Centralni događaj u Riju je parada škola sambe. Dvanaest najboljih škola u dva dana paradira na Sambadromu. Svaka sprema svoju temu nastupa, a u grupi učestvuje između tri i pet hiljada učesnika. Na ovogodišnjem karnevlu mnogima je, zbog Svetskog prvenstva, tema bila fudbal, ali i Formula 1.
Sambadrom je izgrađen 1984. godine, projektovao ga je čuveni arhitekta Oskar Nimajer. Dugačak je 700 metara, kapacitet je 90.000 mesta, a nalazi se duž ulice Markez du Sapukai. Svaka škola ima oko 75 minuta da prođe sa jednog na drugi kraj i prikaže svoju tačku i kostime. Ovde se održava takmičenje, pored toga služi za održavanje raznih manifestacija, a koncerte su održale mnoge svetske zvezde.
Maja Nikolić
Karneval – tamo zabava ne prestaje
Kada se spomene karneval svi odmah pomisle na Rio de Žaneiro. Iako svakako jedan od najpopularnijih, ne samo u Brazilu, nego i u svetu, nije jedini kome ćemo u ovom tekstu posvetiti pažnju.
Svake godine 40 dana pre početka Uskrsa, odnosno vikend uoči početka posta, u Rio de Žaneiru održava se karneval.
Karneval je svuda, na ulicama, trgovima, u barovima, klubovima, a ljudi u šarenim kostimima plešu i pevaju po ceo dan i noć. Pripreme za ovaj događaj traju mesecima, maltene po završetku karnevala počinju pripreme za sledeći i svi jedva čekaju da počne.
Pretežno najsiromašniji građani Rija ulažu veliki napor u ovu manifestaciju, jer se škole sambe uglavnom nalaze u siromašnim delovima grada. Armije volontera provode mesece praveći kostime i vežbajuči koreografije kako bi njihov performans izgledao savršno. Ali svima je čast i zadovoljstvo da učestvuju jer je karneval tradicija i odraz kulture Brazila.
Pored karnevalske parade u svim delovima grada se organizuju karnevalski balovi, a veoma je popularan i ulični karneval. Ovde je akcenat na muzici, pesmi, igri, a u centru pažnje su i atraktivne Brazilke, koje u svojim kostimima mnoge ostavljaju bez daha.
Karnevalski ulični bendovi, blokosi, organizuju parade u različitim delovima Rija. Za razliku od takmičenja na Sambadromu, blokosi svoju paradu organizuju sa samo jednim ciljem, a to je besplatna zabava za sve.
Pravi duh karnevala donose svirajući, marchinhas de carnaval, kratke stare samba pesme koje imaju zarazni ritam i čudan sadržaj. Blokosi komponuju i nove pesme svake godine, obično sa tematikom aktuelnih dešavanja u Brazilu. Svi su obučeni u smešne kostime i šire pozitivnu atmosferu kroz ceo grad. Orkestar čini do 20 muzičara koji sviraju bubnjeve, saksofon, trube i druge instrumente.
Mnogi su ove godine organizovali i lažne karnevale u znak protesta protiv Vlade.
Karneval nije samo u Riju
Za mnoge Brazilce, ali ne samo za njih, Rio je postao previše komercijalan, pa svako ko želi da vidi nešto drugačije, treba da poseti neke od manje popularnih karnevala.
Posle Rija najpopularniji karneval u Brazilu je Baija. Jedan od razloga zbog čega je omiljen mnogim Brazilcima je pristupačnija cena. Postoji dosta razlika između ovog i karnevala u Riju, pre svega u pogledu muzičkog stila. Ovde se pored sambe svira aksa, samba-rege, pagoda, ali i pop muzika.
U državi Pernambuko karnevali se održavaju u Recifeu i Olindi. Zanimljivo je da je u 2013. godini na jednoj listi najboljih svetskih karnevala Rio zauzeo treće mesto, iza Olinda i prvoplasiranog karnevala u Trinidadu.
I većina Brazilca će se složiti da Olinda ima najbolji Karneval u zemlji. Festival ima više afrički uticaj u odnosu na Rio gde se oseća evropski. Karakteristična muzika ovog dela Brazila je frevo i marakatu. Za razliku od Baije i Rija, ovde ne postoji takmičenje.
Takmičarski karneval održava se i u Sao Paulu. Škole sambe predstavljaju svoje koreografije i kostime, a teme su uglavnom vezane za istoriju, kulturu, ili politiku.
Istorija – sve je počelo prskanjem vodom i krečom
Prvi zapisi o karnevalu u Rio de Žaneiru datiraju iz 1723, a organizovali su ih imigranti sa portugalskih ostrva Akores, Madera i Kabo Verde. Prvobitna ideja je bila da svi budu mokri. Ljudi su izlazili na ulice sa kantama vode i kreča. Čak su i carevi su učestvovali u zabavi. Postoji zapis o ženi koja je uhapšena 1855. jer je bacala kreč na pratnju Dom Pedra I. Ovaj događaj je jedno vreme bio čak i zabranjen.
Grandes Sociedades ili Veliko Društvo, organizovalo je paradu 1855, uz prisustvo samog cara. Grupa od osamdeset aristokrata paradirala je u luksuznim kostimima, uz muziku i cveće. To je bio veliki uspeh.
Cordao Carnavalesco je koncept koji ima svoj početak u 1870, a učesnici su nosili maske poput kraljice, kraljeva, veštice, seljaka i plesača.
Veliku popularnost karneval je stekao početkom 20. veka, kada su počela i prva takmičenja. Bio je obustavljen tokom Drugog svetskog rata, da bi posle toga polako došao do nivoa na kom je danas.