Planinarenje po snegu: Koje greške ne smete da napravite?

Sneg je izazov za mnoge rekreativce i ljubitelje prirode koji i tokom najhladnijih dana odlaze u planine na skijanje, treking ili planinarenje težim stazama.

Piše: Boris Subašić

Izvor: novosti.rs

Iako Srbija nema visoke planine kao okolne zemlje, i kod nas postoje zahtevni tereni koje sportisti koriste tokom priprema za velike ekspedicije, a rekreativci za oprobavanje svojih sposobnosti.

Najdostupniji i najpopularniji poligoni takve vrste su rudnički vrh Ostrvica i staze broj 1 i 2 na planini Kablar, gde su postavljena čelična užad koja izuzetno olakšavaju kretanje po zasneženim i zaleđenim stenama. Rtanj u januaru bez premca okuplja najviše planinara na tradicionalnom "Božićnom usponu", koji se ove godine održava u organizaciji zaječarskog kluba "Dragan Radosavljević" 14. januara na južnoj, lakšoj, i severnoj, težoj, strani uspona.

Planinarenje nosi niz rizika, naročito na izuzetno niskim temperaturama, pa je neophodno detaljno isplanirati svaki izlet i nipošto ne ići sam u planinu. Pre polaska, nekom pouzdanom ostavite podatke o mestu na koje ste se uputili, u slučaju da vam zatreba pomoć. Proverite kakva je vremenska prognoza i obratite pažnju na to kada sunce izlazi i zalazi, jer je zimski dan kratak, a vidljivost se u šumi i po oblačnom vremenu još ranije smanjuje. Alkohol je uzrok najvećeg broja nesreća i smrzavanja. On stvara iluziju zagrevanja, a u stvari ubrzava hlađenje tela i ometa snalaženje u prostoru koje je ionako teško, jer su orijentiri i planinarske markacije često zavejani. Pravi gorštaci nikada ne piju alkohol pre odlaska u planinu.

Sneg usporava kretanje, naročito kad staza mora da se prti, pa prema tome prilagodite na terenu planiranu maršrutu. Vetar drastično snižava temperaturu tela, a za opstanak je bitan upravo subjektivni osećaj hladnoće. Obucite vetronepropusnu odeću i dobro je stegnite oko struka i rukava i stavite rukavice. Presvlačite mokre stvari da organizam ne bi trošio ogromne količine energije na uzaludno sušenje veša. Dobre cipele i planinarske čarape su neophodne, kao i kamašne, koje ne dozvoljavaju da sneg upada u obuću.

Foto: Thinkstock

Štapovi su obavezni, ne samo zbog olakšavanja hoda, već i kao pipalice kojima ispitujete teren. Lepi ravni smetovi kriju stene, rupe i klizavo, mokro lišće. Štap ne mora da bude iz prodavnice, napravite ga sami, šume su ih pune. Ne hodajte uz ivice grebena gde se stvaraju snežne strehe kroz koje možete da propadnete u ponor. Budite oprezni i razmišljajte o realnim rizicima, ali ne dozvoljavajte da vas obuzme panika, šta god da se desi. Ne srljajte, ne plačite i ne vičite, jer tako gubite dragocenu energiju i vreme. Prihvatite situaciju onakvom kakva jeste i ne mislite o tome šta niste uradili već šta možete da učinite sa opremom koju posedujete. Obična plastična posuda za hranu efikasan je alat u slučaju potrebe za kopanjem zaklona u snegu i spasiće vam glavu u slučaju mećave ili povrede koja onemogućava kretanje. Za takav slučaj morate da imate telefon da pozovete Gorsku službu spasavanja, a da ga hladnoća ne bi ispraznila, nosite ga blizu tela, kao i obaveznu rezervnu bateriju.