I Kosovu potrebna komisija za istraživanje ubistava novinara
Slučajevi trinaest ubijenih novinara na Kosovu od avgusta 1998. do 2005. do danas nisu rasvetljeni. Predstavnici novinarskih udruženja koja okupljaju i srpske i albanske novinare smaraju da bi formiranje komisije za istraživanje ubistava novinara na Kosovu moglo da pomogne da se u tim slučajevima pronađu dokazi i pokrenu procesi.
Insajder
Problem je što godinama u tim slučajevima ništa nije urađeno, pa se i osnovni podaci razlikuju. Tako ni podaci o broju ubijenih nisu usaglašeni. Dok EULEX u svojoj bazi ima 11 registrovanih slučajeva, novinarska udruženja su registrovala 12, a OEBS je iz relevantnih izvora došao do 13 ubijenih. Ovi podaci saopšteni su na konferenciji OEBS-a o bezbednosti novinara u Jugoistočnoj Evropi pod nazivom "Zaštita novinara odbrana istine".
Za istrage ubistava novinara prvo je bio zadužen UNMIK, zatim EULEX a u međuvremenu ti slučajevi prelaze u nadležnost lokalne policije i tužilaštva. Dok se menjaju nadležni, dokaza nema pa ni okrivljenih.
Šefica Eulexa Aleksandra Papadopulo rekla je da ta misija nije dobila dovoljno dokaza kako bi slučajevi ubijenih novinara bili rasvetljeni.
"Ovde je reč o slučajevima koje je EULEKS nasledio od UNMIK-a i nemamo dokaze. Pozivam sve koji imaju informacije da nam ih dostave. Većina ovih slučajeva obustavljena je, ali može biti pokrenuta ako se pronađu dokazi" rekla je Papadopulo.
Ni kosovska policija nema više informacija rekao je zamenik direktora policije Naim Redža.
Komisija za istraživanje ubistava kakva od 2013. postoji u Srbiji mogla bi biti model za formiranje sličnog tela na Kosovu.
"Mora postojati politička volja da bi ova komisija radila", smatra Veran Matić, predsednik komisije u Beogradu. On smatra ne postoji idealan model i da su svi ti slučajevi specifični.
"To bi trebalo da da podršku radu tužilaca i pomogne sudovima", navodi Matić.
Osnivanje komisije je potrebno kako bi se bilo šta u ovim slučajevima pokrenulo smatraju predsednici Udruženja novinara Kosova Skeljcim Hisenaj i udruženja novinara Srbije na Kosovu Budimir Ničić.
"Umesto da čekaju dokaze, bilo bi logičnije da su ih tražili", smatra Ničić.
On je imenom i prezimenom naveo sve ubijene kolege na Kosovu objašnjavajući za svakoga od njih u kojoj fazi je istraga.
Najstariji slučaj je otmica Ranka Perinića i Đure Slavuja koji su radili za radio Prištinu u avgustu 1998. godine. O njihovoj sudbini se ne zna ništa do danas. Poslednji registrovan slučaj je ubistvo Bardulja Ajetija, novinara Bota sot u junu 2005.
U Crnoj Gori formirana nova komisija
Komisija za istraživanje napada na novinare u Crnoj Gori formirana je 2015. godine, ali nije dala rezultate.
"Na dan formiranja komisije, dok smo završavali novine, na redakciju je bačeno pola kilograma eksploziva. To je bila poruka da im ne možemo ništa", kaže Mihajlo Jovović, urednik Vijesti i član komisije za istraživanje napada na novinare.
Nakon brojnih problema i ne dostavljanja potrebne dokumentacije, promenjena je organizacija crnogorske komisije tako što je sada u komisiji šef unutrašnje kontrole policije.
Novinarke najugoženije na internetu
Prema podacina OEBS-a novinarke su na internet i društvenim mrežama najčešće mete napada.
"Pisala sam o ekstremnim vernicima, u okviru jednog istraživačkog projekta. Tada su počele pretnje. Uzeli su sliku mog sina sa facebook-a obučenog kao spajdermena i napisali da je to moje dete u đavolskom kostimu. Nije bila strašna samo ta objava, nego i desetine komentara ispod nje. Proglašena sam anti muslimankom, počele su da mi stižu pretnje u kojima se pominjao moj sin. Detetu sam četiri puta menjala školu, jer su znali svaki njegov korak i objavljivali ga na mrežama uz pretnje. Sve sam prijavljivala policiji. Ali oni koji nam prete nikada nisu pronađeni", ispričala je Arbana Džara novinarka i urednica lista Zeri.
