Kada pričamo o Špancima, obično važi ono shvatanje da oni uvek i svuda kasne i da na sve odgovaraju "Mañana!" (sutra). Istina je da Španci počinju kasnije da rade, kao i to da izlaze tek posle deset uveče, ali to nije posledica južnjačkog mentaliteta, već jednog sasvim drugačijeg razloga...
Madrid, 10 sati uveče. Mesto događaja: Latina, jedna od najstarijih gradskih četvrti. Ulice su pune ljudi, restorani rade, traži se sto više, a ljudi zapravo, iako je već deset sati i sutra mnogi od njih rade, tek lagano pristižu. U mnogim drugim zemljama, restorani bi se polako praznili, a kuvari i osoblje bi kretali svojim kućama, ali u Španiji, život tek tada lagano počinje i čini se kao da se nikom nigde ne žuri.
Turisti su uvereni da su Španci jednostavno takvi i da život za njih počinje kasnije, i to najčešće pripisuju mediteranskom mentalitetu. Ipak, razlog za to je potpuno drugačiji – Španci već više od 70 godina, žive u pogrešnoj vremenskoj zoni!
Kad bacite pogled na mapu, videćete da bi po logici stvari, sat u Španiji trebalo da pokazuje vreme isto kao u Velikoj Britaniji, Portugalu ili Maroku, koji računaju vreme prema Griniču. Ipak, sat pokazuje isto vreme u Beogradu (centralno evropsko vreme), koji je od Madrida udaljen više od 2.000 kilometara.
Godine 1940. tadašnji Hitlerov saveznik, španski diktator generalisimus Francisko Franko promenio je vremensku zonu, pomerivši časovnik jedan sat unapred da bi se solidarisao sa nacističkom Nemačkom. Španci, koji su u to vreme bili uništeni posledicama građanskog rata, promenu tada nisu ni zapazili, tako da su jednostavno nastavili sa svojim navikama. Ali, pošto je sat bio pomeren, ručak koji je do tada bio u 13, odjednom je počinjao u 14 sati, dok se večera sa 20 pomerila na 21 čas. Posle Drugog svetskog rata, kazaljka se jednostavno više nije vratila unazad.
Prošle godine premijer Marijano Rahoj je postavio pitanje vraćanja sata unazad, s obzirom na to da radni dan u zemlji obično traje do 8 uveče. To je podstaklo mnoge komentare, a protiv ideje vraćanja sata unazad posebno su se pobunili svi koji imaju veze sa turizmom. Naime, sat unapred, znači da sunce izlazi i zalazi kasnije, a turisti itekako vole da uživaju u suncu koje traje do 22 sata.
Ipak, za ostale Špance, ideja o vraćanju sata je jako dobra, pošto smatraju da bi imali mnogo veći deo dana. Klasični španski radni dan počinje u 9 sati, nakon čega od 14 do 16 sledi pauza. Posle nje, zaposleni se vraćaju na posao na kome ostaju sve do 8 uveče, tako da društveni život počinje tek posle 22 sata.
Kasni izlazak sunca je veliki problem zimi, pa tako u Galiciji, na severu zemlje, sunce izlazi tek u 9, što znači da svi dan započinju po mraku. Da li će se sat u skorijoj budućnosti vratiti, ili će Španci ipak zadržati srednjeevropsko vreme, pokazaće upravo – vreme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
