Niko, nikad kao on – Sale interNacionale
Sportiste koji u srpskom narodu imaju status kao Aleksandar Saša Đorđević možete pobrojati na prste jedne ruke.
Legendarni Sale Nacionale ima božanski status među ovdašnjim ljubiteljima sporta, a kako i ne bi posle svega što je uradio za našu košarku.
Najpre je kao igrač jednima ulepšao detinjstvo, donosivši nam radost iz godine u godinu – posebno u onim najtežnim, najtmurnijim – da bi isto nastavio da radi i kada je seo na trenersku klupu, odnosno preuzeo reprezentaciju Srbije.
Danas, dan pred finale Evropskog prvensta može da se pohvali nečim što ne mogu ni daleko uspešnije, trofejnije i iskusnije kolege.
Kada okršaj 'Orlova' i Slovenije u nedelju uveče počne – Aleksandar Đorđević postaće prvi čovek koji je kao i igrač i kao trener učestvovao u tri najveća, najvažnija finala.
Borbe za titulu prvaka Evrope, vladara sveta i najvažnije medalje u svetu sporta – zlatne olimpijske.
Svoju avanturu započeo je na Crvenom krstu, u Partizanu se kao jako mlad afirmisao i postao prvak Evrope, put ga je vodio preko Italije, Sjedinjenih Američkih Država i Španije do večnosti.
Istovremeno, nastupajući za nacionalni tim pobrinuo se da tu i ostane, ali i da svoje ime i prezime u knjizi istorije dobrano podeblja, dok su se oni koje je činio srećnima potrudili da ta slova postanu i ostanu zlatna.
Kao igrač, jedan od najboljih plejmejkera svih vremena pokorio je Evropu – na klupskom nivou upravo u crno-belom dresu, a onom sa nacionalnim grbom čak tri puta. Tu je i nekoliko nacionalnih titula, Kupova, dva priznanja za najboljeg igrača kontinenta...
Ni svet mu nije bio problem, pošto je 1998. bio deo generacije koja je na spektakularan način osvojila titulu prvaka planete, dok jedino na Olimpijskim igrama nije uspeo da stigne do najsjajnijeg odličja jer su Amerikanci zaista, kao i danas uostalom, bili prejaki ili na 'drugom nivou', ako vam je draže.
Sve navedeno vredno je zaostavšite koju nema mnogo svetskih sportista, ali Sale jednostavno nije mogao bez košarke, a možete samo da zamislite koliko ga je pogodilo stanje u njegovom sportu, u zemlji koja velikim delom i zbog njega nosi nadimak "zemlja košarke'.
Dušan Duda Ivković, jedan od najvećih trenera svih vremena, stabilizovao je situaciju i povratio veru u nacionalni tim, Đorđević potom 2013. preuzeo kormilo i nastavio istim putem, pa i ne čudi da je poslednjih godina širom Srbije sve više malih košarkaša.
Reprezentacija je postavljena tamo gde joj je mesto, shvatanje onoga što ona jeste ponovo ima status kulta, a Sale kao nagradu, iznova i iznova, dobija ono što najviše voli – balkon rodnog grada i desetine hiljada onih koji su tu došli zbog nečega što je on uradio.... Ne gine mu opet isto, kakav god rezultat u nedelju bude bio.
Četiri godine, tri finala, dva srebra i jedno četvrto mesto... Imajući sve u vidu, izjava da krvare za domovinu i ne zvuči kao fraza.
Za kraj, znate ono kada igrate neki sport, pa izvedete dobar potez – postignete gol, pogodite trojku ili neodbranjivo smečujete?
Uvek posle toga sledi uzvik prezimena nekog igrača, uglavom onoga koji obeležava aktuelnu eru, ali se nemojte začuditi, ni sada ni kroz nekoliko godina, ako i dalje budete čuli, kada lopta bez koske, za pobedu, prođe kroz mrežicu:
Đorđeeeeeeeeeviiiiiiiiććććććć!!!
Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
