Katarina Vit za B92: "Minhen ima sve"

Početkom jula naredne godine biće doneta odluka o domaćinu Zimskih olimpijskih igara. Kakve su šanse Minhena i ko su mu konkurenti?

„Postoje tri grada koji su kandidati za domaćinstvo Olimpijskih Igara 2018. godine. To su Pjeongčang u Južnoj Koreji, Enesi u Francuskoj i Minhen u Nemačkoj. To je takmičenje, a pobednik će biti odlučen šestog jula u Durbanu kada se održava finalna prezentacija. Do tada ima još puno vremena, mi već nekoliko meseci radimo prezetnacije. Pre dve nedelje smo u Akapulku imali prezentaciju, zatim smo bili na Azijskim Igrama u Guangžou, a sada smo došli i u Beograd na generalnu skupštinu Evropskih olimpijskih komiteta. Moram da kažem da smo veoma ponosni na kvalitete koje imamo u Minhenu. Grad ima veliku istoriju zimskih sportova, kada organizujemo događaje stadioni su uvek puni, navijači vole da dolaze na događaje i da podržavaju sportiste. Ja kao bivši sportista znam kako izgleda kada klizate i imate veliku podršku sa tribina, to vam daje dodano samopouzdanje. Takođe, grad ima i olimpijsku istoriju pošto su 1972. već bile održavane Igre. Olimpijske zgrade su još uvek tu, još uvek su upotrebljive, imamo i olimpijski park, i to je ono što želimo da ponudimo u kandidaturi.“

Dakle Minhen je spreman. Gde će se odvijati alpske i nordijske discipline?

„Pa, već se održavaju takmičenja i događaji što se toga tiče, kao na primer u Garmiš-Partenkirhenu. Upravo te staze će biti iskorišćene, a biće napravljene i nove, recimo za kros-kantri. Imamo koncept koji se sastoji iz dva parka. Prvi će biti u Minhenu, a Olimpijsko selo je veoma blizu borilišta pa će sportisti moći da se prošetaju do tamo što je po meni velika prednost. Drugi park će biti smešten u Garmiš-Partenkirhenu gde će biti održavana skijaška takmičenja. Mislim da ćemo imati prednost i u samom Minhenu koji je veliki grad, baš kao i Vankuver gde su održane poslednje Igre. Ljudi će dolaziti da provedu tu dve nedelje i mi to zamišljamo kao veliki festival prijateljstva. Pored svih takmičenja, ljudi će moći da imaju prednosti velikog grada i svega što on nudi, a to su restorani, koncerti, muzeji... Tako da kao gost možete da uživate u takmičenju, ali i u umetnosti takođe.“

Vratimo se dve decenije u prošlost. Vašu sjajnu karijeru obeležilo je i rivalstvo sa Debi Tomas. Kako to da ste obe plesale uz ’Karmen’ Žorža Bizea?

„Nisam imala pojma da će Debi izabrati isti komad. To je zaista bila koincidencija, nikada se pre ni posle toga tako nešto nije dogodilo. Ja sam već klizala uz jedno špansko delo 1985. godine i shvatila sam da volim španski zvuk, da vilom gitaru i da volim špansku muziku i karakter koji ona nosi. I odabrala sam ’Karmen’ jer je to najpoznatija opera i gledala sam film pod istim imenom. Tako sam zajedno sa mojim trenerom došla na ideju da 1988. godine idem sa ’Karmen’. Bila sam dovoljno stara i zrela da igram tu ulogu, a onda smo tokom leta saznali da je Debi Tomas izabrala isti komad, pa smo pokušali da saznamo koju muziku je izabrala. Srećom, ispostavilo se da su naše priče potpuno drugačije. Ja sam zaista pokuašala da odglumim Karmen, i da ispričam priču od početka do kraja, pa čak i na kraju ja umirem (smeh). Sa druge strane Debi je izabrala više proslavljanje života, što je ipak više bio srećni deo ’Karmen’. Međutim, ja sam ipak na kraju dobila srećniji deo na podijumu.Nikada nije bilo rivalstva. Uvek smo smatrali da zimske i letnje Olimpijske Igre treba da se podele, tako da imate Igre na svake dve godine kao što je to sada slučaj. Kada sam se ja takmičila imali ste zimske Igre u februaru, a letnje u avgustu i septembru iste godine. Ja sam tada smatrala da su se sportisti sa zimskih Igara zaboravljali već krajem godine i onda kada dođu te nagrade za najboljeg sportistu godine oni koji su se takmičili na zimskim Igrama su bivali zaboravljeni. Ipak, ja sam uspela da dobijem tu nagradu.“

Kako komentarišete činjenicu da su vas volele i Istočna i Zapadna Nemačka?

„Ja mislim da to ima veze sa sportom kojim sam se bavila. Klizanje se izdvaja od ostatka sportske industrije. Postoji mnogo prednosti, tu je glamur, tu je drama, a opet je veoma težak sport. Mislimda ljudi jednostavno vole da gledaju umetničko klizanje jer ima puno stvari koji sport čine holivudskim filmom. Ja sam obožavala da nastupam i volela sam da pričam sa ljudima, nisam se sakrivala. Bila sam uvek glamurozna i uvek sam se smejala. Mislim da se to ljudima sviđalo kod mene jer nisam bila tipičan sportista.“

Imali ste i filmsku karijeru. Pojavljivali ste se u Džeri Megvajeru i Roninu. Kakvo je vaše iskustvo u radu sa holivudskim zvezdama Tomom Kruzom, Robertom De Nirom, Žanom Renoom?

„Na snimanju Džerija Megvajera je bilo zaista smešno jer sam imala scenu koja traje samo pet sekundi i gde ja kažem praktično samo jednu reč. Upoznala sam Toma Kruza, ali samo na kratko. U ’Roninu’ sam imala veću ulogu sa Žan Renoom i Robertom De Nirom i moram da kažem da je bilo fascinantno raditi sa njima. Bila sam na snimanju nedelju dana i gledala sam kako rade. Režiser Džon Frankenhajmer je veliki fan umetničkog klizanja i mene je u film ubacio kao klizačicu, zbog čega je morao da promeni koncepciju celog filma. Zanimljivo je da u Americi filmske zvezde vole sportiste, mislim da je to zbog toga što su sportisti tako stvarni. U filmskom svetu ima dosta stvari koje nisu stvarne, i dosta stvari od kojih zavisite. Mislimd a se oni dive sportistima jer sportisti znaju da zavise samo do sebe. Ista stvar je i sa nama sportistima. Ja obožavam filmove i filmske zvezde. To je veoma zanimljivo.“

Bili ste po ikona i seks simbol. Kako ste se odlučili ta 1998. godine da pozirate za Plejboj?

„Mislim da sam samo želela da budem provokativna u tom trenutku. Umetničko klizanje je tako divan porodično orijentisan sport, a ja sam želela da bude i provokativan i uspelo mi je.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.