao, Micov je odstranjen. Da se to nije dogodilo, onda bi svi mogli ponovo da kažu: ’Eto, on sastavlja reprezentaciju’, a pri tom se sa Saletom (Đorđevićem) nisam čuo pola godine. U selekciji Ukrajine ima pet mojih igrača, u Turskoj i Hrvatskoj po četiri – da li sve te reprezentacije ja sastavljam“.

“Igrači otkazuju jer su preumorni“

Osvojena srebrna medalja na Svetskom kupu u Španiji ponovo je probudila uvek prisutnu, ali pomalo uspavanu ljubav prema košarci u Srbiji. Slično je bilo i posle srebra 2009. godine, ali ta prilika je propuštena da se stvori novi kontinuitet. Sada je naša košarka na sličnoj prekretnici.

“Odigrali smo zaista dobro, imali smo pravu hemiju u timu. Vrlo je teško, ne znam šta bih vam rekao. Mislim da će odziv na pripreme u sledećih četiri-pet godina biti mnogo bolji nego ranije – sad se opet napravio kult reprezentacije, izlazak na balkon, sad se svima to sviđa. Na nama je da napravimo najbolji tim i da igramo najbolje što možemo, ali i da budemo realni – ne možemo uvek biti drugi na svetu. U svakom slučaju, i igrači i treneri zaslužili su veliki kredit za to što su uradili“.

Upravo otkazi košarkaša jesu jedan od najvećih problema sa kojima se nacionalni tim suočavao prethodnih godina.

“Preumorni su igrači – nije isto kao pre kada igraš 30 utakmica, pa ideš na leto da treniraš. Oni sada igraju i po 80 utakmica i onda treba posle dve nedelje pauze sve ispočetka. Tu je i strah od povrede, zatim porodica, a i igrači koji su zaradili veliki novac žele malo i da žive. Mislim i da nam pripreme predugo traju, da bi ih trebalo skratiti, mada imam utisak da je ovog leta bilo opuštenije i da su manje trenirali“.

Miško Mendeš, Nikola Bulatović i ’veseli’ Ukrajinci

Beobasket je jedna od najuspešnijih evropskih agencija, a to naravno nije promaklo onima koji košarku prate i vole. Zato se na sajtovima često mogu pročitati šaljivi komentari čitalaca u kojima se aludira na Ražnatovićevu sveprisutnost i moć. Jedan od komentatora na sajtu B92 poslao je i svoju kratku biografiju, uz pitanje za Miška: “Da li prodaje i advokate“, a česti su i komentari tipa: “Miško će i sebi naći klub“.

“Ne čitam to, ali moji saradnici koji više to prate uvek mi pokažu kada je nešto interesantno ili smešno, tako da imam uvid u to šta ljudi pišu. Dopada mi se to i prija mi. U poslednje vreme je Tviter doprineo mojoj popularnosti van Srbije, prati me više od 12 hiljada ljudi. Kako napravim nešto što je po mišljenju ljudi neočekivano ili spektakularno, često se piše o meni. Baš u utorak su Španci napisali ’Miško Mendeš’ misleći na najmoćnijeg menadžera u fudbalu i na to kako sam ja njegov pandan u košarci. Tviter mi je izuzetno pomogao, ne mogu da kažem da sam to imao u planu, stvarno nisam očekivao da bi toliko ljudi zanimalo šta ja pišem. Aktivan sam, objavljujem samo poslovne stvari, kažu da sam odličan izvor i da me prate sve novine iz Evrope, što je vrlo važna stvar. To se i pokazalo kada sam prvog aprila stavio da će Zvezda staviti novu tribinu u Areni i da će kapacitet biti 32 hiljade. To je više nego smešno, ali ugledne španske novine As prenele su to kao pravu vest“.

