Ako "odemo pre vremena", šta sa našom decom?
Beograd -- U slučaju prerane smrti roditelja maloletnog deteta, država preuzima starateljstvo nad njim. Novinarka Tamara Skrozza pokušava to da promeni.
Izvor: B92
"Prema sadašnjim zakonima, vi za života nemate pravo da odredite ko će se starati o vašem maloletnom detetu ukoliko umrete", kaže za B92.net Skrozza, koja je pokrenula inicijativu koja ovih dana podiže mnogo prašine.
Kako kaže, zasad nema zvaničnu podršku, ali postoje nagoveštaji da postoji institucionalna volja da se ovo pitanje reši i da inicijativa "Naše dete - naša odluka" dovede do izmena Porodičnog zakona.
"To je pitanje koje nije važno samo ljudima koji imaju decu, već i ljudima koji imaju decu u neposrednom okruženju. Mogućnost da roditelji odrede ko bi se starao o njihovoj deci, koliko-toliko garantuje budućnost deci. Takva mogućnost, da se ostavi pisana odluka koju će neko uvažiti ili razmatrati, trenutno ne postoji", kaže Skrozza.
Prema važećim zakonima, u takvim slučajevima dete preuzima Centar za socijalni rad, a nakon toga postoje samo dve opcije - hraniteljska porodica ili dom za decu bez roditeljskog staranja, bez obzira na bake i deke, drugu rodbinu, bliske prijatelje i imovinsko stanje roditelja.
"Svakome od nas može da se desi da ode pre vremena, da ostavi maloletno dete koje zbog zakona ne može niko da preuzme da se stara o njemu. Mi imamo mnogo mrtvih u saobraćajnim nesrećama, a zbog posledica života kakav živimo, ljudi umiru sve mlađi i mlađi", kaže Skrozza.
Zakonske promene bi, kako kaže, pomogle deci i roditeljima, ali bi rasteretile i državu.
"Deca koja imaju imovinu i odgovarajuću okolinu, ne bi trebalo da budu primorani da postanu teret državi. Deca koja imaju nekoga da brine o njima bi mogla da nastave da žive kako su navikla, u okruženju koje su roditelji stvarali za njih, a ne da ulaze u sistem u kome je njihova budućnost neizvesna", kaže Skrozza za B92.net.
Osim takvih slučajeva, postoji i grupa dece kojima bolest ne omogućava da se staraju o sebi.
"Ni njihovi roditelji ne mogu da odrede nekog za starateljstvo, već ta deca završavaju u institucijama", kaže Skrozza.
Ona navodi da su potrebne male zakonske izmene, kako bi se izbeglo da se deca "osuđuju" na sistem socijalne zaštite koji je iovako preopterećen.
"Centar za socijalni rad bi čak mogao da i dalje ostane taj koji će donositi odluku u korist deteta, ali bi trebalo da se uvaži mišljenje roditelja. To bi bilo višestrano korisna stvar, država i njen sistem se rasterećuju, deca bivaju zaštićeni, a roditelji za života uspevaju da čuvaju duševni mir", ističe Skrozza.
Novinarka navodi da je za samo nekoliko dana kampanje preko društvenih mreža, bez logističke poruke već dobila podršku velikog broja građana i nevladinih organizacija koje se bave temom roditeljstva i socijalne zaštite.
"Bilo je i kontakta sa nadležnim institucijama, postoji i institucionalna volja, ali čujem da 'imaju dileme'. Za saradnju su zainteresovane i određene poslanice u parlamentu sa kojima sam u kontaktu. Nadam se da će podrška zvaničnika uskoro biti i formalizovana", navodi Skrozza.
Kako kaže, zadatak nije težak i nije nikome na štetu. Ipak, ona navodi da ne želi da pokreće peticiju, jer su se one dosad pokazale kao nedelotvorne.
"Moja ideja je da građani šalju svoje stavove o ovoj temi, postoji poziv na Fejsbuku, jer želim da imamo što više priča, iskustava i stavova, a da onda, kada se otvori javna debata, to ću da skupim na jednom mestu da nam to 'glumi' peticiju, kako bi političari mogli da vide šta građani i građanke misle o ovome", kaže Skrozza.
Na kraju, posle samo nekoliko dana inicijative, ona veruje da je sve vrlo blizu nekakve konkretizacije, a da je za prve dane kampanje najvažnije da ljudi o tome pričaju, da se razmenjuju informacije i da se podigne "temperatura u javnosti".
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
