"O Dijaninom podvigu bi trebalo da uče deca u svim školama u svetu"
Knjiga Vilhelma Kuesa Dijanina lista priča istinitu priču o izuzetnoj ženi Dijani Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata sprovela jednu od najvećih humanitarnih akcija ne samo na tlu podeljene i okupirane Jugoslavije nego i u Evropi pod okupacijom ili dominacijom nacističke Nemačke. Pročitajte intervju Vilhema Kuesa za Samizdat B92 u kome govori šta ga je inspirisalo da napiše ovu knjigu.
Izvor: B92
|
Kako je izgledalo istraživanje, prikupljanje podataka za pisanje Dijanine liste, s obzirom na malo informacija u javnosti? Šta su bili izazovi i kako ste ih rešavali?
VILHELM KUES: Prvo i osnovno, bilo je važno doći do dnevnika Dijane Budisavljević. I to je bila glavna prepreka u mom istraživanju. Prevod delova dnevnika je dostupan onlajn. Originalni rukopis je u posedu Silvije Sabo, Dijanine unuke. Ona me je na sastanku u Insbruku 2015. godine uveravala da će mi poslati kopiju originalnog dnevnika. Ali ono što sam dobio je bila fragmentarna i cenzurisana verzija. Tako da sam morao da rekonstruišem mnogo detalja i događaja iz drugih izvora. Tu sam se susreo sa drugim velikim problemom. Pouzdanost mnogih istorijskih studija je pod znakom pitanja. S jedne strane, naći ćete članke i knjige iz komunističke ere, a potom studije sa krajnje nacionalističke tačke gledišta. Na primer: neki tvrde da je više od milion ljudi stradalo u koncentracionom logoru Jasenovac, a drugi kažu da je bilo manje od tri hiljade žrtava.
Da li je knjiga Dijanina lista ono što ste želeli ili je ostao prostor za nova istraživanja i neki možda i drugi deo Dijanine liste, s obzirom na činjenicu da nismo mnogo saznali o posleratnoj sudbini ostavštine Dijane Budisavljević, kao i o sudbini dece sa te liste, odnosno iz kartoteke koja je oduzeta od Dijane?
- Pokušao sam da napišem roman koji omogućava čitaocu da uzme učešća u jednoj od najistaknutijih misija spasavanja tokom Drugog svetskog rata. S obzirom na izazovno stanje istorijskih izvora, bilo je puno prostora za dalja traganja. Možda će jednoga dana biti moguće da uđemo u trag sudbinama neke od dece koje je spasla Dijana. To će biti interesantna priča o Balkanu nakon Drugog svetskog rata.
|
Šta vas je najviše impresioniralo u Dijaninom podvigu?
- Najviše se divim Dijaninoj hrabrosti i njenoj istrajnosti. Iako je znala da može biti ubijena, ona je ušetala u koncentracioni logor Jasenovac i suočila se sa jednim od najokrutnijih ustaških ubica Maksom Luburićem. Njega su se plašili svi osim Dijane. Ona je bila tako hrabra da joj se čak ni on nije mogao suprotstaviti. U roku od dva dana izvela je više od hiljadu dece iz Jasenovca, i na taj način im spasla život.
Zbog čega je ovo herojstvo, požrtvovanje, humanost toliko u zapećku, čak i danas kada se više zna, i zbog čega je prećutkivano, potiskivano… i u Hrvatskoj i u Srbiji i u Austriji…? (Za Šindlera zna ceo svet… Da, Holivud, ali ipak u pitanju je mnogo veći broj spasenih i reč je o deci, i reklo bi se da bi ovaj podvig trebalo da bude deo školskih programa koji uče decu vrednostima…)
- Dijana je nekako sedela na dve stolice. Za vreme rata, sarađivala je sa svima. Bilo da su to fašisti ili komunisti, iz Crvenog krsta, iz Karitasa ili iz ustaške vlade, dok god su pomagali Dijani da spasi decu, bili su dobrodošli. Nakon rata, Dijana i njena porodica nisu priznali novi režim. Oni su bili konzervativnog porekla. Dijanin zet je čak odbio da bude ministar pod Titom.
U Austriji, niko nije želeo da priča o otporu fašizmu dugo vremena. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, austrijski narod je izabrao Kurta Valdhajma za predsednika. On je bio nekadašnji pripadnik Vermahta koji je znao sve o genocidu nad Srbima u Hrvatskoj i o genocidu nad Jevrejima u Grčkoj, i nije učinio ništa povodom toga. Naprotiv, on je bio deo sistema progona i masovnog ubijanja, i činilo se da se time ponosi.
Za mene kao pisca i čoveka, proces istraživanja i pisanja o Dijani doveo je do jedne životne odluke. Knjige koje će uslediti će ispričati priče o neopevanim herojima koji su rizikovali svoj život da bi spasli druge. O Dijaninom podvigu bi trebalo da uče sva deca u školama u Austriji, Srbiji, Hrvatskoj i širom sveta. Tako da deca mogu da vide da je moguće odupreti se krajnjem zlu i pobediti.
Kakve su reakcije na knjigu u Austriji? Kakva je zainteresovanost za prevođenje na druge jezike, filmovanje itd.?
- Reakcije u Austriji su prilično dobre. Većina važnih novina i nacionalna televizija je izveštavala o ovoj knjizi. Dokumentarni film je u pripremi sada. I nadam se da ovaj prevod na srpski jezik neće biti poslednji.
Može li podvig Dijane Budisavljević biti most u uspostavljanju boljih veza između Srbije i Hrvatske, Bosne i Hercegovine? Na koji način realizovati ovu misiju koja proističe iz podviga pojedinaca predvođenih Dijanom?
- Nadam se da može. Dijana pokazuje da je moguća saradnja van ideoloških granica, i u različitim verama. Hrvati, većina njih katoličke veroispovesti, su spasavali srpsku decu. Ako je ovako nešto moguće u vreme rata i mržnje, onda mora biti moguće raditi zajedno i u vreme mira. Ako možemo da naučimo jednu stvar iz Dijaninog podviga, to je onda ovo: samo saradnja i ljubav mogu da nas spasu.
Nedostaju nam tako pozitivni veličanstveni primeri, ali verujem i oni obični, svakodnevni, koji veličaju humanost u odnosima unutar naših nacija, ali i između različitih naroda, naročito u našem regionu. Da li je moguće bespogovorno isto gledanje naroda sve tri zemlje na ovaj podvig, sa istovrsnim odavanjem priznanja - od prisustva u udžbenicima do spomenika Dijani?
- Ljubav i saosećanje treba da pokazujemo svakodnevno. To ne mora da bude glasno, ali mora da postoji stalno. To se može postići na ličnom nivou, ali se može praktikovati i među državama.
Spomenici su veoma važni za naše spoznavanje istorije. Dok god ratni lideri budu stajali u centralnim delovima naših gradova, bićemo civilizacija koja veliča rat i destrukciju. Moramo da ponovo razmotrimo definiciju heroizma. Ne treba se diviti nekome ko je ubio na hiljade ljudi, već njoj, koja ih je spasila.
Šta očekujete, kakav će prijem knjige biti u Srbiji?
- Oduševljen sam reakcijama širom Balkana. Nadam se da će puno ljudi pročitati knjigu i da će Dijanin podvig steći široko priznanje. Možda će nekima od njih Dijana postati životni uzor. Ne možemo tražiti više od toga.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
