Tajna istorija kultne knjige: "Šta ako je, nakon svega, to loš roman?"

Pedeset godina je prošlo od kada je, krajem proleća 1967. godine, argentinska Sudamerikana Pres, u to vreme vodeći izdavač savremene latinoameričke literature, u Buenos Ajresu objavila "Sto godina samoće", roman tada slabo poznatog kolumbijskog autora. Gabrijel Garsija Markes bojao se, šaljući rukopis izdavaču, da će i ta knjiga umreti čim bude štampana... jer sve što je prethodno napisao prodato u ukupno - manje od 2.500 primeraka.

Izvor: Jutarnji.hr
Pošaljite komentar
  1. @kolega neutralni
    Jesam, ali svakako hvala, odlična preporuka :)
    (EU Citizen, 4. jul 2017 14:17)

    # Link komentara

  2. Ko voli "Sto godina samoće", neka pročita "Oharasku", a meni je lično najbolja "Jesen patrijarha".
    (Makondo, 4. jul 2017 10:26)

    # Link komentara

  3. Knjiga se pojavila u pravom trenutku, onda kada se svet otvorio prema drugim kulturama, kada su ljudi postali radoznali i zeljni novih iskustava i dozivljaja realnosti. Put te "magicne realnosti" je trasirao Borhes pisuci recenice u svojim pricama koje su imale neobicna resenja i izazivala neocekivane utiske. Slicno je pisao i Markes. Naravno, dobra je to knjiga, ali Markes je, po meni, precenjen pisac.
    (chombe, 4. jul 2017 08:58)

    # Link komentara

  4. Naleti slijepac na nekakvu turpiju, opipa je od pocetka do kraja i rezigrirano zakljuci: u zivotu ne procitah nesto ovako glupo!

    Markes je sa svojih "Sto godina samoce" negdje izmedju turpije i Andrica, nekad blize jednom, nekad drugom, ali nikad podjednako kvalitetan.
    (Boske, 4. jul 2017 08:31)

    # Link komentara

  5. I tako je to, po mom skromnom mišljenju, ipak jedna od nezaobilaznih knjiga za razumevanje Latinske Amerike i svakako u grupi deset ili dvadeset najzanimljivijih tamošnjih knjiga u prošlom veku.
    (EU Citizen, 03. jul 2017 14:48)


    da! preporucujem amadovu "veliku zasedu", ukoliko je kojim slucajem niste citali :)
    (neutralni felsh, 4. jul 2017 02:02)

    # Link komentara

  6. Zato bih volela da mi neko ko je citao Sto godina samoce kaze nesto vise, zasto misli da je fantasticna i zbog cega je ne treba propustiti.
    (buva, 03. jul 2017 17:33)


    zato sto je Makondo centar sveta.
    (neutralni felsh, 4. jul 2017 01:59)

    # Link komentara

  7. Markes je magija i strast i posvecenost. Ko to ne oseća u svom životu za njega je 100 godina samoće dosadna knjiga.
    (Mima, 4. jul 2017 01:18)

    # Link komentara

  8. Meni se knjiga nije dopala, mada moram priznati da je na zanimljiv način napisana. Ne mogu da odredim šta mi tačno nije leglo, nekako taj neki primitivizam koji je povremeno i dirljiv. Ogoljenost i jednostavnost, likovi deluju nepodnošljivo primitivno i stvarno, ali ne možeš ništa da im zameriš. Veoma volim kombinovanje fantazije i stvarnosti u umetnosti uopšte, ali ovde nisam mogla da se ne zapitam ima li kraja nebulozama.
    (Ja, 4. jul 2017 00:31)

