Put nas iz Patrasa vodi u šarenu, uzanu, izazovnu, božanstvenu Pargu.S obzirom na to da nismo žurili, rešili smo da malo lutamo (siđemo sa autoputa) do krajnje destinacije koja nam je tog dana bila u planu.
Iz Patrasa smo se uputili preko mosta Rio-Antirio koji spaja Peloponez i zapadnu Grčku, odnosno prelazi preko Patraškog i Korintskog zaliva Jonskog mora (cena prelasla preko mosta je 13.50 evra za kola). Ova mega struktura je dužine 2880 metara i 28 metara širine.
|
Nas put vodi ka mestu Vonitsa. Nalazi se na južnoj obali Amvrakikos zaliva. Veliki, srednjovekovni dvorac nadvija se nad selom i sa istočne strane spušta prema moru. Zbog položaja, ima prelep pogled na zaliv i luku.
Mala luka se nalazi odmah ispod zamka, gde su usidreni brodići. Zamak je podignut od strane Vizantijaca, a posle njih od strane Mlečana i Osmanlija. Ovo utvrđenje je odlično mesto za posmatranje seljana kako uživaju u lokalnoj gastronomiji u tradicionalnim grčkim tavernama i kafićima duž zaliva.
Sa površinom od oko 400 kvadratnih kilometara, zaliv Ambracian je najveća močvara u Grčkoj i među najvažnijim močvarama u Evropi zbog jedinstvene raznovrsnosti morskih ptica. Šljunkovite plaže su okružene gusto šumovitim planinama, zelenim ravnicama, jezerima i rekama.
Napravili smo kratku pauzu, pa krećemo dalje.
Jonsko more ima niz prelepih ostrva. Jedan od boljih je Lefkada, oko 20 kilometara zapadno od Vonitsa. Grad Lefkada u koji smo se uputili je popularna destinacija. Za nas - ovog puta samo usputna stanica za ručak i kratku šetnju.
Područje oko Vonitsa je prošarano mnogim lepim mestima za posetu. Oko 16 kilometara istočno, na ulazu u zaliv, nalazi se Preveza, relativno veliki grad sa dobrim restoranima i tavernama. Prošli smo kroz podmorski tunel koji je omogućio prelazak zaliva bez korišćenja feribota (cena tri evra).
A onda smo prošetali kroz Prevezu (zapadni Epir). Klasična grčka luka, jedna od većih na jonskoj obali. Šetalište pored mora i promenada paralelna sa lukom, kao i staro jezgro sa puno malih, uskih ulica.
Kratko smo se zadržali, pa krenuli dalje ka antičkom gradu Nikopolisu. Nalazi se osam kilometara severno od Preveza i jedan je od najinteresantnijih arheoloških nalazišta u ovoj oblasti. Rimski imperator Avgust ga je osnovao u čast svoje pobede nad Markom Antonijem i Kleopatrom.
Do Parge vozimo magistralom pored mora. S obzirom na to da smo na put krenuli van sezone, većina plaža i uvalica je prazna.
Zašto Parga?
Pre nekoliko godina sam kod jedne prijateljice videla fotku sa letovanja u Pargi. Skriveno i ušuškano mestašce koje mi se odmah dopalo, ali mi nije padalo na pamet da ga posetim u sezoni. I kada smo se odlučili da krenemo van sezone “krug po Grčkoj” znala sam da i ona treba da nam se nađe na putu. Nismo pogrešili.
Stižemo u večernjim časovima, (vozili smo nešto više od 250 kilometara). Grad već polako pada u san i nema ljudi na ulicama. I mi smo umorni, ali moramo bar na kratko da prošetamo i vidimo grad (ponekad sam kao dete, odmah, sve, sad...da mi slučajno nešto ne promakne).
Kućice u starom jezgru grada daju poseban šmek. Parga je izgrađena na padini u prirodnom amfiteatru. A pogled na grad je neponovljiv i božanstven.
Kada smo se naspavali i odmorili krenuli smo u šetnju. Parga je smeštena u zalivu i ima dugu istoriju.
Njena jedinstvena lepota, izvanredna kristalno tirkizna boja mora, šume i tradicionalne kuće pružaju posetiocima osećaj da je ovde uživanje zagarantovano.
Prošetali smo uskim i strmim ulicama između kućica pastelnih boja naslaganih jedna na drugu duž obale. Čitavom dužinom se prostire šetalište sa baštama, tavernama, barovima i prodavnicama.
Kako je Parga u prošlosti menjala vladare, vidi se uticaj različitih kultura. Ipak, u današnje vreme najveći uticaj ima tradicionalna grčka arhitektura, mediteranskog šmeka sa uskim i kaldrmisanim uličicama, trgovima i crkvicama. Glavni trg je zapravo na samom doku gde pristaju brodovi. A u centru trga je veliko metalno sidro.
Preko puta Parge, na ostrvcu koji izvire iz vode, nalazi se crkva sa koje se pruža pogled na grad i luku. Nalazi se naspram grada i do tamo se može doći brodićima koji svakodnevno saobraćaju.
U neposrednoj blizini Parge nalazi se Sivota (oko 30km) malo mirno ribarsko mesto. Zaliv sa nekoliko ulica uz more.
Ovde nema kulturnih i istorijskih znamenitosti ali zato uz obalu je prelepo šetalište sa tavernicama u kojima ribari i meštani ispijaju kafu.
U baš takav jedan lokal smo i mi ušli, naravno meštani su nas odmerili od glave do pete, pitajući se verovatno, ko su ova dva nesveta koja su došla na svom putu i do ovog mesta!? Popili smo kafu sa njima i nastavili dalje… tamo amo po Grčkoj.
Preuzeto sa bloga: www.mojeputovanje.net
Piše: Ivana Kovačević
Slike: Ivana Kovačević
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
