Voda i vatra, Novakovih 900 – malo nas je, al' se čujemo
Sve ćudi Melburna u jednom danu, i to prvom na Australijan openu 2020.
Zoran Kecman
Bilo je tu svega, brige o vatri, pa olujnog talasa, prekida mečeva, iznenađenja. Ali šampion je započeo svoju misiju, a kako bi nego pobedom.
Novak Đoković je, kakve li simbolike, jubilarnom, 900. pobedom u profesionalnoj karijeri čiji koreni sežu do 2003. godine, na maestralan način započeo odbranu prošlogodišnje i pohod na novu, osmu krunu na prvom Grend slem turniru sezone.
Neko će reći da je Jan Lenard Štruf zaistra bio prejak protivnik za susret prvog kola i biće u pravu, jer je žilavi Nemcac sa topovskim servisom zaista dao sve od sebe da načini senzaciju na startu.
A za senzaciju je, barem je tako u tenisu, uvek potrebno mnogo više od želje i dobre volje. Nekoliko faktora u tom pogledu Nemac je štiklirao, ali volan meča je sve vreme bio u rukama Novaka Đokovića.
Ako je jedan izgubljen set za nekoga možda „prolazak kroz crvenu zonu“, ja bih pre rekao da je Novak posle sedam dana pauze posle ATP Kupa i smanjenog intenziteta treninga, u prvom izlasku u grotlo "Rod Lejver" arene ipak proveravao radijus sopstvene igre – koliko je rastegljiva, elastična, kako može da odgovori na izazove u određenim momentima.
Verujte, to ne može svako, to je isključiva privilegija najvećih šampiona, besmrtnika ove igre. Čak i kada im ne ide sve kako su planirali, i kada imaju pojedine faze pada u intenzitetu igre, oni su u stanju da u svakom trenutku preuzmu stvar u svoje ruke i susret završe trijumfalno.
Znao je Novak da će Štruf servirati odlično, morao je na to da mu odgovori jednakim, ako ne i boljim serviranjem i izvanrednim reterniranjem.
Ko nije gledao, ima domaći zadatak, neka obavezno pogleda makar skraćeni snimak meča sa najzanimljivijim trenucima, tu će neizostavno biti upakovano nekoliko maestralnih uzvraćanja servisa, direktnih poena, na koje Štruf jednostavno nije mogao da odgovori.
Taj povratak u „Rod Lejver“ arenu, kako je Novak nazvao, „mestom njegovih najvećih uspeha“, bio je reminiscencija nekih ranijih dolazaka na mesto trijumfa.
Mnoge je iznenadio kada je, obraćajući se novinarima na improvizovanoj pres konferenciji, negde u podzemnom delu stadiona, rekao kako on voli da ima teške protivnike na startu turnira, jer je od starta u „stanju uzbune“.
I još nešto, Džonu Mekinrou je na terenu, po završetku meča, obećao da više neće pokušavati da odigra lopticu „kroz noge“, kako to voli da čini Nik Kirijos. Dakle, pored svega u meču sa Štrufom, bilo je vremena i za egzibiciju i opuštanje.
Oštro tenisko oko Big Meka sjajno je primetilo da Novak u poslednjih godinu i nešto više možda najviše uživa u igri do sada, i Novak mu je to potvrdio. Rekao je to kasnije i novinarima,
„Jedna od novogodišnjih odluka bila je i ta, da se trudim da što više uživam u svojoj igri“, rekao je Novak.
Dobro, za početak meč koji je bio i bukvalno igra vode i vatre. Krenuo je vatreno, pa ga je naglo zapljusnula dobra igra protivnika, pa je opet proradio taj Novakov plamen. A bilo je i bukvalno vode.
Nekako je komično delovalo često brisanje terena, iznad onog znaka Melburn, jer se ispostavilo da i savršeni krov arene negde prokišnjava, pa su morali da rade peškiri, ali ništa, bilo je to simpatično i zabavno za publiku.
