Agonija jedne majke – kad je muž nasilnik jači od zakona
Odlučila je da se razvede, kako bi se spasla supruga napasnika, ali je tada počela još veća agonija – borba za ostvarivanje prava na starateljstvo na decom.
Izvor: Prva
Jelena Petrović je tek iz 19. pokušaja uspela da ostvari svoje pravo da živi sa dvoje male dece, 18. puta je njen bivši suprug to uspevao da spreči. O tome je govorila u emisiji Život priča.
Razvod je sam po sebi traumatičan, ali kada su partnerski odnosi narušeni toliko da jedan od partnera počinje da se drugom sveti preko dece, onda deca budu zloupotrebljena, izmanipulisana i strašno pate. Tu uskaču institucije sudovi i CSR i donose se pravosnažne presude. Ne postoji mehanizam za sprovođenje pravosnažnih presuda u delo - sve piše na papiru, ali život priča nešto sasvim drugo.
|
Jelena je odlučila da se razvede posle 14 godina braka koji je prošao u strašnom psihičkom, ali i izuzetno teškom fizičkom nasilju, ispadima ljubomore muža policajca, pripadnika interventne jedinice MUP-a RS, njegovim proganjanjem i praćenjem njenog svakog koraka. U tom braku rodila je četvoro dece, dva dečaka i dve devojčice. Nakon što je odlučila da stavi tačku, dobila je privremenu meru za starateljstvo nad dvoje mladje dece. Iako se na to žalila i tražila starateljstvo i nad dvoje starije dece, njena žalba je odbijena. Ona od jula 2015 do februara 2017 nije uspela da ostvari svoje pravo da živi sa dvoje male dece, jer njen bivši muž nije poštovao odluku suda i nije joj dao decu. Bilo je potrebno da prodje 18 neuspelih pokušaja izvršenja, kod kuće, u sudu, u školi, u prostorijama CSR, da bi dvoje mlađe dece konačno iz 19. pokušaja bilo predato majci.
Na žalost, nikada nije podnela krivičnu prijavu za nasilje u porodici, jer je znala da ako policiji prijavi kolegu, niko neće odreagovati. Kada je prilikom razvoda navela da je trpela fizičko nasilje, rekli su joj da se kasno setila to da kaže...
Zlostavljanja su se dešavala i pred decom, pa je ona odlučila da ode u CSR i njima prijavljivala nasilje. Oni su joj savetovali da podnese zahtev za razvod braka, sto je ona 2015. i uradila. Njen muž je poludeo, i tada počeo da okreće decu protiv nje i da njima manipuliše...
Sud je u februaru 2015. odbio njen predlog da svo četvoro dece da njoj na samostalno vršenje roditeljskog prava, a na osnovu mišljenja CSR koje je procenilo da deca nisu ugrožena kod oca. Sud je doneo odluku i da zabranjuje njenom mužu da je na bilo koji način dalje uznemirava i da se uzdržava od zlonamernog i bezobzirnog ponašanja.
U toku brakorazvodne parnice, Jelena ostaje u istom domaćinstvu sa mužem, kako bi bila bliža deci. Ali, joj je zabranio bilo kakav kontakt sa decom, pravio je fizičke barijere ka deci, ograničio joj prostor kretanja od kupatila do kuhinje i sobe. Ona je tako decu mogla da čuje, ali ne i da vidi. Ipak, nije mogla da ih ostavi same sa njim.
Jelena je napustila zajedničku kuću onda kada je shvatila da neće ostati živa u tom braku. On je imao i vatreno oružje, koje je držao u bračnom krevetu i kojim joj je stalno pretio da će je ubiti. To oružje je bilo dostupno i deci. Pretili su joj i njegovi roditelji.
CSR je nekoliko puta vršio procenu dece, koju je on stalno ometao. On je rukovodio tim razgovorima, odlučivao koja pitanja smeju da postavljaju deci, a koja ne. Dvoje starije dece je potpuno potpalo pod očev uticaj. CSR napominje u izveštajima da on manipuliše decom, kao i njegovi roditelji. Deca je optužuju da je ona kriva za sve, da im ruši porodicu, da ne žele da je vide.
Sud je u julu 2015. odlučio da dvoje mladje dece odmah pripadnu majci na staranje, na adresi u Beogradu, dok dvoje starije ostaju kod oca. Ona svako jutro pre posla iz Beograda ide u Smederevo da vidi decu dok ulaze u školu, i onda se vraća u Beograd, da stigne na posao.
Deca joj govore da ne smeju da je zagrle, jer ako otac sazna – kazniće ih.
CSR joj govori da se strpi, da će sve doći na svoje, ali da su i njima zbog procedura vezane ruke, jer nemaju ovlašćenja da reaguju.
