"Nisam siguran da je Haški tribunal ispunio svoju misiju"

Njujork -- Savet bezbednosti održao je poslednju sednicu posvećenu Medunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju koji svoj 24-godišnji rad okončava u decembru.

Izvor: Tanjug
Podeli
Ilustracija: Thinkstock
Ilustracija: Thinkstock

U obraćanju članicama SB, izaslanik Srbije i pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović rekao je da nije siguran da li je Tribunal u Hagu ispunio svoju misiju, iako je završio svoj mandat.

Istovremeno je ukazao da je Srbija uspešno ispunila obaveze saradnje sa Tribunalom, kao i da je ostvarila značajne rezultate unutar nacionalnog pravosudnog sistema kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina.

Osrvćući se na kritike iz izveštaja predstavnika Tribunala da je neizručenje Vjerice Radete i Petra Jojića nedostatak političke volje, Backović je ukazao da su u srpskom demokratskom društvu svi građani obavezni da u potpunosti poštuju odluke suda, koji je u tom slučaju zaključio da nisu ispunjeni uslovi za njihovo izručenje.

Politiku uslovljavanja koju vrši Haški tribunal prema Srbiji da ne poštuje odluke svog suda, Backović je ocenio kao grubi primer nepoštovanja osnovnog načela vladavine
prava.

On je istakao da su u Srbiji svi, bez izuzetaka, dužni da poštuju odluke sudova te da sudovi u Srbiji donose odluke vođeni zakonom.

"Sudovi u Srbiji koriste dobro poznati mehanizam: primena zakona prema činjenicnom stanju. Stara, dobra, nezavisna i nepristrasna primena zakona", naglasio je Backović.

On je podsetio da je, izuzev slučaja Radeta i Jojić, inače u Hagu optuženih za dela koja nisu propisana ni Statutom tribunala koji je propisao Savet bezbenosti, niti srpskim Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom, Srbija u protekle 24 godine predala 45 optuženih.

Srbija je izručila Tribunalu 45 od ukupno 46 okrivljenih čija se predaja tražila, jer je jedan optuženi izvršio samoubistvo pre nego što je mogao biti predat tribunalu, podsetio je pomoćnik ministra.

Takođe je ukazao da su skoro svi optuženi bili visoko rangirani zvaničnici što u vojsci, što u izvršnoj vlasti.

"To je jasan signal da je Srbija saradivala sa Haškim tribunalom bez ikakvih kompromisa. Nisam siguran da se isto može reći i za bilo koju drugu državu", naglasio je Backović i dodao da je pored toga, Srbija je omogućila haškom tužilašvu slobodan pristup važnim dokazima koji se nalaze u našoj zemlji, kao što su dokumenti, arhivi i svedoci.

Kada je u pitanju obaveza saradnje sa Haškim tribunalom, Srbija ga je ispunila i u pogledu zakonodavstva, ali i kroz implementaciju, naveo je pomoćnik mistra.

"Naše krivicno zakonodavstvo je u potpunosti usklađeno sa relevantnim standardima i omogućilo je saradnju sa Haškim tribunalom bez izuzetka u vezi sa svim aktima koje je Savet Bezbednosti predvideo Statutom tog suda kao ozbiljne međunarodne zločine. Na osnovu ovih zakona, Srbija je dokazala svoju posvećenost koja se jasno odražava u broju i činu okrivljenih koji su predati MKSJ", naglasio je Backović.

Na kraju obraćanja članovima SB, pomoćnik ministra pravde Srbije je još jednom da naglasio neospornu potrebu zajedničkog rada na promovisanju osnovnih vrednosti i zajedničke saradnje i pomirenja u regionu.

"Verujem da se prekretnica buduće regionalne stabilnosti treba pronaći u naporima pojedinih zemalja u regionu, kao i u njihovom aktivnom, otvorenom, konstruktivnom dijalogu i saradnji", zaključio je Backović.

Prati B92 na Viberu

Ratni zločini

strana 1 od 1369 idi na stranu