    # Link komentara

  9. Ne znam zasto lupanje minusa ljudima koji nisu fascinirani ovim delom. Knjizevnost isto kao i muzika, film, umetnost... Ima svoju publiku i obozavaoce zavisno od zanra i stila. Iskreno meni najdraza knjiga latino pisaca je Kortazarova Skolice ali opet ponavljam meni i to je subjektivno misljenje. Takodje npr obozavam da citam knjizevnike sa podrucja bivseg SSSR-a pa tako Mrtve duse od Gogolja mi je medju omiljenim knjigama a masa ljudi je ne voli. Volim da citam Bulgakova, Dostojevskog, Ajtmatova, Tolstoja...ali opet razumem kad nekog smara ovakva knjizevnost sa predugackim opisima. Isto npr Fukoovo klatno delo koje spada u red najcitanijih i najboljih po mom ukusu nista spektakularno, jer prvih 150 str je kao enciklopedija nabacana pojmovima bitnim i nebitnim,od poslednjih 200 str pa 150 je prazan hod a kraj nekako zbrzan. Ipak jednostavno svako ima pravo na svoje misljenje i postujte to jer jednobraznost stvara monotoniju a knjizevnost je upravo ljubav koja nas udaljava od monotonije, dosade, kolotecine naravno ako ne govorimo o trivijalnom.
    (Crudelta, 3. jul 2017 22:31)

    # Link komentara

  10. Od svih Markesovih knjiga, meni je najdraža "Pukovniku nema ko da piše".
    (Siki, 3. jul 2017 21:57)

    # Link komentara

  11. Jos uvek se dvoumim oko ove knjige. Resim da je procitam, krenem do biblioteke i izadjem sa necim drugim. Zasto je to tako, ne znam. Od Markesa sam procitala samo ''O ljubavi i drugim demonima. Ne mogu da kazem da nisam uzivala. Taj magicni realizam jeste zavodljiv, uvlaci vas u neki cudan svet i tu ima svega. Ali nesto mi je falilo, sve mi je bilo nedoreceno i da kazem ''nedopravljeno''. Likovi, iako zivopisni, nisu mi se dopali, nervirali su me. Ne znam, mozda sam ja previse navikla na realizam, duboko poniranje u ljudske duse i karaktere i mozda nisam za ovo. Zato bih volela da mi neko ko je citao Sto godina samoce kaze nesto vise, zasto misli da je fantasticna i zbog cega je ne treba propustiti.
    (buva, 3. jul 2017 17:33)

    # Link komentara

  12. Uz ,,Majstora i Margaritu'' najbolji roman svih vremena .Uvijek mu se vraćam i tražim svoju Remedios.Ipak teško mi odlučiti koja je bolja epska saga ali ima nešto fascinantno u tom štivu.
    (nenad rs, 3. jul 2017 17:28)

    # Link komentara

  13. Jedna od najlepsih knjiga koje sam procitao...drzala me je u nekom transu dok sam je citao...
    (menjam sobnu lampu za dvosobnu, 3. jul 2017 17:14)

    # Link komentara

  14. Procitao na jedvite jade, mrzeo je iz dna duse.
    (Radomir, 3. jul 2017 16:50)

    # Link komentara

  15. Kako kome legne. Citao sam je do jedne tacke, vise od pola, i onda sam shvaito da to moze u nedogled, kao spanska serija i da je sve jedno kada prestanete da citate. Neste postati ni manje ni vise pametni niti nesto vise ili manje saznati.
    (kap.dragan, 3. jul 2017 16:18)

    # Link komentara

  16. 100 godina samoće, Čarobni breg , Sidarta, Zapisi iz podzemlja, Lovac u žitu to možda nisu najbolje napisani romani bla bla ali su romani "prelaza" "inicijacije" iz rane mladosti u onu mladost dvadesetih godina i svako treba da ih pročita
    (Maka@, 3. jul 2017 16:02)

    # Link komentara

  17. Iako donekle mogu da razumem zanimanje kriticara koji govore o delima pisaca ili filmova a koji su mnogo procitali ,ne mogu da prihvatim da neko moze da kaze za knjigu "sto godina samoce"da je dosadna jer ona apsolutno nije ,za razliku od njegove knjige koja mi se svidja ali manje od ovog remek dela koja je razvucenija i koja prekticno ,pored sporednih likova skoncentrisana na opsesivnu ljubav mladog segrta koji napreduje zbog ljubavi mlade devojke a kasnije udate zene i na kraju udovice sto u "sto godina samoce" nije slucaj i zato svaka diskusija koja ovu knjigu koja je dinamicna svsta u dosadne je krajnje ,samo maliciozna.
    (esma, 3. jul 2017 15:47)

