Ronaldinho Gauchooooooooooooooo

Moje fudbalsko detinjstvo i mladost bili su ispunjeni majstorijama velikih ‘doktora’ ove igre. Od Žorža Vee i Dragana Stojkovića ‘Piksija’, Džej-Džeja Okoče, Huana Romana Rikelmea, preko Zinedina Zidana, Alesandra Del Pjera, Redonda, pa do Faustina Asprilje, Marsela Salasa, ‘Zube’ Ronalda, ali i mnogih drugih...

Momak zbog kojeg pišem ovaj tekst imao je sve kao i gore navedena gospoda, ali sa jednom bitnom razlikom – uvek je igrao sa osmehom, a tako je i dan danas.

Dribla kao Garinča, pogađa kao Ziko, nalazi kao Bekam, asistira kao Stiv Neš – Ronaldo Asis de Moreira Ronaldinjo.

“Možda sam ružan, ali ono što radim ima šarm”.

Sećam se da smo se skupljali ispred zgrade da igramo 3 na 3 na ‘maliće’, i kako smo čekali šestog ortaka, krene priiča o Svetskom prvenstvu, koje se kroz nekoliko meseci održavalo u Japanu i Južnoj Koreji (2002). Svi ubeđeni da Francuzi, na čelu sa Zizuom, imaju realnu šansu da odbrane “Boginju”, ali, postavljalo se logično pitanje, šta ćemo sa ‘Zubom’ i Brazilcima?

Posle smene generacija u Aziji očekivao se osveženi, mlađi “Selesao” koji će predvođen nukleusom tima iz Francuske jurišati na petu titulu vladara sveta. U nekom trenutku ortak kaže: “na sve njih, sada imaju i nekog ‘malog’ Ronalda, desetku, kažu da je ‘pakao’, potpisao za PSŽ…”.

“Mislim da nije ni moglo drugačije. Potičem iz fudbalske porodice, otac, stric i brat su mi bili fudbaleri. Moje detinjstvo obeležile su dve stvari – lopta i muzika, što možda i ima uticaja na moj kasniji stil igre”.

I šta ću, vidim igraju Pari Sen Žermen – Monako za vikend. Logično, postao sam vatreni navijač PSŽ, a Ronaldinjo je postao moj ‘DIjego’. Način na koji je varao protivnike, gađao uglove, delio pâsove bio je gotovo nadrealan. Sticali biste utisak kao da gledate opušteni fudbal na plaži, a ne meč nacionalnog šampionata lige ‘petice’. Na sve to, konsantno se smejao, prosto 'đuskao' na terenu. S lakoćom je varao protivnike, a da nekada čak nije bilo ni potrebno da dodirne loptu. S druge strane, činilo se kao da s njom može da uradi sve što poželi – što i nije daleko od istine.



Ipak, uporedo sa igrama na terenu, krenula je priča da lopta nije jedina stvar s kojom voli da se zaigra. A ja sam počeo da sumnjam da nije u pitanju novi Edmundo…Tadašnji trener ‘Svetaca’ Luis Fernandes optužio ga je za nemarno ponašanje, neumeran noćni život, kao i česte izlete u Brazil, zbog kojih je ‘ispadao’ iz forme i nabacio višak kilograma.

Doveo se u red u drugom delu sezone, da bi sjajnim partijama u drugom zaslužio poziv Luisa Filipea Skolarija u nacionalni tim. To mu je bila prilika da pokaže da je igrač za velika dela, uz Ronalda i Rivalda činio je jedan od najboljih i najopasnijih napadačkih trija modernog fudbala, a njegov pogodak u četvrtfinalu protiv Engleza postao je deo večne fudbalske priče.

“Gordi Albion” je vodio golom Majkla Ovena na poluvremenu, ali je Rivaldo pred odlazak na odmor izjednačio. Posle desetak minuta igre u nastavku, nervozni Pol Skols nepotrebno ruši Klebersona na oko 30 metara poludesno od gola. Igrači se nameštaju na ivici kaznenog, 'Dinjo' hvata zalet, a Dejvid Simen ‘naivno’ stoji tri-četiri koraka van linije. Sudija daje znak, svi očekuju centaršut, ali lopta završava u rakljama gola – tačno tamo gde je Gaučo zamislio.



Samo nekoliko minuta posle vodećeg gola, zbog nesmotrenog starta kod protivničkog gola dobija drugu javnu opomenu i propušta polufinale. Ali, upravo u tom trenutku videla se njegova posebnost – s osmehom je prihvatio crveni i lagano odšetao sa terena.

