Lorens za B92: Koledž pravi ljude, ne samo košarkaše

Lorens se oprobao na dva fronta i ističe da se koledž košarka znatno razlikuje od Evrope, ali ipak služi kao dobra uvertira.

“Uopšte, američka košarka je drugačija. U Evropi, košarka se igra dosta agresivnije, ima mnogo više fizičkog kontakta, što se meni više i dopada. U Evropi se dobija i veća minutaža po utakmicama, što je i fizički i mentalno napornije. Koledž je za mene bio neprocenjivo iskustvo, ali ima vrlo malo dodirnih tačaka sa profesionalnom košarkom“, dodao je Lorens.

Osim suštinske razlike u pristupu i načinu igre, postoji razlika i u međusobnom odnosu igrača, kao i odnosu igrača i trenera. Mladi Britanac otkrio je da surovi profesionalizam utiče na komunikaciju među igračima, a da svi košarku shvataju kao posao.

„Dok sam bio na koledžu, ekipa je uvek bila na prvom mestu. Pre i posle utakmica ekipa jede zajedno, provodi se dosta slobodnog vremena sa ostalim igračima i trenerima jer se tako jača timski duh i pravi bliskost između igrača. Treneri su često umeli da govore kako je bitno zarad bolje igre da dobro poznajemo jedan drugog. Čak do te mere da znamo kako ovaj drugi 'diše'. Profesionalna košarka se i po tome razlikuje. Posle utakmice svako ide svojoj kući i, osim važnih sastanaka sa timom, nema mnogo druženja i komunikacije između igrača. Surovo ili ne, to je stvarnost, a košarka je posao i ovde smo svi došli isključivo da bi svoj posao obavljali najbolje što umemo“.

Igrači često kažu da im je koledž pomogao da ostanu na pravom životnom putu. U intervjuu koji je Demarkus Nelson dao krajem marta za B92, plejmejker Crvene zvezde potvrdio je ovu teoriju. Lorens je tokom svojih 'fakultetskih' dana dosta naučio jer je imao ljude koji su brinuli o njemu, a odlazak na koledž prekretnica je njegove karijere.

„Saglasan sam sa time. Za svakog sportistu postoji prekretnica koja obično nastupa nakon zavšetka srednje škole. Za mene je to bio kritičan period i mislim da sam napravio dobru odluku kada sam otišao na koledž. Tu je tim stručnjaka koji brine o vama. Osim trenera, imate lekare i psihologe, a i profesori koji se trude maksimalno da izlaze u susret sportistima. Sve to čini da osećate veliku podršku i zato je skoro nemoguće da u nekom trenutku krenete stranputicom“.

Za razliku od SAD, u Srbiji je veoma teško uskladiti profesionalne obaveze sa školovanjem. Kod nas ne postoje koledži koji će sportisti pružiti znanja na oba nivoa. Osim nedostatka ustanova visokog obrazovanja, mi nemamo ni srednje škole sa razvijenim sportskim sekcijama.

U našoj zemlji košarkaši u jednom trenutku moraju da se opredele, a u velikom broju slučajeva odlučuju se da zapostave školu. To je ogroman rizik, kada se uzme u obzir da profesionalna karijera nije zagarantovana i da se može prekinuti svakog trenutka.

Poseban problem jeste što je 'prag profesionalizma' dosta niži nego ranije, pa momci u prvi tim ulaze već sa 16, 17 godina.

Treća vrlo važna stvar jesu treneri i sportski radnici, koji uglavnom ne biraju način na koji će od mladih ljudi napraviti zvezde. To čine 'trujući' ih time da na prvo mesto stave sport. Lorens je uspeo da spoji obe stvari, a kao nagrada je stiglo leto sa Vašington Vizardsima.

Iako je nadmašio očekivanja, na kraju nije bio draftovan. Međutim, i pored toga, Endru je bio veoma zauzet tokom letnje pauze – igrao je na Evrobasketu u Sloveniji za svoju zemlju.

„Igranje na Evropskom prvenstvu bilo je veliko iskustvo za mene. Velika je čast igrati za svoju zemlju. Zabavno je znati da mnogo ljudi gleda svaku utakmicu i da to mnogo znači, ne samo vašem timu, nego i njima. Velika Britanija napreduje svakodnevno. Trenutno imamo grupu mladih momaka koji se dokazuju na košarkaškoj pozornici, tako da budućnost izgleda svetla“.

Posle Evrobasketa, na kom je prosečno beležio 10,2 poena po meču, u septembru je potpisao ugovor sa KK Zadar. To je za 23-godišnjeg košarkaša bio novi, nepoznat izazov. Odlučio je da ga prihvati zbog velikih klubova i duge košarkaške istorije.