    # Link komentara

  18. Meni lično draga knjiga, koju čitam otprilike svakih 10 godina, i tako 3 puta do sada, i svaki put me nešto drugo privuče u knjizi...
    (munze, 3. jul 2017 15:47)

    # Link komentara

  19. Mozda je ideja bila dobra, al izvedba... Sta sam, ko sam nakon peocitane knjige?
    Izduvan.

    Jos gore s Carobnim bregom. Prepricavanje dogadjaja je za uzrast treceg razreda. Vec u cetvrtom se trazi analiza.
    Knjiga ko stenogram koraka likova. Od tacke A do tacke B.
    (Pepe, 3. jul 2017 15:24)

    # Link komentara

  20. Та књига се може називати чудном, надреалном, шокантном, на тренутке збуњујућом, али лошом може да је назове само неки тотални хипстер. Не можеш бити љубитељ књижевности , а да те тај роман не потресе до нивоа твојих елементарних честица.
    (Samolovac,, 3. jul 2017 15:16)

    # Link komentara

  21. mene je knjiga, debela, drzala uza se, u nekoj vrsti zanosa, do samog kraja. kada sam je zatvorio, kao da sam se probudio: gde sam to ja? kakva je ovo, dodjavola, banalna stvarnost oko mene?
    (singer, 3. jul 2017 15:12)

    # Link komentara

  22. @abdulah uvek zeleni evergreen i GG Markes ne bi smeli da se nađu u istoj rečenici
    (Gass, 3. jul 2017 14:48)

    # Link komentara

  23. "Sto godina samoće" nije po meni čak ni najbolja Markesova knjiga, a o nekom poređenju sa najboljim delima latinoameričke (a i svetske) književnosti tog doba, poput Sabatovog "O junacima i grobovima", Roa Bastosovog "Ja, vrhovni" ili, na počasnom mestu, maestralnih Borhesobih pripovedaka, nema ni govora. Međutim, daleko je od toga i da je loša, Markes je svojim akutnim novinarskim senzibilitetom uspeo da pogodi neke od glavnih dilema i opsesija latinoameričkog prostora ili mentaliteta u prošlom stoleću, i u suštini je velika šteta što nije bio veštiji i talentovaniji pisac, jer je ova porodično-provincijalna magijsko-realistična saga pružala potencijal nekome većeg formata da stvori istinski veliki roman. I tako je to, po mom skromnom mišljenju, ipak jedna od nezaobilaznih knjiga za razumevanje Latinske Amerike i svakako u grupi deset ili dvadeset najzanimljivijih tamošnjih knjiga u prošlom veku.
    (EU Citizen, 3. jul 2017 14:48)

    # Link komentara

  24. "Sto godina samo 'oće" Ljuba Moljac
    (slana torta, 3. jul 2017 14:42)

    # Link komentara

  25. Upravo čitam ovo čudo od knjige.
    (Miki, 3. jul 2017 14:40)

    # Link komentara

  26. To je jedna od onih knjiga koje ili pogode nesto u citaocu, pa ih cita po hiljadu puta, kao ja bas sad, ili ne pogode, pa ih smatra dosadnim i konfuznim.
    Primerak koji sad citam dobio sam tako sto sam se menjao sa tadasnjim cimerom u studentskom domu za neku knjigu od Roberta Ladlama. On je voleo Ladlama, a Markes mu je bio "ludnica". Meni je Ladlam bio za jednokratno citanje, a MArkesa citam vec ko zna koji put. Ne bez razloga, setim se ratova 90-tih dok citam kako je "pukovnik Aurelijano Buendija poveo 32 rata i sve izgubio".
    (B, 3. jul 2017 14:37)

    # Link komentara

  27. Nisam znao ovo, izuzetno zanimljiva priča... Ovaj roman, ali i ostali Garsijini naslovi, je remek delo koje treba uvrstiti u sami vrh evergreen-a svetskog kulturnog i književnog nasleđa.
    (Abdulah, 3. jul 2017 14:09)

    # Link komentara

  28. Pisci nisu politicari. Mogu da pisu dobre ili lose knjige, stagod. Oni crtaju mape sacinjene od osecanja, a ne granice. Ako pisu kao politicari, onda su samo losi pisci.
    (citajte knjige, 3. jul 2017 13:49)

    # Link komentara

✕