"U Jugoslaviji nije bilo sve crno"
Prema knjizi istoričarke Radine Vučetić "Monopol na istinu" (Clio) nastala je izložba "Umetnost u bunkeru. Cenzura u Srbiji šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka", koja je danas otvorena u Vojnom bunkeru na beogradskom Kalemgdanu.
Izvor: Tanjug
U mojoj knjizi, baš kao i na ovoj izložbi, ređaju se nijanse kojima je bilo obojeno ondašnje jugoslovensko komunističko društvo, kazala je Tanjugu istoričarka Radina Vučetić.
Postavka je inspirisana knjigom "Monopol na istinu" i bavi se cenzurom u Srbiji i Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Autori izložbe su Mirjana Slavković, kustos u Muzeju Jugoslavije i Marija Miletić.
Ambijent Bunkera i specifična arhitektura prostora omogućavaju "oživljavanje" i problematizovanje pojedinih tema kao što su bunkerisanje filmova, zabrane studentskih časopisa, pozorišnih predstava, književnih i slikarskih dela. Na 36 panoa prikazani su različiti prizori iz umetničkog života SFRJ i kontrasti koji su postojali u zemlji: Tito i holivudske zvezde nasuprot bunkerisanju filmova, avangarda u pozorištu i na Bitefu, nasuprot skidanju sa repertoara predstava „"Kad su cvetale tikve"“, „"Kape dole"“ i „"Druga vrata levo"“, avangardno slikarstvo, nasuprot zabranjenim slikama Miće Popovića.
Materijal za izložbu ustupili su Matica srpska, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Muzej Jugoslavije, Muzej savremene umetnosti, Muzej Jugoslovenske kinoteke. Radina Vučetić napominje da je njoj kao autorki najinteresantnije da neko uzme knjigu i napravi izložbu po njoj.
"Mislim da je to veliki kompliment za svakog autora. Meni je posebno zanimljivo da vidim čitanje knjige u nekom drugom medijumu, kao što je izložba. Jako mi je važno da su kustoskinje Mirjana Slavković i Marija Miletić u postavljanju izložbe sprovele moju ideju u knjizi da SFRJ nije imala samo svoju tamnu stranu, već i da su je bojili i svetli tonovi", navela je ona.
Naša cenjena istoričarka istakla je da i knjiga i izložba pojašnjavaju koliko je jugoslovensko društvo bilo spremne samo na određenje slobode.
"Pokušala sam, baš kao i autorke izložbe da dam odgovor zašto je bilo dozvoljeno da na Bitefu gostuje avangardna pozorišna trupa iz Njujorka kao što je 'La MaMa', a sa druge komad Ace Popovića nije bio u programu našeg najznačajnijeg pozorišnog festivala. U Beogradu su prikazivani hladnoratovski filmovi a ostvarenja 'crnog talasa' nisu dospela pred publiku", kazala je Vučetić.
Zoran Hamović direktor izdavačke kuće Clio kazao je da je lepa prilika da se govori o izvrsnoj knjizi Radine Vučetić.
"Ovo je retka knjiga koja problematizuje temu koja je dugo intrigirala različite ljude. Ssta je zabranjivano od umetničkog stvaralaštva u nekadašnjoj Jugoslaviji i šta su nam pobede nad tim zabranama donele naći ćete u knjizi Radine Vučetić. Ta knjiga je važna da bi neke nove generacije videle na koji način je zabranjivano ili usmeravano umetničko stvaralštvo i koji sve to oblici manipulacije pretvarali život u cenzuru", kazao je Hamović.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
