Špigl o zapadnom Balkanu: Pastorčad kontinenta
Berlin -- Nemački nedeljnik "Špigl" objavio je opširan panoramski prikaz situacije na Zapadnom Balkanu.
Izvor: Tanjug, Dojče vele
U analizi "Špigla" se ističe zločinačka prošlost "čoveka koji hoće da postane šef kosovske vlade" Ramuša Haradinaja i kosovskog predsednika Hašima Tačija, a u fokusu su, pored Kosova i Metohije, i Makedonije i Bosna i Hercegovina.
"Dojče vele"(DW) prenosi da je u "Špiglovom" tekstu pod nazivom "Pastorčad kontinenta", objavljenom u najnovijem broju tog magazina, autori primećuju da Evropska unija gubi uticaj na tom području, odnosno da EU gubi privlačnost za stanovnike „prostora između Bosne i Makedonije".
"Na Balkanu, u evropskom istorijskom kriznom regionu, kontinentu preti bezbednosni rizik. Privlačna snaga EU opada, nekadašja nacionalistička retorika se vraća. Kada bi postojala zajednička evropska spoljna i odbrambena politika, njen najveći test bi bio trajno smirivanje Zapadnog Balkana", piše u članku.
Članak počinje pričom o "čoveku koji hoće da postane šef kosovske vlade" - Ramušu Haradinaju koji je bio "optužen za zločine protiv čovečnosti u 37 slučajeva, između ostalog, i za ubistva i mučenja".
"Optužbe potiču iz 90-ih godina, kada je on bio komandant UČK. Pred sudom je oslobođen optužbi, jer su svedoci u poslednjem trenutku odustajali od svedočenja ili iznenadno umirali. U jednom izveštaju policije UN veteran UČK je optužen i za trgovinu kokainom", piše u "Špiglovom" članku.
Podseća se da je Haradinaja nemačka obaveštajna služba 2005. u jednoj analizi čak opisala kao šefa grupe koja se bavi kompletnim spektrom kriminalnih aktivnosti.
"I pored toga, Haradinaju je u pretprošlu nedelju uspela majstorija da na čelu alijanse bivših gerilaca pobedi na parlamentarnim izborima na Kosovu. 34 odsto glasova mu sada daje pravo da traži sebi partnere za formiranje vlade", ocenjuju autori.
Oni "zaboravljeni region" Zapadnog Balkana nazivaju "čekaonicom ujedinjene Evrope".
"Tamo žive ljudi koji polako gube strpljenje. Posledice su emigracija, islamizacija, nacionalizam, sukobi u Skoplju i velikoalbanske tirade Prištine i Tirane - sve to pokazuje koliko je situacija napeta", navodi se u tekstu.
Autori naglašavaju da je regionu na samitu u Solunu 2003. obećana budućnost u Evropskoj uniji, kao i da je tada na Balkanu još vladala atmosfera optimizma.
"Ali, te zemlje su razočarane, jer se Evropska unija uglavnom bavi sama sobom, krizom evra, pretnjom koju predstavljaju „populisti" i „bregzitom". Oklevanje Zapada je koristilo drugima koji sada ostvaruju svoj uticaj na Balkanu, a to su pre svega Rusija i Turska, kao i novi finansijeri iz Persijskog zaliva", stoji u članku.
Opširno pišući ne samo o Ramušu Haradinaju, već i o kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju koji je u „90-im godinama bio jedan od osnivača i komandant paravojne oslobodilačke vojske UČK", autori podsećaju da i Tačiju „preti optužnica pred Haškim tribunalom zbog teških ratnih zločina".
Iznoseći priču o proglašenju nezavisnosti Kosova, oni opisuju tešku ekonomsku situaciju i ogromnu nezaposlenost, kao i jačanje islamizma i ističu da Zapad trenutno ne zna šta će s Kosovom.
Samo do 2008, Kosovo je svetsku zajednicu koštalo 33 milijarde evra, a taj trošak možda objašnjava zašto ni Vašington ni Berlin kosovsko proglašenje nezavisnosti od 17. februara 2008. ne vide kao ono što jeste - međunarodnopravni greh u posleratnoj istoriji Evrope, navode autori.
Oni dodaju i da se "ruski predsednik Vladimir Putin poziva na Kosovo kada hoće da opravda to što je Krim ili Abhaziju pripojio svom carstvu".
U članku je pomenuta i sudbina kosovskih Srba i izneta priča o podeljenom gradu Mitrovici.
Što se tiče Makedonije, autori navode da je ona „od pre 16 godina u pregovorima o pristupu EU, od pre 11 godina je kandidat za članstvo, a još pre devet godina je njen prijem u NATO važio kao gotova stvar".
Posle opisa protestnog pokreta protiv bivšeg premijera Nikole Gruevskog koji je, uz pritisak EU, doveo do novih izbora, zaključuje se da je najveću korist iz svega izvukao socijaldemokrata Zoran Zaev - „predstavnik stare političke garde o kojem se vodi istraga zbog optužbi za korupciju".
"Izlazi iz slepe ulice, u kojoj se našla Makedonija, trenutno nisu na vidiku", ocenjuju autori.
DW prenosi da je treće poglavlje "Sspiglovog" teksta posvećeno Bosni i Hercegovini i pitanju „Šta je od te države „postalo 25 godina posle izbijanja rata?""
Srbi, Hrvati i Bošnjaci se i dalje bore jedni protiv drugih pod zajednički krovom svoje federacije. Republika Srpska preti otcepljenjem i planira da iz školskih udžbenika izbriše poglavlje o zločinu u Srebrenici, navode autori, dodajućo da su tri zaraćene strane naterane da u Dejtonu potpišu mirovni plan, koji važi i danas.
"Problem je u tome što je planom utvrđena etnička podela. Bosna i Hercegovina je podeljena na srpski deo - Republiku Srpsku - i federaciju koju čine bošnjački i hrvatski kantoni... Ni EU sa razvojnom pomoći vrednom milijarde nije mogla da promeni činjenicu da je BiH država koja loše funkcioniše. Njeni stanovnici uglavnom ne pokazuju interesovanje da se angažuju za zajedničko dobro", stoji u tekstu.
Navodi se da se "bosanski političari, da bi zabašurili zastoj, i dalje služe nacionalističkim jezikom 90-ih".
"U rano leto 2017, na Zapadnom Balkanu nema rata; nema ni stanja koje bi ličilo na građanski rat. Ali, na potezu između severne Hercegovine i Ohridskog jezera, jasno se vidi odstupanje od evropskog projekta. To što je EU kao simbol bezbednosti i blagostanja izgubila privlačnu snagu i uticaj, jeste razumljivo, ali je i opasno", zaključuju novinari "Špigla", prenosi DW.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
