Otvoreno pismo Vladislava Bajca ministru kulture

Na nedavno završenom Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2017. godini Ministarstva kulture RS Izdavačka kuća Geopoetika poslala je prijave za četiri naslova svoje edicije Srpska proza u prevodu na engleskom jeziku (Serbian Prose in Translation – SPiT). Sva četiri su odbijena. Prvi put. Potpuno. Edicija je ignorisana.

Izvor:
Podeli
Printscreen YouTube/RTS Kulturno-umetnički program
Printscreen YouTube/RTS Kulturno-umetnički program

Obraćamo se ministru kulture javno, očekujući i javni odgovor, na jednostavno pitanje: zašto?

A da bismo predupredili uobičajene odgovore u ovakvim situacijama koje profesionalce u ovom poslu ne zadovoljavaju zbog svoje opštosti ili skrivanja iza administrativnih floskula (Uvek ima nezadovoljnih, Komisija je nezavisna, Odluke su donete na osnovu propisanih kriterijuma i sl.), želimo da objasnimo svoj stav zašto ovu ediciju radimo već osmu godinu zaredom i čemu ona služi. Očito je da je ministar o tome neobavešten, jer da jeste, sigurni smo da bi našao načina da se ovo odbijanje uopšte i ne dogodi. Pitanje je da li to zna i Komisija koja je ovu odluku donela.

Dakle, Geopoetika je 2008. godine na svoju inicijativu (posle dvostruko neuspešnog pokušaja u mandatima dva ministra) „iz trećeg puta“ uspela da zajedno sa srpskim Ministarstvom kulture pokrene ovu ediciju. Ideja i sva logistika poticala je od nas, a mi smo Ministarstvu ponudili tzv. partnerski odnos. On nije bio toliko zasnovan na formuli jednakosti uloge novca (mada je i to bilo poželjno) koliko na uverenju da ako prvi put u istoriji naše književnosti oformljujemo ediciju na engleskom jeziku (izabranom zbog njegove najveće rasprostranjenosti u svetu), iako idejom i novcem Geopoetike, Ministarstvu je u ovome bilo mesto „po zadatku“. Ozbiljno oformljen tim i ukupna priprema bili su garancija da se dugoročno i uporno iz ovakve ideje mogla i morala roditi buduća dobrobit za srpsku književnost u svetu. Dobro razumevanje ideje tadašnjeg ministra Bradića, a potom i više njih kasnije na njegovom mestu, iako uz naše prilične tegove na nogama u smišljanju načina da edicija postoji i uz ”ceđenje” sve manjih svota sufinansiranja, govorila nam je da naša država ne shvata potrebu za dugoročnim planiranjem i opstankom projekata u kulturi. Dakle, sve do ove godine Geopoetika je ulagala ogroman trud i materijalna ulaganja da svetu predstavi savremenu srpsku prozu. Količina pomoći od Ministarstva svake godine je bivala sve simboličnija. To nije zanemarljivo kada se zna da se osnovni deo posla u ovakvoj ediciji oslanja na prevod sa srpskog na engleski jezik, gde je cena prevoda u ovom pravcu tri do pet puta viša od obrnutog, prevođenja sa bilo kog jezika na srpski. Zašto? Pa, zato što je izvanrednih prevodilaca kojima je engleski jezik maternji vrlo malo. Samo takvi, i talentovani a ne samo znalci, smeju da budu angažovani za ovakav posao. Loš prevod knjige srpskog autora ne odbija kod strane javnosti samo dotičnu knjigu, već zaustavlja buduću karijeru pisca: kod lošeg prevoda stručnjaci misle da nije reč (samo) o lošem prevodu, već o loše napisanoj knjizi. Dakle, zaključak je: autor te knjige piše i svoje druge knjige tako jednako „loše”. Iako je Geopoetici vremenom bilo sve teže da samostalno održi ovu ediciju, a priori neprofitabilnu, ona zbog nemara države nije odustajala. Smatrala je da rezultati rada diktiraju i opravdavaju napore. Evo nekih od njih. Preskočićemo pojedinačne prevode na različite jezike sveta ovih trideset do sada objavljenih knjiga jer smo to ipak mogli očekivati: vremenom je engleski jezik zaista poslužio kao informacija, tj. prečica stizanja do svih drugih jezika. Taj poluanonimni post festum rad Geopoetike po objavljivanju naslova, a zapravo zamena za posao čitave književne agencije – od slanja u svet papirnih i/ili PDF elektronskih formata rukopisa svakakvim institucijama, agentima, tj. agencijama za autorska prava, izdavačima, slavističkim centrima, univerzitetima, bibliotekama, sajmovima knjiga, odjeknuo je i na mestima za koja se to nije moglo očekivati. (I na Teheranski sajam nedavno smo poslali po primerak svih trideset naslova DHL-om o svom trošku, iako je potpisnik bio tamo pozvan kao autor a ne izdavač, te takođe lično pokrio sve druge troškove /osim hotela/. Ali, nije se želela propustiti prilika da se nešto učini i za srpsku književnost u celini. I učiniće se jer je saradnja već u toku, a ne samo dogovorena). Stručni, izdavački, sajamski i tzv. obični časopisi i portali u svetu vrlo brzo su bili puni hvale i podrške za način predstavljanja srpske književnosti. Neki od, recimo, američkih izdavača nazivali su tu inicijativu ”uzimanjem stvari u svoje ruke” (ali i oni su podrazumevali deo pohvale Ministarstvu za razumevanje!). Upravo na tom tlu dogodila se i prva skoro pa sanjana novina: jedan američki izdavač je uz potpunu saradnju sa Geopoetikom, prvi put u istoriji srpske književnosti, 2014. osnovao ediciju Serbian Modern Literature Series (SmiLeS) i u roku od sledeće dve godine objavio pet naslova iz Geopoetikine edicije, koristeći isključivo prevode naših izdanja! Stručno gledano, veće pohvale nije moglo biti ni jeziku ni književnosti. Napori da se nešto slično dogodi još negde urodili su plodom 2015. godine: jedan od pet najvećih izdavača u Kini takođe je učinio isto: osnovao je ediciju pod naslovom Savremena srpska književnost i za dve godine objavio na kineskom jeziku četiri naslova iz Geopoetikine edicije, prevodeći ih sa engleskog i srpskog jezika. To isto se događa i sa nekoliko izdavača na arapskom jezičkom području, a u toku su dogovori i za špansko jezičko i indijsko teritorijalno područje. U međuvremenu, više naslova ove Geopoetikine edicije u nekoliko uzastopnih godina bilo je nominovano za jednu od pet najvećih svetskih nagrada (na engleskom jeziku) IMPAC Dablin. Sve ove knjige prati jasan, koncizan i sadržajan, stalno nadopunjujući, kolorni katalog takođe na engleskom jeziku (u papirnom i pdf obliku), najčešće kao njihova informativna prethodnica.