Pokušaje izvršenja sudske presude da preuzme svoju decu, njen muž opstruira, a deca vrište, šutiraju izvršitelje, policajce, sudije... U takvim uslovima, po zakonu, izvršenje ne sme da se obavi.
Posle trećeg neuspelog izvršenja, CSR piše izveštaj sudu u kojem navodi da je sa ocem prvi put u avgustu 2015. obavljen razgovor, u cilju njegove pripreme za sprovodjenje privremene mere. On je medjutim odbio da preda decu kao i da ih dovede u CSR, sa obrazloženjem da je nezadovoljan radom Centra i izveštajima koji su prosledjeni sudu. Tokom pokušaja izvršenja, rekao je da mu slobodno uzmu decu ako mogu, svestan da će deca uraditi ono što je sa njima već dogovorio.
I u naredna dva puta pokušaja izvršenja u decembru, on je na vrlo perfidan način to onemogućio, porukama „uzmite ih ako možete“, a pritom ih čvrsto držeći u krilu i emocionalno ih ucenjujući porukama „više me nećete videti“. Deca su upadljivom žestinom govorila protiv majke, i to uglavnom iznosila tudje reči, formulacije i interpretacije neprimerene decjem rečniku i uzrastu. On se svesno oglušuje o upozorenja Centra i Suda i pasivno opstruira sud, koristeći moguće i solidarnost organa reda i neodlučnost izvršnih organa. Stiče se utisak, piše u izveštaju, da on vodi postupak, svestan da mu se ništa loše neće desiti.
Za godinu dana bilo je 14 pokušaja izvršenja u CSR, svako od njih neuspelo. On redovno opstruira, ali niko ništa ne može da uradi. Njen muž je u medjuvremenu zbog toga novčano kažnjen tri puta, jednom sa 50 000 dinara i dva puta sa 100 000. Ali, on nikada nije platio celu sumu, tražio je plaćanje kazne na rate, što mu je sud omogućio. On plati dve, tri hiljade i više ne plaća.
Sud je njega kaznio i zatvorom, u trajanju do 60 dana. On je to odležao, a ona nije mogla da preuzme decu ni za to vreme, jer je njegov otac krio decu i onemogućio čak dva izvršenja.
Ona se obraćala i interventnoj brigadi i unutrašnjoj kontroli policije, da ga ne štite, ali su oni rekli da to nije njihova nadležnost. Takodje su iz njenog pisma saznali da je on na odsluženju kazne zatvora, jer je policiji rekao da je na bolovanju.
Jelena je svoje dvoje dece na samostalno staranje dobila iz 19. puta. Iako je deca i dalje bojkotuju, ona je sigurna da će njena deca kada odrastu, sve shvatiti. Ona neće odustati, podnela je zahtev da joj i dvoje starije dece budu dodeljena na staranje i sada čeka odluku.
Još jedna majka poput Jelene, već dve godine pokušava da i suštinski postane staratelj svoje ćerke koja joj je pripala sudski, ali ona sve to vreme ne može da preuzme dete.
Snežana Đorđević iz Vranja bori se sa porodicom svog bivšeg partnera, čiji roditelji takodje ne dozvoljavaju da majka uzme dete. Ona ćerku nije videla skoro dve godine, jer je njeno dete naučeno da beži od nje.
Njeno dete je čak upisano i u školu, bez njenog znanja, iako je ona zakonski staratelj. Za njen problem razumevanje su imali samo u CSR i školski psiholog, ali nisu mnogo mogli da joj pomognu.
Za godinu i po dana nije bilo ni jednog izvršenja, a od februara ove godine čak pet. I to za vreme dok je otac njenog deteta bio na odsluženju zatvorske kazne od 60 dana, zbog opstrukcije izvršenja. Medjutim, ona ni tada nije uspela da uzme dete, jer u zakazano vreme za izvršenje, nikoga nije bilo kod kuće.
U njenom slučaju, Sud i CSR ne mogu da se dogovore ko je nadležan za izvršenje i ko treba da ga sprovede.
Ona je za nasilje u porodici pisala i krivicne prijave, ali nikada po njima nije postupano.
Snežana ne odustaje, iako nema više pravnih mogućnosti, ona će da kuca na sva vrata. Jedino se plaši da je dete ne zaboravi i to, kaže, nikada ne sme da dozvoli.
Za oba slučaja zajedničko je da jedan pojedinac manipuliše celim sistemom, po principu: što bezobrazniji, to bolje prolaziš. Pošto sistem ne funkcioniše, stručnjaci preporučuju da roditelj koji ne može da preuzme svoje dete, pokrene krivični postupak protiv roditelja koji neće da postupi po sudskoj odluci. To je rigorozna mera da onaj roditelj koji neće da preda dete, bude lišen roditeljskog prava i tako mu se trajno oduzme starateljstvo.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
