Počeo deveti Mikser festival

Deveti &quot;Mikser festival&quot; počeo je u silosima nekadašnjeg Žitomlina na Donjem Dorćolu, a do 28. maja, pod sloganom &quot;Migracija&quot;, ugostiće veliki broj vrhunskih imena iz oblasti arhitekture i dizajna, urbanog razvoja i planiranja, stručnjake novih tehonologija, angažovane umetnike i muzičare iz regiona i sveta.Otvarajući juče festival kreativna direktorka Maja Lalić istakla je da je za njih ovo teška godina, ali da su naučili da sve stvari posmatraju sa svetlije strane te tako i odlazak iz Savamele gledaju kao novi početak. &quot;Mikser festival se vratio kući, u silose&quot;, rekla je Lalić i zahvalila novom prijatelju manifestacije timu &quot;Nordeus&quot; kompanije, koja pokazuje kako mladi kreativni ljudi ne odlaze već ostaju ovde i koji su u jednom od silosa kreirali &quot;fantastičan digitalni svet&quot;. Kreativni direktor &quot;Nordeusa&quot; Deril Klulou, koji je iz Londona došao u Beograd da živi, kaže da je teško pronaći mesto za izlaganje kao što su silosi. &quot;Mesta poput ovog razbijaju granice i dozvoljavaju da pogledate radove drugih, bilo da su oni u digitalnom svetu ili nastali tradicinalnim pristupima. Imamo slike, ilustracije, muziku, sve to pomešati i razbiti granice je dovoljno inspirativno&quot;, rekao je Klulou.&quot;Mikser festival&quot; je otvorio gudački ansambl &quot;Lola Klasik&quot;, a umetnički rukovodilac Ljubiša Jovanović kaže da ono što Maja i Ivan Lalić čine za sve u Beogradu daje nadu da ćemo preživeti sva vremena, da će opstati ne samo umetnost, muzika, već i stav prema stvaralaštvu koji oni neguju. &quot;Klasična muzika je deo života. Ovi mladi ljudi sviraju Mocarta i Pjacolu, Bregovića, a završiće sa temom iz &quot;Star Wars&quot;. Muzika je univerzalna i ovde gledamo umetnost izbeglica. Sve je to sjajan miks koji nas vodi možda u bolju budućnost&quot;, istakao je Jovanović u izjavi Tanjugu. &quot;Mikser festival&quot; se ove godine bavi svim oblicima kretanja u savremenom društvu u 21. veku, a ključne teme obrađivaće se kroz dobro poznate segmente: Mikser Talks, Pitanja grada, Dizajn, Vizuelne umetnosti, Edu zona, Mikser Kids, Kino Mikser i Mikser Music. Treći put se organizuje regionalna multimedijalna izložba &quot;Black Box 2017&quot;, koja se prema rečima autora Marka Lađušića bavi mladim autorima i graničnim oblastima umetnosti i posvećana je autorima koji se bave dizajnom i koji nisu etablirani u likovnom životu ovde, ali su vrlo interesantni.&quot;Ove godine tema je &quot;Pad u budućnost&quot; koja je vrlo aktuelna zato što se bavi tim nekim graničnim situacijama kada govorimo o kontekstu vremena u kome živimo, pre svega o tehnologijama, neoliberalnom kapitalizmu koji nas gazi decenijama. Imamo nove probleme koji se tiču egzistencije, to je strah od tehnologije, terorizam. Postoji jedna zabuna da postoji neko globalno rešenje, a zapravo vidimo anarhiju, jer se moderan čovek jednostavno ne snalazi&quot;, primetio je Lađušić. Izložba &quot;Ghost Project&quot;, tradicionalna smotra mladih talenata, koja je krenula kao srpska platforma za otkrivanje talenata, a onda postala međunarodna platforma za autore iz oblasti industrijskog dizajna, ovoga puta predstavlja 30-tak radova iz preko 15 zemalja Evrope, ali i Hong Konga. &quot;Mnogi od tih mladih autora su se uključili u festival jer donose zanimljiva iskustva, posebno u radu sa decom, sa stanovništvom u kreiranju nameštaja u javnim prostorima i ima zanimljivih tema koje se preklapaju sa našim idejama o gradu koji uključuje sve nas&quot;, objasnila je Maja Lalić. To je, prema njenim rečima, neka vrsta čvorišta gde gosti festivala, eksperti, i mladi ljudi se susreću i razmenjuju svoja znanja. &quot;Ghost Project&quot; se ove godine bavi &quot;novim nomadima&quot;, a Lalić kaže da smo svi mi novi nomadi.&quot;Migracija se ne odnosi samo na izbeglice, nego smo svi mi na neki način u pokretu. Današnje društvo i 21. veka definišu kretnje ljudi - iz sela bežimo u gradove, iz zapuštenih delova gradova bežimo u razvijenije, umetnici traže nove horiznote, saobraćaj, turizam. Više nije važno gde je naše radno mesto, ako imamo kompjuter i internet možemo da glumimo da smo bilo gde na planeti&quot;, ističe Lalić. Gradovi, kako primećuje ona, više ne mogu da se rade na osnovu urbanističkih planova, jer tehnologija menja način na koji živimo i ponašamo se, te je potreban mnogo fleksibilniji način planiranja grada i mnogo participativniji. &quot;O tome pričamo ovde. Ne znamo sve odgovore, ali zato smo se ovde okupili da vidimo šta dalje&quot;, poručila je Lalić..