“Veliki uticaj na mene kao igrača imao je futsal. Tamo se sve odvija brzo i na malom prostoru, pa je tehnika bila presudna. Mislim da se to i danas primećuje u mojoj igri”.

U polufinalu sa Turcima nije bilo problema da se dođe do trijumfa, a mojoj sreći nije bilo kraja. Ronaldo stavlja tačku na nezaboravan turnir, ubitačnom partijom u finalu sa Nemcima, i sa dva gola prestiže Gerda Milera na večnoj listi, a ‘mali’ Ronaldo stupa na veliku scenu.

I to je bilo to. Dovoljno da 'Dinjo' prelomi u glavi, postane svestan magije koju poseduje u nogama i izraste u jednog od najvećih. Po povratku u Pariz zadužio je ‘desetku’ (koju sam ekspresno nabavio), nesuglasice su brzo zaboravljene, a naredna sezona bila je daleko bolja. Fintama, driblinzima i sebi svojstvenim prodorima i golovima nastavio je da oduševljava fudbalsku javnost. Posebno je bio upečatljiv pogodak protiv Monaka, kada je najpre doneo svojoj ekipi izjednačenje, posle fantastičnog solo prodora, da bi predivnom ‘kiflom’ iz slobodnjaka u potpunosti preokrenuo susret.

"Kada Brazil igra Svetsko prvenstvo ceo svet očekuje da će ga i osvojiti. Pritisak je ogroman, ali to je skroz normalno kada ste Brazilac. Ne mogu da vam opišem šta Boginja predsavlja mom narodu”.

Ipak, loše stanje u kojem se nalazila ekipa sa "Parka prinčeva” dovela je do neminovnog. Svima je bilo jasno da je vreme za sledeći korak, pa je posle razočaravajućeg desetog mesta bilo vreme za selidbu. Mančester Junajted je nekoliko meseci važio za prvog kupca, ali su čelnici Barselone bili brži, izvdojivši 37 miliona evra za transfer tada najveće zvezde brazilskog fudbala.

Posle nekoliko traumatičnih sezona „Blaugrani” je bio potreban novi vođa, neko ko će povesti mladog Lea Mesija i drugove ka slavi, a svi su videli tog čoveka upravo u Ronaldinju. Smatram da je izlišno pričati o svemu što je simpatični momak iz Porto Alegrea postigao u dresu tima sa „Nou Kampa”. Posle perioda adaptacije nastavio je tamo gde je stao u Parizu. Nadrealnim driblinzima, pâsovima i presudnim golovima nosio je ekipu, a ceo period možda najbolje opisuje i izjava Lea Mesija.



"Igrao sam sa velikim igračima, legendama ove igre, ali, ipak, kada bih bio iskren – morao bih da izdvojim mog brata i velikog prijatelja – Ronaldinja. Način na koji on igra i oseća fudbal je neverovatan. To je prosto nešto što se ne uči, sa tim se rodite, a na vama je koliko ćete to iskoristiti. Jedno je sigurno, zahvajući njemu sam postao ovakav igrač, a veliko je pitanje kako bi se razvio da ga nisam imao kao svog učitelja i mentora”, rekao je četvorostruki osvajač „Zlatne lopte” Lionel Mesi.

Ako bi ipak morao da izdvojim nešto iz godina provedenih u Kataloniji, to su epske scene sa „Stamford Bridža” i „Santijago Bernabeua”.



U jednom od najvećih derbija sveta "El Klasiku” naterao je svojom genijalnošću navijače mrskog rivala da mu prirede nešto što nijedan igrač Barselone nije doživeo. Pokupio je loptu na centru igrališta, usledio je slalom u stilu Bodija Milera kroz odbranu Reala i lagano smeštanje lopte u mrežu Ikera Kasiljasa. Madristima nije ostalo ništa drugo – već da ustanu i pozdrave ga aplauzom.



A šta tek onda reći za gol u osmini finala Lige šampiona u Londonu? Primio je loptu na kapici šesnesterca i naprosto stao, kada su svi očekivali prodor, ‘elastiko’ ili pâs desila se ‘samba’. Lagano je zaigrao oko lopte, varajući čuvare gde će i šta će, a onda velemajstorski špicem kroz četvoricu igrača smestio u desni ugao gola zbunjenog Petera Čeha.



"Sa Barsom je dva puta pokoravao Primeru i jednom Evropu, a za sve što je uradio na terenu bio je nagrađen i sa tri Zlatne lopte”.

Posle igračkog sazrevanja u Kataloniji, postao je prva sportska zvezda sveta. Obeležio je jednu eru fudbala, a klub vratio na mesto stare slave. U popularnoj fudbalskoj kulturi Ronaldinjo je sinonim načina igre – Žoga bonito (Igraj predivno).