Nusproizvod, pomalo i neočekivan, jeste da se ove knjige u skromnom ali ne i u zanemarivom broju uspešno prodaju na teritoriji Srbije (iako im to nije bio niti je primarni cilj). Njih kupuju znatiželjni, obrazovani stranci koji rade i/ili žive u Srbiji, kao i srpska dijaspora pri dolasku u domovinu.

Valja napomenuti da Geopoetika u ovom izboru objavljuje autore izdavačkih kuća iz cele Srbije. Dakle, čak i tako gledano, čini to za dobro celokupne branše i kulture. Među četiri naslova odbijena na poslednjem konkursu (koja smo u boljim godinama – sa više naslova – zvali Kolima) nalaze se dva najprevođenija srpska autora od kojih je jedan dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, kao i dva mlađa autora. Važniji od godina i nagrada jeste jasan profil ove Geopoetikine edicije: da se njome stranim stručnim i tzv. običnim čitaocima pokaže poetička i stilska raznovrsnost savremene srpske književnosti koja je, u odnosu na mnoge druge evropske, ponekad važnija i od stremljenja ka apsolutnom kvalitetu.

Ista Komisija je, posredno, dodatno odbila ovu ediciju: naime, Geopoetika je pripomogla jednom indijskom i jednom albanskom izdavaču da na istom konkursu učestvuju za neke od knjiga iz edicije SPiT. Prvi je za početak planirao prevode na hindi, a potom dugoročno – na urdu i engleski jezik (ovaj poslednji čak za srednje škole).

Srpska proza u prevodu ne razmeće se tzv. nacionalnim interesima i rodoljubljem (oni se podrazumevaju a ne reklamiraju) već sve to sažima sadržajem i književnom estetikom. Edicija je jedna od putanja koje svojim neophodnim kontinuitetom, koji nam inače u svemu manjka, polako i sigurno osvaja geopoetski prostor van naših granica i našeg jezika i biva pravi diplomata u kulturi. Pokazivanje nebrige za ovakvu ediciju dovodi u pitanje entuzijazam saradnika (iz više nacija i više gradova Srbije) koji je stvaraju, a na opštem planu zabrinjava jer poništava dugoročno planiranje, a time i ostvarenje tih istih planova. Pa i snova, zašto ne. Zato ne molimo, ne zahtevamo, ali tražimo.

S obzirom na to da se radi o jedinom, unikatnom, planski organizovanom, višegodišnjem, predstavljanju svetu prevoda savremene srpske književnosti, mislimo da ministar ima načina (od tzv. diskrecionog prava pa nadalje) da ispravi ovaj propust Komisije i ignorisanje edicije SPuP/SpiT. Uz lično razumevanje potpisnika teksta za teškoće u radu ovih tela, jer je više godina bio član raznih komisija Ministarstva kulture, mislimo da ovakva odluka Komisije nije uopšte u interesu srpske književnosti i kulture.

Vladislav Bajac

Direktor i glavni urednik

Geopoetika izdavaštvo

Beograd, 10. maj 2017.

Prati B92 na Viberu

Knjige/Stripovi

Elena Ferante: Da biste napisali dobru knjigu ne morate biti muškarac

Odlučila je da nestane bez traga. Lila se nikome nije javila, jednostavno se izbrisala preko noći: ispraznila je ormane, isekla svoj lik sa fotografija, nije ostalo ništa. Njena bliska prijateljica iz detinjstva, spisateljica Elena Greko, Lena, jedina je spremna da joj protivureči sa odlučnošću, besom i hrabrošću za koju su sposobne samo žene kako ne bi dozvolile onoj drugoj da istera svoje. Tako počinje tetralogija Dve prijateljice koja je pretvorila tajanstvenu Elenu Ferante u međunarodni književni fenomen.

Knjige/Stripovi ponedeljak 14.08. 12:13 Komentara: 10

Ko su autori najčešće kradenih knjiga u SAD?

Pablišer vikli, esnafski list za izdavače i knjigu uopšte u Americi, došao je na ideju da istraži koji se pisci nalaze na listi autora najčešće kradenih knjiga u knjižarama SAD i dobio zanimljive odgovore da su to vrhunski autori, a prvo mesto među njima drži Čarls Bukovski.

Knjige/Stripovi sreda 9.08. 15:50 Komentara: 3
strana 1 od 535 idi na stranu