Ako se ljubitelji tenisa nisu obradovali pljusku koji je danas zahvatio ne samo Melburn, već uopšte veliki deo države Viktorija, onda je ona bila pravi blagoslov, jer je ugasila požare koji nedeljama tinjaju na raznim krajevima ove zemlje. Dovoljno za predah brojnih požarnih ekipa koji su posle nadljudskih napora konačno poslati kućama na odmor.
Ta kiša prvog dana takmičenja zadala je glavobolju organizatorima koji su morali da prekinu veliki broj mečeva, a mnogi koji su bili planirani, nisu ni započeti tako da su za drugi dan ostavili čak 97 mečeva! Veliki su optimisti, teško da će sve to da se završi, čak i da se vreme na kratko popravi, a prognozirali su da hoće.
Bujica u Melburnu donela je nade i nekih tenisera, pre svih mladog Denisa Šapovalova, momka koji je, sećate se, jesenas gomoglasno i hrabro najavljivao skoru smenu generacija.
Ispostavilo se da mu je prevelik zalogaj bio i uvek nepredvidivi Marton Fučović, pa će Denis, koji je besk iskalio na reketu i kroz svašu sa sudijiom, morati što pre da ohladi glavu i vidi šta i kako dalje u nastavku sezone.
Ne znam šta da kažem, ali kiše nije bilo u tom delu dana kada su mečevi počeli, pa je Laslo Đere završio meč prvog kola. A možda bi bilo bolje i drugačije da je tada bilo kiše, možda bi ga spasla poraza od Japanca Nišioke. Ko zna? Tek, Đere kao ni u prethodna dva navrata u Melburnu, nije pokazao sve što može.
Trebaće mu vremena da se vrati u ritam, u formu, da našteluje servis u kojem je neke stvari morao da menja, a ide mu odbrana značajnih poena u narednom delu sezone.
Šteta, jer je sa nešto dobrih poena u Melburnu mogao sebi da olakša posao, a i Nišioka nije bio neko ko nije bio zreo da izgubi.
Kraj terena broj 15, gde su igrali, bilo je kao da smo u Kobeu ili Tokiju, čuo se samo japanski, tek poneko od srpskih navijača, među njima i neka nama draga lica koje smo upoznali prošle godine.
Međutim, najsimpatičnija mi je bila jedna baka, koja je došla da bodri Lasla sa svojim unukom. On bi se često prodrao onim "Ajmo Laslo", ali sa kojim žarom je to činila ona, sa svojih 80 i kusur godina (neka izvini na proceni ako sam dodao koju godinu više), to je bilo za priču.
Prvi put kada je viknula, "Ajmo, Đere", okrenuo sam se da vidim ko je to bio tako hrabar u tom moru Japanaca, i na moj iznenađujući pogled, odgovorila mi je namignuvši i slegnuvši ramenima.
"Malo nas je i bez zastava smo, pa nek nas makar čuju!", odgovorila je starica.
Laslo nije pobedio, a ni Dušanu Lajoviću na tom istom terenu odmah posle tog meča, nije krenulo najbolje protiv Kajla Edmunda (2:5), ali njemu je za razliku od Lasla, u pomoć pritekla kiša. Prekinula je i meč Filipa Krajinovića i Kventina Halisa i to u taj-brejku početnog seta.
I nastavila je sve do ponoći svoj ludi, manični ples, tako svojstven za Melburn u kojem se nekoliko vremenskih doba smeni u samo 24 časa.
One stare priče, o Melburnu i 45 u hladu, čini se da će nas ove godine zaobići, ali ko sme da se usudi da ovde prognozira kakvo će biti vreme za svega dva ili tri dana?
Ja ipak ne bih, ali malo sunca, makar toliko da može da se igra, ipak ne bi bilo na odmet. Ovo je ipak australijsko leto. A ovde su svi samo zbog jedne stvari – njegovog veličanstva, tenisa.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
