Novi film Miroslava Momčilovića

Snimanje drugog igranog filma Miroslava Momčilovića &bdquo;Čekaj me, ja sigurno neću doći&ldquo; počinje u sredu, 27. avgusta na Novom Beogradu i trajaće narednih 6 nedelja.Priča o začaranom ljubavnom krugu u kome će se naći petoro glavnih likova, pored lokacija na Novom Beogradu snimaće se i u Inđiji. Miroslav Momčilović je reditelj, producent i scenarista filma &bdquo;Čekaj me, ja sigurno neću doći&ldquo;, što je bio i u filmu &bdquo;Sedam i po&ldquo; (2006), koji se u sedam delova bavio smrtnim grehovima stanovnika Novog Beograda. I svoju novu priču on razvija u tom delu grada, ali težište stavlja na splet neuzvraćenih ljubavi mladih ljudi. Glavnih pet likova tumače Branislav Trifunović,Gordan Kičić, Milica Mihajlović, Miloš Samolov i Vanja Ejdus, dok se u filmu pojavljuju i Nikola Kojo, Mirjana Karanović, Petar Božović, Danica Maksimović... Alek (Gordan Kičić) je očajan pošto ga je nakon trogodišnje veze Teodora (Milica Mihajlović) ostavila. Pati, bezvoljan je, patetičan, i ima svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog drugara Baneta (Miloš Samolov). Uprkos Banetovim savetima Alek i dalje zove Teodoru koja se u medjuvremenu zaljubila u Nemanju (Branislav Trifunović). Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u u Marinu (Vanja Ejdus), nekoliko godina mlađu devojku. Na žalost Marina nije zaljubljena u njega, nju jako privlači Alek, ali ne zna da je razlog njegovom &bdquo;šarmu očajnika&ldquo; brodolom s Teodorom, ona misli da je Alek takav sam po sebi. Svako od njih bi dao sve na svetu da bude s onim ko ga u tom trenutku ne želi. Tako se stvara jedan emotivni sistem spojenih sudova, začarani ljubavnu krug u kojem svako za svakim pati i svako svakog zlostavlja i muči, a u čijem se centru nalazi Bane, kao svedok svih emotivnih gordosti i posrtanja. &bdquo;Tema ovog filma je ljudska opsednutost srećom koju treba da im donese neko drugi. To se obično naziva potrebom za ljubavlju. Ovo je priča o stanjima u koja ljudi dolaze kad im je ta ljubav neuzvraćena. Sreća u ljubavi nije samo puka fraza, ona ima i svoje uporište u fiziologiji. Zaljubljeni ljudi pojačano luče endorfin ili &rsquo;hormon sreće&rsquo;, vremenom, lučenje hormona se smanjuje, i kad konačno prestane, tj. kad se čovek vrati u &bdquo;normalu&ldquo; život deluje potpuno isprazno i besmisleno. Danas se takva stanja nazivaju emotivnom adikcijom. Zbog toga je &bdquo;skidanje s ljubavi&ldquo; &#1112;ednako bolno kao i &bdquo;skidanje&ldquo; s nikotina ili neke druge droge. Nije slučajno što su neki konzervativniji mislioci takva stanja tretirali kao bolest. Opet, ko od nas nije makar jednom bio &bdquo;bolestan&ldquo;? Većina bi dala sve na svetu da se makar još jednom &bdquo;razboli&ldquo;.Zbog toga ovu temu smatram dovoljno bitnom za jedan film&ldquo;, kaže o svojoj inspiraciji Miroslav Momčilović. Momčilovićev prvi film &bdquo;Sedam i po&ldquo; u Srbiji je videlo oko 60 000 gledalaca, a prikazan je i osvoijo je nagrade na brojnim domaćim i međunarodnim festivalima kao što su &quot;Sarajevo Film Festival&quot;, &quot;Raindance&quot;, &quot;Roma Independent Film Festival&quot;, Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Filmski glumački susreti i mnogi drugi. Posle priče o sedam i po smrtnih grehova, reditelj se okrenuo ljubavnoj tematici, s karakterističnom dozom crnog humora. Film &bdquo;Čekaj me, ja sigurno neću doći&ldquo; snimaće producentska kuća &bdquo;Brigada Production&ldquo; iz Beograda, a film su podržali Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Ministarstvo kulture RS, Opština Inđija, Srbija vode i Privredna banka Beograd.