Žena koja je proslavila krimi-žanr i oborila Ginisov rekord

Danas je rođendan Agate Kristi, žene koja je proslavila krimi-žanr i oborila Ginisov rekord.Najpopularniji pisac detektivskih romana Agata Kristi rođena je 15. septembra 1890. godine, a za svoja dela u žanru koji mnogi ne smatraju &quot;pravom literaturom&quot; dobila je Orden Britanskog kraljevstva. Rođena je skromnoj porodici u vremenu kada su žene teško uspevale da se školuju i obrazuju. Ipak, Agata je imala dobro kućno obrazovanje, za koje se pobrinula njena majka. Osim čitanja, pisanja i aritmetike, majka ju je učila da svira klavir i mandolinu. U detinjstvu je pisala poeziju i kratke priče, a nakon odmora u Egiptu, Agata je napisala svoj prvi roman, koji je porodični prijatelj preporučio svom književnom agentu u Londonu. Ipak, roman je doživeo fijasko. &quot;Misteriozna afera u Stajlsu&quot; iz 1920. godine, u kojem se prvi put pojavljuje Herkul Poaro - lik koji će je proslaviti i koji će se naći u još 32 romana i nekoliko desetina kratkih priča - nije oduševio čitaoce.Tokom Prvog svetskog rata, Agata je radila kao medicinska sestra, a kasnije kao apotekar. Za pukovnika Arčibalda Kristija udala se 1914. godine i sa njim je imala ćerku Rozalind Hiks. Nakon razvoda sa Arčibaldom, Agata je na neko vreme u potpunosti nestala iz javnog života. Međutim, dve godine nakon razvoda - 1930. ponovo se udala, ovaj put za arheologa Maksa Malouana, sa kojim je bila u braku narednih 46 godina, sve do smrti. Pisala je pod pseudonimom Meri Vestmakot, a prvi od šest romana koje je objavila pod ovim imenom napisala je 1932. godine. Sve do 1949. godine niko nije znao da je Meri zapravo Agata, a tajnu je tada otkrio magazin &quot;Sandej tajms&quot;.Agata je učestvovala i u Drugom svetskom ratu, pomažući ranjenicima. Radila je u apoteci u Londonu, gde je stekla velika znanja o otrovima, koji su često bili deo njenih kriminalističkih romana. Čak i kada joj se zdravlje pogoršalo nije prestala da piše. Između 1971. do 1974. godine postalo je sasvim očigledno da joj je zdravlje narušeno, a tada je otkriveno i da pati od Alchajmerove bolesti ili sličnog oblika demencije. Umrla je 12. januara 1976. godine, prirodnom smrću, u svojoj kući u Volingfordu. Imala je 86 godina. Među delima Agate Kristi nalazi se više od 80 detektivskih romana i drama, a u većini se pojavljuju njeni najpoznatiji likovi - Herkul Poaro i gospođica Marpl. Veliki deo njenih romana i priča je ekranizovan u vidu filmova i serija. Dela slavne književnice prodata su u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku i u više od milijardu primeraka na još 45 različitih jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Agata je autor najviše prodatih knjiga, dok je njen roman &quot;Ubistvo Rodžera Akrojda&quot; proglašen najboljim krimi-romanom svih vremena.