Harizmatični mladić savladao je Delbonisa, Karlovića i Žazirija, a onda je u osmini finala preokrenuo od 0-2 i eliminisao Andreasa Sepija sa 5:7, 4:6, 6:3, 7:6, 8:6.

Zemlja koja je imala Roda Lejvera, Roja Emersona, Kena Rozvola i Džona Njukomba ponovo može da sanja. Da sanja o tituli.

Poslednji Australijanac koji je osvojio trofej u Melburnu bio je Mark Edmondson davne 1976. godine, a od tada su u finalima gubili Džon Marks (1978), Kim Varvik (1980), Pat Keš (1987, 1988) i spomenuti Hjuit (2005).

Kirjos je još tinejdžer, u maju će napuniti 20 godina, ali za sada se izuzetno dobro nosi sa pritiskom koji donosi igranje pred domaćom publikom. Štaviše, Nik tu energiju usmerava pozitivno i svoje najbolje partije pruža upravo na glavnoj sceni, kada su sva svetla uperena u njega.

“Bio sam nervozan pred meč, mislim da sam bio najnervozniji u karijeri pred ovaj meč. Definitivno sam osećao pritisak, ali istovremeno sam se zabavljao. Bilo je ludo, utisci mi se još nisu slegli. Kada sam napokon pobedio, osećao sam se najbolje do sada. Iako nemam mečeve iza sebe, moje telo je izdržalo povratak od 0-2 u setovima, a to mi daje ogromno samopouzdanje“, kaže mladić čiji je otac Grk, a majka Maležanka.

Na Vimbldonu prošle godine eliminisao je Robera, Gaskea, Veselog i Rafaela Nadala, a u četvrtfinalu je izgubio od Miloša Raonića. Mladom Kirjosu bilo je potrebno vreme da se navikne na pažnju koju je iznenada počeo da dobija sa svih strana – do kraja sezone odigrao je još samo tri turnira i rešio da već krajem septembra ode na odmor zbog “emotivne iscrpljenosti“.

Gledalo se na taj potez sa podozrenjem i sumnjičavo, a pre ovog Australijan opena igrao je samo jedan meč, i izgubio od Jeržija Janoviča.

Međutim, na najvećoj pozornici Kirjos je ponovo zasijao – koristi svoj precizni servis i veoma snažni forhend da nametne ritam suparniku i da kontroliše poene. Napada ravnim forhendima, ali ume i da odigra spin i da kreira oštre uglove. Ono što Nika čini tako ozbiljnim potencijalom jeste što prostora za napredak ima napretek – igra na mreži, bekhend, pa i fizička sprema koju je već sada popravio.

Nik je još mlad, ali već je pokazao neke značajne karakteristike budućeg šampiona – ne unervozi se kada treba da završi ’velike’ mečeve i ne plaši se autoriteta, naprotiv, uživa u okršajima sa najboljima.

Prikazao je i zavidnu psihičku stabilnost i zrelost za svoje godine – izdržao je sudar sa Ivom Karlovićem, nije se opustio protiv Žazirija, a u duelu sa Sepijem spasao je meč loptu i uspeo je rudarskim trudom da iščupa trijumf, iako nije igrao na svom maksimumu. I sve to sa rovitim leđima.

To je već vidan napredak u odnosu na prošlu godinu, kada je izgubio od Benoe Pera uprkos tome što je imao dva seta viška i brejk u trećem.

“Morao sam bolje da kontrolišem emocije u tom meču i da bolje izađem na kraj sa tim vođstvom. Volim kad je publika aktivna i to se neće promeniti, ali mislim da moram da budem malo staloženiji, da ne dozvolim da se uzbudim previše“, rekao je tada Kirjos.

Na Vimbldonu prošle godine eliminisao je Robera, Gaskea, Veselog i Rafaela Nadala, a u četvrtfinalu je izgubio od Miloša Raonića. Mladom Kirjosu bilo je potrebno vreme da se navikne na pažnju koju je iznenada počeo da dobija sa svih strana – do kraja sezone odigrao je još samo tri turnira i rešio da već krajem septembra ode na odmor zbog “emotivne iscrpljenosti“.

Gledalo se na taj potez sa podozrenjem i sumnjičavo, a pre ovog Australijan opena igrao je samo jedan meč, i izgubio od Jeržija Janoviča.

Međutim, na najvećoj pozornici Kirjos je ponovo zasijao – koristi svoj precizni servis i veoma snažni forhend da nametne ritam suparniku i da kontroliše poene. Napada ravnim forhendima, ali ume i da odigra spin i da kreira oštre uglove. Ono što Nika čini tako ozbiljnim potencijalom jeste što prostora za napredak ima napretek – igra na mreži, bekhend, pa i fizička sprema koju je već sada popravio.