„Ljudi iz Zadra su kontaktirali mog agenta dok sam bio u Sloveniji. Nisam mnogo razmišljao i prihvatio sam ponudu. Jadranska liga je jedna od najjačih u Evropi, u njoj se takmiče klubovi poput Partizana i drugih velikih imena. Odluku da dođem u Zadar vidim kao dobru priliku da se pokažem u profesionalnoj konkurenciji, odmah nakon koledža. Ovaj deo Evrope, pre svega mislim na Balkan, ima dugu košarkašku tradiciju i zato verujem da ću ovde moći dosta da napredujem“.

KK Zadar jedan je od najstarijih i najznačajnijih klubova za košarku na ovim prostorima. Osnovan je 1945, ali se u ovom gradu košarka igrala još ranije, tačnije od oktobra 1930. godine. Zlatna era Zadra bila je sedamdesetih godina prošlog veka, kada su osvojili tri titule (1965,1967. i 1968), a tim su predvodili dva najveća igrača u istoriji kluba – Krešimir Ćosić i Đuzepe Pino Đerđa, kasnije prozvan Josip.

Nekoliko godina kasnije, Zadrani uzimaju još dva prvenstva i Kup (1970), a titula iz 1975. godine ostaće upisana u istoriju jugoslovenske košarke. Osvojili su je nizom od 25 dobijenih utakmica, a šampionat su završili sa samo jednim porazom, u prvom kolu od Metaloplastike.

Poslednju titulu prvaka osvojili su 1986. godine, kada su u finalnoj seriji bili bolji od Cibone, koju je predvodio Dražen Petrović. Posebno dramatična bila je treća utakmica, Zadar je posle dva produžetka slavio rezultatom 111:110.

Osim titula u staroj Jugoslaviji klub iz Dalmacije je, posle raspada SFRJ, dva puta bio prvak Hrvatske – 2005. i 2008. godine. Jedini trofej u regionalnoj ABA ligi osvojili su 2003, pobedivši Makabi iz Tel Aviva u finalu. Zadar je do pre nekoliko godina igrao u dvorani ‘Jazine’, a onda se preselio u dvoranu ‘Krešimir Ćosić’ na Višnjiku.

Osim legendi Ćosića i Đerđe, za Zadar su tokom istorije nastupali veliki igrači kao što su Branko Skroče, Ivica Obad, Dino Rađa, pa i naš Dejan Bodiroga. Malo poznati Dejan Babić, drži dva rekorda – po broju postignutih koševa u ligi SFRJ, ali i u Evropi. Babić je je dao 144 poena u revanšu prvog kola Kupa "Radivoja Koraća" protiv kiparskog Apoela – 192:116, nadmašivši tako legendarnog Dražena Petrovića (112).

Osim na domaćem planu, hrvatski tim je bio odličan i u Evropi. U prošloj deceniji igrali su u ULEB kupu, ali su najveći uspeh ostvarili Evroligi 1966, kada su zauzeli treće mesto. Dvadesetak godina kasnije ponovili su rezultat igravši fajnal for.

Iako u poslednje vreme nije na nivou iz ranijih godina, značaj Zadra za košarku na ovim prostorima je nemerljiv. Tome u prilog govori i parola koja se često čuje od njihove navijačke grupe Tornado: “Bog je stvorija čovika, a Zadar košarku”.

Život u tom gradu znatno se razlikuje od američkog načina života. Takođe, velika je razlika između tamošnjih navijača i pristalica klubova na ovim prostorima. Lorens u početku nije bio svestan gde dolazi, u kojoj meri su ljudi fini i koliko ceo grad ‘živi’ za košarku.

“Pre nego što sam došao u Hrvatsku, nisam bio svestan značaja košarke u ovoj zemlji, a naročito u ovom gradu. U Zadru ljudi žive za košarku. Svi ljudi koje sam do sada upoznao su bili jako fini prema meni, željni su da mi pomognu i izađu u susret za sve što mi je potrebno. Ipak, ono što mi se najviše dopada jesu navijači. Oni sa mnogo žara i strasti bodre svoje klubove i privrženi su do samog kraja. Ponekad mi deluje dai previše ‘ginu’ za svoje klubove, ali rečeno mi je da je to usled visoko izraženog rivaliteta i nacionalnog ponosa”.

U prvih pet kola Lorens je prosečno beležio 6,6 poena i 3,8 asistencija.

“Zadovoljan sam svojim učinkom, ali uvek može bolje. Poslednji meč smo izgubili od Partizana, koji je prošlogodišnji osvajač Jadranske lige, što i govori o veličini ove ekipe. Imamo jako mladu ekipu i, iako mislim da smo se svi dobro prilagodili u jako kratkom periodu, ima još dosta uhodavanja. Zato verujem da će naša igra biti sve bolja kako odmiče prvenstvo”, zaključio je Endru Lorens za B92.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.