Maleno selo od 62 stanovnika je ekskomunicirano iz Crkve i na njega je bačena toliko jaka kletva da samo papa može da je ukloni, piše BBC.
Foto: Juanje 2712 / Wikimedia Commons
Istorija veštičarenja u selu Trasmoz, smeštenog u podnožju planine Monkajo u Aragonu, seže vekovima unazad.
U njemu danas živi Lola Ruiz Dijaz, savremena veštica, sa sedom kosom, zelenim očima, šik odećom i laptopom u ruci. Jedino na njoj što se iole može dovesti u vezu sa veštičarenjem su njene minđuše sa motivom sove i zlatni amuleti oko njenog vrata.
“Cela priča o veštičarenju u Trasmozu počinje ovde, u ruševinama zamka iz 12. veka”, počinje Dijaz svoju priču.
“U 13. veku njegovi stanovnici odlučili su da počnu da se bave proizvodnjom lažnog novca. Da bi što bolje sačuvali ovu tajnu i sprečili seljake da suviše zapitkuju i upliću se u njihova posla, izmislili su glasinu da veštice i čarobnjaci u zamku noću spremaju magične napitke. Plan je uspeo, i uskoro je svima prva asocijacija na selo bila veštičarenje”, dodala je.
Dijaz je objasnila da je u ovo vreme Trasmoz bio vrlo snažna zajednica i moćan feudalni posed, pun rudnika gvođža i srebra, kao i rezervi drveta i pijaće vode. Takođe nije bio pod vlašću katoličke crkve, a zahvaljujući kraljevskom dekretu nije bio u obavezi da plaća porez obližnjoj opatiji Veruela – što je prilično ljutilo crkvene poglavare.
Foto: Miguel Ángel García. / Flickr.com
Kada su glasine počele da se šire van granica sela, opat manastira Veruela video je u tome odličnu priliku da kazni žitelje, zahtevajući od nadbiskupa Tarazone, najvećej obližnjeg grada, da ekskomunicira celo selo. To je značilo da ne mogu da se ispovedaju i primaju svete tajne katoličke crkve.
Bogata zajednica Ztasmoza, koja se sastojala od Jevreja, hrišćana i Arapa, nije se pokajala – što je bio jedini način da izbegne ekskomunikaciju. Ove rasprave nastavile su se dugi niz godina, a kulminirale odlukom manastira da rečni tok preusmeri od sela, umesto da plaća vodu koju je koristio. Pedro Manuel Himenez de Urea, lord i tadašnji vladar Trasmoza, odlučio je da povede oružani sukob protiv sveštenstva i zasigurno bi izbio rat da kralj Ferdinand II nije progovorio u korist sela, navodeći da su akcije meštana opravdane.
Katolička crkva nikada nije oprostila Trasmozu ovaj poraz, a papa Julije II je 1511. godine na selo bacio kletvu čitajući psalm 108 iz Knjige psalama, što je bilo najmoćnije sredstvo kojim je crkva tada raspolagala. Kletvu je mogao da ukloni jedino papa lično, ali to se do današnjeg dana nije dogodilo.
Naredne godine bile su prilično mučne za Trasmoz. Zamak je sagoreo do temelja 1520, i vekovima nastavio da postoji samo kao ruševina. Jevreji su proterani iz Španije u 15. veku, a selo je počelo da zapada u krizu. Sa 10.000 stanovnika svelo se samo na 62 osobe, od kojih polovina nije trajno nastanjena. Selo danas nema ni školu, ni radnje, već samo jednu kafanu. Mnoge kuće su ruinirane, a ulice gotovo prazne.
Kula zamka pretvorena je u mali muzej veštičarenja, u kojem se mogu videti predmeti koje se povezuju sa ovom aktivnošću. U dvorištu zamka može se videti statua La Tije Kaske, poslednje ubijene veštice, koja je 1860. godine bačena u dubok bunar.
“Izbila je velika epidemija kuge, za šta nije bilo objašnjenja. Tako je krivica svaljena na La Tiju Kasku, koja je drugima bila tajnovita i čudnovata. Meštani su je opkolili i bacili u bunar, nad kojim upravo stojimo”, kaže Dijaz.
Foto: Juanje 2712 / Wikimedia Commons
Na pitanje šta je potrebno da bi se postalo vrhunska veštica, odgovara: “Očigledno, veliko znanje o biljnoj medicini, ali i poznavanje istorije mesta i promovisanje svih stvari koje su vezane za Trasmoz. Biti veštica danas znači isto što i imati orden časti”.
Umesto bacanja čini, Dijaz danas priprema napitke od ruzmarina i žalfije, za koje se veruje da rasteruju depresivne misli i donose dobru sreću.
“Naravno, potrebno je da verujete u to. U suprotnom, neće delovati”, zaključuje Dijaz.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