Nik je još mlad, ali već je pokazao neke značajne karakteristike budućeg šampiona – ne unervozi se kada treba da završi ’velike’ mečeve i ne plaši se autoriteta, naprotiv, uživa u okršajima sa najboljima.

Prikazao je i zavidnu psihičku stabilnost i zrelost za svoje godine – izdržao je sudar sa Ivom Karlovićem, nije se opustio protiv Žazirija, a u duelu sa Sepijem spasao je meč loptu i uspeo je rudarskim trudom da iščupa trijumf, iako nije igrao na svom maksimumu. I sve to sa rovitim leđima.

To je već vidan napredak u odnosu na prošlu godinu, kada je izgubio od Benoe Pera uprkos tome što je imao dva seta viška i brejk u trećem.

“Morao sam bolje da kontrolišem emocije u tom meču i da bolje izađem na kraj sa tim vođstvom. Volim kad je publika aktivna i to se neće promeniti, ali mislim da moram da budem malo staloženiji, da ne dozvolim da se uzbudim previše“, rekao je tada Kirjos.

Lekcija je naučena već za Vimbldon, ali kažu da jedna lasta ne čini proleće – Nik je u Melburnu pokazao da to nije bila slučajnost.

Kada mladi igrač napravi takav proboj, teško je odoleti opštoj euforiji u kojoj se on već proglašava ’budućim brojem jedan’ i slično. Zato treba biti oprezan.

Dobar primer je Amerikanka Sloun Stivens – u 2013. godini igrala je polufinale u Melburnu, četvrtfinale na Vimbldonu i četvrto kolo na preostala dva Gren slem turnira. Međutim, izostala je konstantnost igara i rezultata, a na kraju krajeva, to je ono što najuži vrh odvaja od ostatka stada.

Stivens je trenutno u procesu traženja svoje igre, a i Kirjos je posle prošlogodišnjeg Vimbldona pokazao da je sklon padovima tog tipa. Ako želi da postane prvi na svetu, što ističe kao svoj cilj, Nik će morati da podigne bazični nivo igre, onaj prosek ispod kojeg se retko pada, kao i da u svaki meč ulazi jednako motivisano.

Posle pobede nad Nadalom prošle godine Kirjosu je ostalo malo emotivne energije za meč sa Raonićem. Veruje da će ovoga puta biti drugačije.

“Mislim da ću sada bolje podneti uspeh nego na Vimbldonu. Sada znam šta da očekujem, znam kako ću se osećati, naročito posle meča u pet setova. Moram da uradim sve što mogu – ishrana, da se dobro naspavam, ali i da se krećem i da odradim pravi trening. Sada više verujem u svoje telo“, objašnjava Nik.

Kirjos je postao tek 14. tinejdžer u istoriji tenisa koji se plasirao u četvrtfinale na najmanje dva Gren slema, a prethodno je to pošlo za rukom Rodžeru Federeru 2001. godine.

Lep predznak, ali velika očekivanja treba opravdati. Kirjos to može, videćemo da li će i uspeti.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)

Lekcija je naučena već za Vimbldon, ali kažu da jedna lasta ne čini proleće – Nik je u Melburnu pokazao da to nije bila slučajnost.

Kada mladi igrač napravi takav proboj, teško je odoleti opštoj euforiji u kojoj se on već proglašava ’budućim brojem jedan’ i slično. Zato treba biti oprezan.

Dobar primer je Amerikanka Sloun Stivens – u 2013. godini igrala je polufinale u Melburnu, četvrtfinale na Vimbldonu i četvrto kolo na preostala dva Gren slem turnira. Međutim, izostala je konstantnost igara i rezultata, a na kraju krajeva, to je ono što najuži vrh odvaja od ostatka stada.

Stivens je trenutno u procesu traženja svoje igre, a i Kirjos je posle prošlogodišnjeg Vimbldona pokazao da je sklon padovima tog tipa. Ako želi da postane prvi na svetu, što ističe kao svoj cilj, Nik će morati da podigne bazični nivo igre, onaj prosek ispod kojeg se retko pada, kao i da u svaki meč ulazi jednako motivisano.

Posle pobede nad Nadalom prošle godine Kirjosu je ostalo malo emotivne energije za meč sa Raonićem. Veruje da će ovoga puta biti drugačije.

“Mislim da ću sada bolje podneti uspeh nego na Vimbldonu. Sada znam šta da očekujem, znam kako ću se osećati, naročito posle meča u pet setova. Moram da uradim sve što mogu – ishrana, da se dobro naspavam, ali i da se krećem i da odradim pravi trening. Sada više verujem u svoje telo“, objašnjava Nik.

Kirjos je postao tek 14. tinejdžer u istoriji tenisa koji se plasirao u četvrtfinale na najmanje dva Gren slema, a prethodno je to pošlo za rukom Rodžeru Federeru 2001. godine.

Lep predznak, ali velika očekivanja treba opravdati. Kirjos to može, videćemo da li će i uspeti.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)