"Kada igrate fudbal pet sati ne želite non-stop da dajete golove, više bi da driblate, zar ne? Mogao sam da dam mnogo više golova, ali mi je bilo žao da ne iskoristim priliku za dribling”.

Posle četiri sjajne sezone, peta baš i nije bila takva, Ronaldinjo je igrao sa sve manje elana i želje, pa je rastanak bio očigledan. 'Dinjo' se pismom oprostio od tima, kluba i grada, ponovo odbio kišni Mančester, ovoga puta Siti, i postao novi igrač Milana.



Može se reći da je pad u formi nasledio posle neuspeha nacionalnog tima na Mundijalu u Nemačkoj, kada je upravo on optužen da je pružio nedovoljno i tako razočarao naciju. Sve više se pisalo o tome kako je više na žurkama nego na terenu, a postao je evidentan višak kilograma. Kada se zna da je dobar deo karijere praktikovao trening u zoru na plaži, ni ne čudi koliku je promenu na terenu izazvao raskalašniji način života.

“Svoju igru zasnivam na improvizaciji. Kada ste napadač imate vrlo malo vremena za razmišljanje, pa tako u sekundi morate da odlučite da li ćete dodati, centrirati, šutnuti ili driblati. Instikt je taj koji određuje redosled, a ja se svog držim uvek”.

Iz mog ugla, delovalo mi je da je ovo kraj jedne velike karijere, njen prerani završetak.

Prva sezona u Italiji nije ni vredna pomena, jer je samo diskoteke Barselone zamenio mIlanskim. Iako nije često bio na terenu, opet je uspevao da ostavi svoj pečat kada je imao priliku, pa je tako debitanski gol postigao u minimalnoj pobedi u gradskom derbiju protiv Intera.

“Dvojica biologa iz Brazila stvorili su osu pod imenom “Eulaema quadragintanovem” – u čast Ronaldinja. On na dresu Mineira nosi broj 49 (quadragintanovem) u čast svoje majke”.

U drugoj sezoni osvaja Skudeto, ali na kraju ipak odlučuje da je najbolje da se vrati u Brazil, kada potpisuje za Flamengo. Preovladala je velika želja da se nađe u timu za Svetsko prvenstvo u domovini, a smatrao je da je povratak kući logićno rešenje. Ali, ni u Rio de Žaneiru se ništa nije značajno promenilo. Opet prosečne partije, nesportski život, da bi ovoga puta sve kulminiralo svađom s navijačima, a kasnije i raskidom ugovora.

Bio sam ubeđen da je to tô, da uskoro kreće druženje sa ‘baždarenim’ Adrijanom, a da od ozbiljnog fudbala nema ništa. Međutim, Ronaldinjo nije mislio tako.

Na iznenađenje svih postaje novi igrač ‘skromnog’ Atletiko Mineira, posle skoro šest meseci pauze od fudbala. Već na samom početku bilo je i više nego jasno da je ponovo srećan na terenu. Zaigrao je kao u najboljim danima, punio stranice štampe karakterističnim minijaturama, vrlo brzo stigli su trofeji i uspesi, a posle višegodišnje pauze vratio se i u reprezentaciju. Predvodio je klub do titule prvaka Mineira (Minas Žerais), ali i do prve titule Kopa Libertadores. Upravo je taj trofej nedostajao ‘Dinju, kako bi kompletirao svoju – “savršenu karijeru”.

"Pored Ronaldinja, samo su DIda, Kafu, Roke Žunior, Karlos Teves, Valter Samjuel osvajali Ligu šampiona na oba kontinenta".



Preostaje nam da sačekamo još malo i vidimo da li će se Ronaldinjo Gaučo ponovo naći na najvažnijem sportskom događaju. Jedno je sigurno, zvanično najbolji igrač prve decenije XXI veka je svojim ponašanjem i stavom na terenu zaslužio mesto u istoriji fudbala, kao i da se nađe na Mundijalu – ali pitanje je da li to isto mišljenje deli i Luis Filipe Skolari.

"Kada trenirate i igrate s njim, posle nekog vremena, ništa vas ne može začuditi. Stvari koje on radi s loptom su fascinantne, od njegovog umeća zastaje dah. Ne bih se začudio da uskoro natera loptu da progovori", Ejdur Gudjonsen, saigrač iz Barselone.

Poštovani komentatori, kakvo je vase mišljenje? Da li Ronaladinjo zavređuje dres Brazila i mesto na daleko najvažnijem događaju u novom milenijumu?