Koliko ti papira treba da se ubiješ?

&quot;Rekvijem za gospođu J&quot; je drama sa elementima crnog humora koja osvetljava aktulene probleme u Srbiji danas, ali i intimne konflikte jedne porodice. Režiju i scenario potpisuje Bojan Vuletić čiji je prethodni igrani film &quot;Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem&quot; prošao neopaženo, što se ne može reći i za njegovo najnovije ostvarenje.&quot;Rekvijem za gospođu J&quot; (2017) Scenario i režija: Bojan Vuletić Uloge: Mirjana Karanović, Jovana Gavrilović, Mira Banjac, Žika Todorović, Boris Isaković, Vučić PerovićPiše: Katarina Mitrović UPOZORENJE: Tekst koji ćete pročitati otkriva radnju filma &quot;Rekvijem za gospođu J&quot; &quot;Rekvijem za gospođu J&quot; doživeo je zasluženi uspeh kod kritike, ali i publike. Film je na ovogodišnjem FEST-u dobio nagrade za najbolji film, scenario i režiju, a Mirjana Karanović je osvojila nagradu žirija za najbolju žensku ulogu. Osim toga, na festivalu u Karlovim Varima bio je jedini nagrađeni filmski projekat u okviru programa &quot;Works in Progress&quot;. Film prikazuje nedelju dana života jedne porodice koja se bori sa finansijskim problemima, ali i sa tenzijom i raspadom koji između njih vlada, a koja je uzrokovana depresijom glavne junakinje. Gospođa J je pre godinu dana izgubila muža, a nakon toga i posao i, s obzirom da ne može ni emotivno, a ni novčano da pomogne svojim ćerkama, ona odlučuje da se ubije. Kroz njen pokušaj da obezbedi ćerke nakon svoje smrti i izvrši bezbolno samoubistvo prikazani su problemi koji se u Srbiji javljaju kada ti je potreban &quot;samo još jedan dokument&quot;. To naravno ne ide lako i na taj način je kroz humor upućena kritika trulom sistemu i pojedincima koji ne rade svoj posao. Njena ćerka Ana (tumači je Jovana Gavrilović) jee stub porodice. Ona radi na viljuškaru, novčano izdržava majku, sestru i babu i pokušava da ih sve dovede u red. Mirjana Karanović je fantastično odigrala ulogu depresivne žene koja je izgubila volju za životom. Ona na vrlo sveden način, glumeći iznutra, a ne spolja, donosi ovaj lik i uspeva da prenese emociju. Ono što doprinosi utisku koji ovaj lik ostavlja jeste da je ona tokom celog filma ozbiljna, da bi se u poslednjem kadru širom osmehnula, što na gledaoca deluje katarzično i daje nov kontekst čitavom filmu. Jovana Gavrilović, mlada i izrazito talentovana glumica koja se u pozorištu već dokazala, jeste odlično odigrala svoju ulogu. Njen lik je građen u kontrastu sa glavnom junakinjom. Ona je žestoka, odsečna i aktivno radi na tome da joj bude bolje. Njeni pokušaji da izgradi život izgledaju kao da nemaju svrhu, ali njen lik (kao i sam kraj filma) donosi osećaj nade. Nakon što izgubi dete, a Gospođa J se ipak ne ubije njihove uloge se smenjuju. Ona leže u krevet i gubi volju za životom, a njena majka postaje nov oslonac. Humor koji je jedan od nosećih elemenata filma uglavnom se poigrava sa temom smrti i beznađa koje nagoni likove da rade destruktivne stvari. Kroz lik Đorđa (igra ga Boris Isaković) i njegov dijalog sa glavnom junakinjom o pravljenju nadgrobne ploče na duhovit način je prikazano da smrt košta i da ukoliko želiš &quot;večan pogled&quot; sa svog spomenika moraćeš to i da platiš. Takođe, zastrašujuća scena u kojoj radnik iz njenog propalog preduzeća seče sebi prst pokazuje kolektivnu nemoć, ali u isto vreme izaziva osećaj sažaljenja i to ne na patetičan način, već vrlo ironično. Činjenica da je glavna junakinja radila u kadrovskoj službi, a u dokumentima joj je pogrešno napisano srednje slovo, kao i to da nije znala da joj deset godina nije upisan radni staž otvara još jedno pitanje za koje do kraja nije sigurno da li je rediteljska greška ili nameran postupak koji celom filmu dodaje još jedan fantastičan sloj. Da li to znači da je i ona sama parazit koja svoj posao nije obavljala kako treba? U slučaju da je drugo tvrđenje tačno glavni lik nije izdvojen iz neodgovornosti koja postoja gde god se uputi. Na isti način na koji ostali obavljaju svoj posao radila je i ona. Kada je vidimo kako šeta napuštenim preduzećem saosećamo se sa njom, ali istovremeno shvatamo da je i ona doprinela takvom haosu. Iako realističan kada su u pitanju karakteri i sama priča, kraj filma donosi i jednu nadrealnu scenu u kojoj se glavna junakinja suočava sa smrću. Ona vidi plažu na kojoj se nalaze njen pokojni muž i otac, kao i njena ćerka koja pored njih prolazi na viljuškaru. Ana je u tom trenutku izgubila dete i s obzirom da deo nje umire ona se nalazi na istom mestu. Takođe, kroz lik Desanke koju tumači Mira Banjac prikazan je odnos prema starim ljudima koji kao da ne postoje. Kada se ona pojavi u prostoriji svi ućute i ignorišu je ili je oteraju u sobu. Osim nje, trebalo bi pomenuti još nekoliko glumaca koji su doprineli celokupnom uspehu filma. Tu je uvek odlični Žika Todorović, a pored njega i Vučić Perović koji igra Aninog momka, kao i izrazito mlada, ali talentovana Danica Nedeljković. Reditelj je smelo izabrao naizgled nezanimljivo temu koju je na ekranu uspeo da oživi i učini prijemčivom i zabavnom. Nepretenciozan i izrazito duhovit, ovaj film na umetnički relevantan način govori o problemima našeg društva, ali istovremeno uspeva da izazove emociju kroz intimnu priču žene koja ipak nađe razlog za život. Ocena: 10/10