Jan Lundgren: "Džez je jedna od najkreativnijih umetničkih formi"

Dve decenije otkako je obradama švedskih standarda zaslužio nagradu za najbolji džez album u Švedskoj, pijanista Jan Lundgren na otvaranju 33. Beogradskog džez festivala predstavlja omaž kolegi Janu Johansonu, prerano preminulom pioniru švedskog džeza.Program &quot;A tribute to Jan Johansson&quot;, koji će 26. oktobra u Velikoj sali Doma omladine Beograda izvesti u postavi Jan Lundgren i Mattias Svensson &amp; String Quartet, čine originalna viđenja švedskih, ruskih i mađarskih narodnih pesama sa legendarnih Johansonovih albuma iz šezdesetih godina prošlog veka, u novim aranžmanima za klavir, kontrabas i gudački kvartet. Učili ste klasičnu muziku pre nego što ste otkrili džez. Da li je to bila otežavajuća ili olakšavajuća okolnost u momentu kada ste počeli da svirate džez? Kako ste se zainteresovali za džez? &quot;Kada sam imao 15 godina dobio sam novog profesora muzike koji je bio zainteresovan za džez i upoznao me je sa stvaralaštvom pijanista kao što su Oskar Piterson, Bil Evans, Erol Garner i drugi. U to vreme već sam imao jako dobru sviračku tehniku zahvaljujući prethodnom školovanju u oblasti klasične muzike. Moje poznavanje instrumenta bilo je na izuzetno visokom nivou, što mi je pomoglo da se usmerim na muziku, a da ne razmišljam previše o klaviru kao instrumentu.&quot; Vaš stil je prepoznatljiv i jedinstven. Da li se sećate trenutka kada ste osetili da ste ga pronašli i na koji način ste došli do njega? &quot;Neminovno je da vremenom svaki muzičar, ali i svaki čovek, razvija sopstveni stil. To je prirodan proces, koji se dešava korak po korak. Kada sam imao trideset godina, počeo sam da bivam sve sigurniji u svoj zvuk i način sviranja. U to vreme sam bio na turneji u SAD sa ekipom sjajnih američkih džez muzičara, i sećam se da sam se osetio vrlo 'švedski', kada je reč o mom stilu.&quot; U bogatoj karijeri do sada ste imali veliki broj zapaženih saradnji sa kolegama, a jednom prilikom ste izjavili da džez nije puko učenje, već sviranje i učenje iz interakcije sa drugim muzičarima. S obzirom na to, možete li da izdvojite nekoliko saradnji i kažete nam zbog čega su vam toliko značile? Čemu su Vas naučile? &quot;Svaka saradnja sa snažnim umetničkim ličnostima proširila je moje vidike i učinila je moj umetnički izraz snažnijim. Neki od najvažnijih susreta bili su sa švedskim umetnicima, kao što su Arne Domnerus i Bengt Hallberg. Među mnogim drugima, tu su i Johnny Griffin, Conte Candoli, Paolo Fresu, Richard Galliano i švedski pesnik i pisac Jaques Werup.&quot;Uporedo sa muzičkom karijerom, Vi ste i umetnički direktor Ystad Jazz Festivala. Možete li nam reći nešto više o tom iskustvu, ali i o švedskoj džez sceni? Da li je džez tradicija u Švedskoj i dalje snažna? &quot;U Švedskoj i dalje postoji snažna džez tradicija na muzičkoj sceni. Što se tiče Ystad Jazz festivala, pokrenuo sam ga zato što nije bilo sličnih u regionu u kojem živim. Moja vizija je da pokažem koliko je džez i dalje veoma vitalan i da se i dalje razvija. Džez može biti muzika za budućnost, ukoliko mu se pruži šansa.&quot; Jan Johanson je bio legendarni švedski pijanista i kompozitor koji je imao velikog uticaja na Vaš muzički razvoj, a mnogi Vas navode i kao njegovog pravog umetničkog naslednika. Kako ste se upoznali sa Johansonovom muzikom? Recite nam nešto više o insipraciji koju za svoj rad nalazite u njegovom stvaralaštvu. &quot;Svaki džez muzičar u Švedskoj zna ko je bio Jan Johanson, a i dalje je veoma poznat i u širokoj javnosti, zbog obrada švedskog folklornog nasleđa u džez verzijama. Ploča 'JAZZ P&#197; SVENSKA' najprodavaniji je džez album ikada kod nas, prodat je u oko 200.000 primeraka. Johanson me je inspirisao da otkrijem više o švedskoj izvornoj muzici, smatram ga jednim od najboljih muzičara ne samo u Švedskoj, već u čitavom svetu. Nažalost, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1968. godine.&quot; S obzirom na to da je ovo Vaše prvo gostovanje na Beogradskom džez festivalu, šta očekujete od predstojećeg koncerta? &quot;Mnogo se radujem! Radoznao sam da vidim kakve će biti reakcije beogradske publike na moju muziku.&quot; Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je &quot;DŽEZ VIZIJE&quot;. Kakve su Vaše vizije džeza za budućnost? &quot;Džez ima ogroman potencijal kao jedna od najkreativnijih muzičkih formi. Uveren sam da će ovaj oblik umetnosti nastaviti da se razvija ne bežeći od svojih korena i tradicije. Smatram da je važno što smo istovremeno ponosni na tradiciju džeza, dugu preko 100 godina, ali i hrabri da prihvatimo nova stremljenja u razvoju ovog muzičkog pravca.&quot;