Ona je bila samo jedna od sedam online novinarki iz Srbije, Kosova, Makedonije, Crne Gore koje su ispričale slična iskustva.
Svima je zajedničko da policija i istražni organi nisu učinili ništa kako bi oni koji prete bili kažnjeni.
Govor Jana Bratua, šefa Misije OEBS na Kosovu:
Drage kolege, dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je da vas vidim ovde okupljene: predsednik Tači, Ambasador Pfandler, gđa Apostolova, gđica. Papadopulo, gđica Izmaku, novinari i medijski profesionalci širom Kosova. Želeo bih da izrazim iskrenu zahvalnost OEBS-u i partnerima na vašem učešću na ovoj konferenciji.
Naša tema ovde danas jeste bezbednost novinara.
To je relevantna tema. Dopustite mi da vas podsetim da se tokom poslednje dve godine na Kosovu desilo preko pedeset slučajeva napada, pretnji i opstrukcija protiv novinara. Nekoliko slučajeva visokog profila, kao što je ispaljivanje hitaca na kancelariju informativnog portala na severu Kosova, pretnje i pokušaji zastrašivanja protiv javnog servisa, i nasilni napad na radio i televizijsku ekipu u Obiliću, sporadično su pokriveni u vestima i nisu zadobile dovoljnu pažnju javnosti.
Idući još dalje u prošlost – po našoj evidenciji – trinaest slučajeva ubistava novinara se dogodoilo tokom i nakon sukoba. Budući da većina ovih slučajeva nije istražena niti procesuirana, prestupnici i dalje uživaju u nekažnjivosti. Što još više zabrinjava, ovi slučajevi se gube u magli istorije jer se malo radi na otkrivanju istine i obezbeđivanju pravde za žrtve i njihove familije.
Uz fizičko nasilje, zlostavljanje, zastrašivanje, bespravna hapšenja i pritvaranje, uz nedostatak adekvatnih radnih uslova, sve to predstavlja rizik za novinare i sprečava ih da nas informišu na objektivan i nepristrasan način. Ova zabrinutost nije prepoznata; Izveštaj o napretku Evropske Komisije za Kosovo je uporno identifikovala bezbednost novinara kao kritičan nedostatak kojim Kosovo mora hitno da se pozabavi.
Deo tog bavljenja ovim problemom jeste poboljšanje javne svesti o ovim pitanjima. Iz tog razloga, počevši od ove konferencije, Misija OEBS-a nastoji da se upusti u kampanju „bezbednosti novinara“ širom Kosova da bi se podigla svest o značaju omogućavanja novinarima da rade svoj posao nesputano i bez straha od zastrašivanja. Nije potrebno naglašavati da su novinari vrata transparentnosti i odgovornosti. Informacije koje oni obezbeđuju su kao katalizator za precizniji i relevantniji građanski diskurs. Ukoliko je njihova sposobnost da obavljaju dužnost ograničena, rizikujemo da oborimo demokratske osnove za koje smo se tako teško borili da ih uspostavimo.
Pozivam sve ovde da se ujedinimo i dođemo do rešenja o tome kako možemo da odvratimo pretnje upućene novinarkama koje izveštavaju onlajn, kako postupiti u razrešavanjima slučajeva ubijenih i nestalih novinara tokom sukoba, i kako istražiti šta sve još može da se učini da se dodatno poboljša bezbednost i zaštita novinara na Kosovu i šire.
Dozvolite mi da iskoristim ovu priliku da se zahvalim ambasadoru Pfandleru, u ime predsedavajućeg OEBS-a, za prepoznavanje ove zabrinutosti i za bacanje svetlosti na ovo pitanje za konferenciju “Sloboda medija na zapadnom Balkanu”. Hvala vam što ste iskazali interesovanje za ovo važno pitanje. Želim vam svima angažovanu i pažljivu diskusiju, i jedva čekam da čujem ideje koje će proizaći iz ove diskusije, kao i da nađemo načina da ih unapredimo i razvijemo.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
