Zbog njega smo "ljuljali bebu" kada damo gol

Međutim, Bebeto nije bio samo čovek koji je smislio legendarni I jedan od najčešće kopiranih načina za proslavu gola, on je bio jedan od najboljih napadača svog vremena.

Peti je najbolji strelac u istoriji reprezentacije Brazila, sa 39 golova, a to nije lako uraditi u selekciji koja u svakoj generaciji ima bar jednu svetsku zvezdu. Ispred njega su samo Pele, Ronaldo, Romario i Ziko.

Bebeto je bio poznat i kao deo jednog od najboljih napadačkih tandema u istoriji ove igre, sa legendarnim Romariom. Bili su "Smrtonosno oružje 1 i 2".

Romario, koji mu je od najvećeg konkurenta postao najbolji prijatelj, prozvao ga je "Čorao" (Plačljivko), jer se stalno bunio kod sudija.

Rođen je u Salvadoru pre pola veka, karijeru je počeo 1983. u Vitoriji, a vrhunac je doživeo u prvoj polovini 90-ih u dresu Deportiva iz La Korunje.

Nepredvidiv i nezadržvi u prodorima, elegantan na terenu, koristan i u napadu i u veznom redu, koristeći obe noge jednako kvalitetno, Bebeto je postao jedan od najboljih igrača Deportiva svih vremena.



Postizao je skoro gol po meču (118 na 131 utakmici) i bio predvodnik Superdepora tokom četiri blistave sezone, ali je titula izostala. La Korunja mu nije zaboravila te lepe dane, pa mu je tačno deset godina nakon odlaska iz kluba priredila spektakl 2006.

Dao je tada dva gola na proslavi 100. godišnjice Deportiva, a navijači, koji su ga prethodno tokom parade ulicama grada nosili na ramenima, su pevali: "Bebeto je Bog".

Najteži trenutak u karijeri sigurno mu je bilo poslednje kolo u Primeri u sezoni 1993/1994. Deportivo je igrao sa Valensijom i bila mu je potrebna pobeda za titulu prvu titulu u istoriji. Nekoliko minuta pre kraja Deportivo je dobio penal. Redovni izvođač jedanaesteraca Donato je zamenjen nekoliko minuta kasnije, pa se očekivalo da odgovrnost preuzme upravo Bebeto.

Međutim, on je nekoliko nedelja ranije promašio penal, pa je bio suviše nervozan. Loptu je uzeo Miroslav Đukić. Titulu je osvojila Barselona.

Iako je delovao krhko i bezopasno na terenu, Bebeto je bio ubitačan u šesnaestercu. Bilo mu je dovoljno samo nekoliko centimetara prostora da postigne gol. Fantastično je koristio svoju brzinu u tandemu sa savršenom tehnikom za briljantne driblinge.

Čuvare je izluđivao svojevrsnim "autopasovima" koje je koristio da im pobegne, kao i savršenim "štiklama" kojima je ili postizao golove, ili pronalazio saigrače pored sluđenih rivala. Golmani su od njega strepeli i kada je izvodio slobodne udarce, jer je znao da savršeno 'zavrne' loptu i pošalje je pored živog zida u mrežu.

Iako je 1993. izabran za najboljeg fudbalera Južne Amerike, vrhunac karijere svakako je doživeo na Svetskom prvenstvu u SAD godinu dana kasnije. On i Romario su nosili "Selesao" do četvrte titule najboljeg na planeti sa osam pogodaka zajedno, a on je postao legenda već u četvrtfinalu.

Iako je prethodno u osmini finala Brazil njegovim golom eliminisao domaćina SAD, oni kojima je ime Bebeta bilo do tada nepoznato, zapamtili su ga za sva vremena nakon što je pola sata pre kraja pogodio za 2:0 protiv Holandije.

Iskoristio je grešku odbrane rivala i predriblao golmana. Usledila je legendarna proslava gola sa Romariom i Mazinjom.

Stali su jedan pored drugog i ljuljali imaginarnu bebu. Bebeto je na taj način proslavio rođenje svog sima, Mateusa (ime dobio po legendarnom nemcu Lotaru), koji je 18 godina kasnije postao mladi reprezentativac Brazila.



"Nakon što sam dao gol prva stvar koja mi je pala na pamet bio je moj sin. On je jedino moje dete čije sam rođenje propustio, a jer sam igrao na Svetskom prvenstvu. Kada sam dao gol, to me inspirisalo da napravim gest kao da ga držim u rukama. Dok sam to radio, video sam da Mazinjo i Romario rade isto. Čak i sada kada pričam o tome naježim se", opisao je legendarni trenutak iz SAD Bebeto.

Igrao je i na Mundijalu četiri godine kasnije u Francuskoj, ovaj put bez Romarija, ali sa supertalentovanim Ronaldom u tandemu. Nažalost, nije ponovio uspeh iz SAD.

U međuvremenu je sa Ernanom Krespom iz Argentine podelio titulu najboljeg strelca Olimpijskih igara 1996. u Atlanti, gde je stigao do bronze sa Brazilom.

Pored Vitorije i Deportiva, igrao je još za Flamengo, Vasko da Gamu, Kruzeiro i Botafogo u Brazilu, te Sevilju u Primeri, a okušao se i u Meksiku i Japanu.

Karijeri je okončao 2002. nakon što je na nekoliko utakmica pokazao Saudijcima kako se igra fudbal.

Okušao se i kao trener, ali je brzo odustao. U decembru 2009. je preuzeo Ameriku iz Rio de Žaneira. Međutim, samo tri meseca kasnije i osam utakmica, otpustio ga je niko drugi do Romario.

Njih dvojica su imala burnu zajedničku istoriju, moglo bi se reći da su se mrzeli. Romario je čak sazvao konferenciju za medije pre Mundijala u SAD na kojoj je rekao da neće da sedi pored Bebeta u avionu.

"Mi smo različita vrsta ljudi. Bebeto je tip koji ostaje kod kuće, ja sam ulična mačka", opisao je njihove razlike Romario.

Međutim, selektor Karlos Alberto Pereira je sjajnom psihologijom uspeo da dvojici golgetera usadi goruću želju da donesu Brazilu prvu titulu prvaka sveta nakon 24 godine. Tako je stvoren jedan od najboljih napadačkih tandema svih vremena.

"U fudbalu uvek ima neslaganja među igračima. Ali toga nije bilo između nas dvojice. Odlično smo se razumeli. To je došli prirodno, čini mi se da sam uvek znao gde se on nalazi na terenu, a on je uvek znao gde da nađe mene. Bilo je savršeno", objasnio je Bebeto svoju saradnju sa Romariom.



Nakon otkaza u Americi napustio fudbal i iste godine se okušao u politici. Izabran je u parlament države Rio de Žaneiro, opet u tandemu sa Romariom.

U karijeri je na 316 utakmica postigao 217 golova. Jedan je od amabasadora Mundijala u svojoj domovini.

Za sjajniju karijeru nedostajalo je samo više trofeja, jer je osim titule svetskog šampona sa Brazilom, osvojio još samo Kopa Ameriku i Kup Kralja sa Deportivom.