Tema dana 28

Trampov čovek za “dil” – tajkun sa Putinovim Ordenom

Priča je krenula sa Rudijem Đulijanijem, nastavljena Mitom Romnijem i Dejvidom Petreusom, a završena Reksom Tilersonom, biznismenom i nosiocem ruskog ordena.

Spasoje Veselinović sreda, 14.12.2016. | 07:00

Getty Images

Donald Tramp je još jednom razljutio “establišment”. Pozicija državnog sekretara SAD se smatra možda i važnijom od predsednika, što je u svom mandatu na tom mestu potvrdila Hilari Klinton, obezbedivši sebi moć da samostalno donosi odluke, bez konsultacija sa Barakom Obamom.

Ako je mogao još jednom da porazi ljutu rivalku iz predsedničkih izbora, ekscentrični milijarder je to uradio na najbolniji mogući način.

Ne samo da će SAD imati nepolitičkog predsednika, sklonom komplimentiranju omraženom Vladimiru Putinu, već će kao prvi diplomata u narednom periodu delovati trgovac naftom i dobitnik Ordena prijateljstva, najvećeg priznanja koje pojedincu može da dodeli predsednik Rusije.

Scenario je spreman, ali film ipak nije završen – konačnu reč moraće da da Senat u kom je dovoljno da samo tri republikanska glasa budu negativna i da se Tramp suoči sa surovom realnošću da partija kojoj je doneo mesto predsednika zapravo ne podržava niti njega, niti njegove odluke.

Nameru da učine tako nešto već su izneli Marko Rubio, Džon Mekejn i Lindzi Grejem. Pred izabranim predsednikom je sada neočekivano težak posao i već tu će morati da dokaže da je ono za šta se izdavao u kampanju – čovek koji može da napravi dil.

Ako zanemarimo sve, ne tako male i nikako manje važne uloge državnog sekretara, jedna se značajno izdvaja – ukoliko to želi predsednik SAD mora da podnese ostavku upravo svom šefu diplomatije, kome je na razmatranju da li će je prihvatiti.

To se dogodilo samo jednom, 1974. godine kada je Ričard Nikson podneo ostavku Henriju Kisindžeru.

Između ostalog, državnom sekretaru na čuvaje ide i “Veliki pečat SAD”, kao i koordinisanje rada diplomatskih izaslanika u inostranstvu, uz pregovore sa predstavnicima stranih zemalja.

Pritom, po definiciji je prvi savetnik predsednika po pitanju spoljne politike – dakle “prvi do”, iako se prema formalnom spisku ovlašćenja iznad njega nalaze potpredsednik SAD, predsednik Predstavničkog doma i predsednik Senata.

Ako je eventualno postavljanje Romnija ili Petreusa na poziciju državnog sekretara trebalo da “izniveliše” Trampovu pomalo neartikulisanu ljubav prema Moskvi, imenovanjem Tilersona je sve daleko jasnije – Vašington će u januaru pravo u zagrljaj Putinu, s ciljem odbacivanja “visoke politike” i pristupanju “pravljenja dilova”.

“Voleo bih da je Kondoliza veća kučka kada pregovara”, rekao je Tramp 2006. godine o tadašnjoj državnoj sekretarki.

Deset godina kasnije je na njenu preporuku, podržanu od strane bivšeg šefa CIA i novog ministra odbrane Roberta Gejtsa pozvao na razgovor Tilersona i shvatio da je on pravi čovek za “dilovanje” širom sveta.

Šef kompanije Ekson Mobil u fotelju stiže poput Trampa, pravo sa pozicije vrhunskog biznismena, ali je u njegovom slučaju situacija daleko dramatičnija. U Belu kuću su se useljavali i ljudi koji nisu slavu stekli prvenstveno bavljenjem politikom, ali je ustaljena praksa da na vrh Stejt dipartmenta stiže prekaljena politička ličnost.

Koliko je sve u ovom slučaju van svake logike i bez ikakvog poštovanja izgovorene reči govori i podatak da su i Rajsova i Gejts jednako kritikovali Trampa tokom predizborne kampanje, kao i da u izjavama povodom nominacije Tilersona nisu ni pomenuli njegove više nego bliske veze sa zvaničnom, ali i nezvaničnom Moskvom.

Gejts je našao za shodno da pomene da su on i Tilerson godinama drugovali u izviđačima, dok je Rajsova propustila da navede da konsultantska kompanija u kojoj je zaposlena tesno sarađuje sa Ekson Mobilom.

Veze u ovom slučaju su daleko komplikovanije nego što se u prvi mah može pomisliti, a naznaka je mogla da se primeti još u septembru, kada je Tramp otpustio svog savetnika za spoljnu politiku Kartera Pejdža, kada su mediji saznali da se on sastao sa ruskim tajkunom Igorom Sečinom, šefom Rosnjefta.

Čikago tribjun navodi da do tog susreta nije ni došlo, ali je Tramp poželeo da se napravi kao da nikada nije sarađivao sa Pejdžom nakon što je iz Demokratske partije alarmiran FBI, kako bi se za svaki slučaj povela istraga o tome.