Tokom svoje duge menadžerske karijere Ražnatović je proživeo mnogo toga. Zamolili smo ga da pročešlja po uspomenama i ispriča nam neku interesantnu anegdotu. Posle kraćeg razmišljanja, usledila je priča:

"Možda je interesantan prvi transfer koji sam imao u Ukrajini. Tražio sam određenu sumu novca za prelazak Nikole Bulatovića u Azovmaš, a oni su nudili manje. I onda pozovu oni mene da se dogovorimo – ja dođem, a tamo neka proslava, njih deset već u 'veselom' stanju. Ugovori stoje na stolu, a oni mi kažu da ne mogu da prihvate taj moj zahtev i rekli su koji je njihov maksimum u tom trenutku – ta cena je bila veća za 50.000 nego što sam ja tražio, iako je na stolu stajao moj predlog ugovora sa manjom brojkom. Ostao sam u šoku i shvatio šta se dešava, da su sve pomešali. Rekao sam da moram da razmislim, da mi daju ugovor da još analiziram, pa sam krišom precrtao olovkom stari iznos i upisao novi, onaj koji su oni rekli, i posle pola sata prihvatio sam ponudu. Nakon dva-tri dana shvatili su šta se dogodilo, ali ćutali su jer tamo uvek ima neki nadređeni, pa njegov nadređeni itd. i nije smelo da se sazna. A i tamo tada novac nije bio problem".

U lepom sećanju Ražnatoviću su ostali i dani na Malom Kalemegdanu pred kraj 20. veka.

“Ko god je dolazio na Kalemegdan i potpisivao ugovor sa Zvezdom, morao je da šutira slobodna bacanja protiv sina Voje Stojakovića (bivši predsednik KK Zvezda, prim. aut). Tu je uvek bila lepa atmosfera. Znate kako to ide – gumena lopta ’tigar’, malo duva vetar, dok ti uđeš u ritam, šutneš 5-2 ili 5-3, a mali nije mogao da promaši. Sve je pobeđivao“.

“Jokić će biti najtraženiji igrač u Evropi“

Posle pogleda u prošlost, malo smo se zagledali i u bližu budućnost. I sledeće sezone Mega će igrati u ABA ligi, a učinak i napredak Nenada Miljenovića i Nikole Jokića biće s nestrpljenjem praćen.

“Oni će biti nosioci Megine igre. Uz Krstića i ostale, mislim da će to da izgleda veoma dobro. Ove sezone će Miljenović potpuno sazreti – fizički će još napredovati, nikada neće biti fizički ’monstrum’, ali nisu to ni Priđoni, Ertel, Teodosić... Plejmejker igra glavom, on će biti veliki igrač. Miljenović je bio četvrti na listi korisnosti ABA lige, a igrao je kao rezerva igraču za koga su svi znali, uključujući i Nenada, da se gura da mora da napravi sezonu i transfer (Vasilije Micić, prim. aut). On je u takvoj situaciji našao sebi mesto, a sada je na pripremama odigrao izvanredno protiv Partizana, praktično ih je sâm pobedio. Verujem da će imati dobru sezonu“, kaže Ražnatović, a potom se okreće Jokiću.

“Jokić je sredio telo, bio je u SAD šest nedelja, videćete da on sada izgleda potpuno drugačije. On je mentalno još premlad, preležaće dečje bolesti i mislim da će na kraju ove sezone biti jedan od najtraženijih igrača u Evropi“.

U prvoj sezoni u NBA ligi Nemanja Nedović nije dobijao mnogo prilika, sada je propustio SP zbog povrede, a u Golden Stejt Voriorsima konkurencija je ogromna.

“Ne znamo da li će dobiti šansu – obećavaju da hoće, ali videćemo, mnogo povreda je imao. Nadam se da će sve biti u redu“.

Minesota Nikole Pekovića napravila je veliku promenu, otišao je Lav a došao Vigins, ali to ne bi trebalo mnogo da utiče na bivšeg centra Partizana.

“Mislim da će njegova pozicija biti slična – odlaskom Lava možda se otvara samo prostor za koji skok više. Možda će se i više igrati na Pekovića, ali on je stabilan i verujem da će ponovo biti na granici Ol-stara“, zaključio je Ražnatović za B92.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.