Više od decenije Tilerson ima perfektne poslovne i privatne odnose sa Sečinom, što je omogućilo njegovoj kompaniji da pristupi ruskom naftnom tržištu, što je do tog trenutka bilo potpuno nezamislivo, uzeći u obzir političke odnose.

Da je iznad nadmetanja “ko je jači” kategorija “ko je bogatiji”, Tilerson je shvatio još 1998. godine, kada je postao šef ćerke firme Eksona – Ekson Njefegas Limited, koja je stekla pravo na upravljanje projektom Sakalin-1. U pitanju su bili nafta i gas sa obale Sibira.

Kasnije se ispostavilo da je to bio najbolji potez u karijeri gospodina koji je u mladosti bio pravi Amerikanac iz tinejdžerskih filmova – član najmanje tri bratstva i izuzetno aktivni član izviđača, u kojima je dobio zvanje Orla.

Promenio je skoro sve hijerarhijske nivoe u Eksonu, po spajanju te kompanije sa Mobilom je objedinio funkcije predsednika i izvršnog direktora, što je porodica Rokfeler pokušala da spreči. Nije u tome uspela, uprkos uvreženom mišljenju da “oni mogu sve”.

Partnerski odnos sa Sečinom ga je odveo pravo pred tadašnjeg premijera Rusije Vladimira Putina, čoveka koji je već tada bio viđen kao zamena za Borisa Jeljcina na predsedničkom mestu. To poznanstvo mu je donelo i pristup zatvorenoj grupi “silnih”, u kojoj su sve “bitne ruske glave”, počevši od Putina, preko Sergeja i Viktora Ivanova, do Sergeja Šojgua, Dmitrija Rogozina i Vjačeslava Volodina.

Još jedan prelomni trenutak dogodio se 2004. godiine, kada je Tilerson postao šef EksonMobila, a Sečin Rosnjefta, tako da su prijatelji mogli u miru da izvlače prirodne resurse sa sibirske obale i da urade ono što su Tilersonovi prethodnici hteli sa Jukosom. Pogrešili su stranu, Mihail Hodorkovski je pao u političku nemilost, a izviđač je dobro izvidio situaciju i znao je kome treba da se obrati.

“Mi ne želimo da kupujemo akcije u drugim kompanijama, jer nam to ne dozvoljava da do kraja radimo ono što želimo. Mi investiramo u Rusiju i ne samo novac”, kazao je Tilerson 2005. godine.

Kako je odbio napad Rokfelera kod kuće, tako je uz Sečina odbio i Gasprom, koji je polagao nade u preuzimanje Sakalina-1. Sve je to učvrstilo partnerstvo dvojice biznismena, koje je krunisano potpisivanjem niza “dilova” u 2011. godini, a sve u vezi sa resursima u Crnom moru i oko Artktika.

Obim poslova koji je njegov prijatelj, i po mnogima drugi najmoćniji čovek u Rusiji, sklapao sa Tilersonom, odveo je i Putina ka američkom biznismenu, ovoga puta prisnije nego nepunu deceniju ranije kada je sve počelo.

Putin je 2011. godine bio zadivljen time da su Tilersonovi i Sečinovi poslovi dostizali vrednost do 300 milijardi dolara i to u momentu kada je tajkun bio vicepremijer sa statusom “Dart vejdera” u ruskoj štampi.

“Ovo je najbolji dokaz da odnosi Rusije i SAD nastavljaju da se razvijaju”, rekao je Putin nakon sastanka sa Tilersonom i Sečinom 2012. godine. Nekoliko meseci kasnije su se ponovo sreli, zvanično, mada pojedini izvori navode da je Amerikanac proveo najviše “samostalnog” vremena sa ruskim liderom od bilo kog drugog svog sunarodnika.

Kruna prijateljstva je začinjena Ordenom prijateljstva, 2013. godine, što je najveća čast koju Moskva može da oda jednom strancu.

A onda… Ukrajina, Krim, sankcije, establišment… EksonMobil je 2014. godine izgubio oko milijardu dolara zbog nemogućnosti da posluje u Rusiji. Tilerson se primirio, nije gurao prst u oko Vašingtonu, ali se i dalje sastajao sa ruskim zvaničnicma u Moskvi.

Ušao je i u spor sa Vladom Rusije, radilo se o pola miljarde dolara preplaćenog poreza, koje je kompanija tražila nazad. Prijateljstvo i biznis ne znaju za patriotizam, Sečin je stao uz partnera, dok je on glasno zagovarao ukidanje sankcija.

U naredne dve godine je često boravio u Moskvi, jednom prilikom je dobio “palac gore” od Sečina kada je izjavio da je to pitanje za vlast i da se njegov stav o tome zna, dok je ruski tajkun izrazio žaljenje što neće moći da dođe u SAD na vožnju motorima sa svojim prijateljem.

“Svetski igrač”, rekao je Tramp o svom kandidatu za državnog sekretara.