Slučaj "Ćuruvija": Optuženi negirali krivicu

Drugooptuženi, nekadašnji šef beogradskog centra Državne bezbednosti, Milan Radonjić, izneo je svoju odbranu odgovaranjem na pitanja tužioca, branilaca i suda, dok je prvooptuženi tadašnji šef DB-a Radomir Marković to završio početkom juna negirajući optužbe.

Radonjić je pored ostalog naveo da je, kada je čuo da je Ćuruvija ubijen, bio u šoku i veoma iznenađen.

"Ne mogu sad da vam objašnjavam kako sam se tada osećao, niti šta sam prvo uradio, ali koliko se sećam, obavestio sam načelnika resora i odmah dao nalog da se prikupe svi podaci o Ćuruviji koji su prikupljeni tokom sprovođenja operativnih mera", rekao je Radonjić.

Sve podatke je, kako je dodao, predao gradskom SUP-u.

"Nikada ništa nisam uradio protiv zakona i nemam ništa protiv da se ispita kompletna služba, zato što sam siguran da je moja delatnost čista ko suza, što se tiče zakona, profesionalizma i odnosa prema poslu", rekao je Radonjić.

Odgovarajući na pitanja članova sudskog veća i advokata odbrane, Radonjić je naveo da je prvi put saznao da DB operativno "obrađuje" Ćuruviju, odnosno da mu tajno prisuškuje telefon dva dana pošto je došao na mesto načelnika beogradskog centra.

Radonjić je naveo da je tog trenutka od svog zamenika saznao da se Ćuruvija prati kao "lice u široj kategoriji", jer je od NN lica iz strane ambasade primio novac.

On je istakao da je tog trenutka izdao naredbu da se uspostavi mera tajne pratnje, kako bi se identifikovala Ćuruvijna veza u ambasadi.

"Onog trenutka kada je došlo do kontakta objekta (Ćuruvija) sa vezom i kada je došlo do nove primopredaje, izdao sam nalog da se prati ta veza i da se mere praćenja Ćuruvije prekine", rekao je on i dodao da se ne kaje zbog svoje odluke jer je smatra visoko profesionalnom.

"Sve što sam tada radio i danas bih radio, sve što sam dao od naloga i danas bih dao", poručio je Radonjić.

Po optužnici, Radonjić je naredio da Ćuruvija prestane da se prati nekoliko minuta pre njegovog ubistva, kako pratnja ne bi videla izvršioce.

Radonjić je kazao i da se on nada da će sudu biti dostavljena dosijea Bezbednosno informativne agencije (BIA), u kojima se prema njegovim rečima nalaze brojni izveštaji koji su prikupljeni praćenjem telefonske komunikacije Slavka Ćuruvije.

Po optužnici Radonjić se tereti da je davanjem podataka i kroz logističku podršku omogućio optuženom Miroslavu Kuraku i Ratku Romiću da ubiju Ćuruviju, dok je sve njih organizovao i plan ubistva osmislio načelnik DB-a Radomir Marković.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti". Za ubistvo Ćuruvije su, pored Radonjića i Markovića optuženi glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.

Radonjić je na prethodnom suđenju negirao krivicu.

Romić: Optužnica neosnovana i kontradiktorna

Glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi Resora Državne bezbednosti (RDB) Ratko Romić negirao je danas u Specijalnom sudu u Beogradu da je umešan u ubistvo novinara i vlasnika lista "Dnevni telegraf" Slavka Ćuruvije 1999. godine, tvrdeći da je primoran da se brani od optužnice, a ne od dokaza.

"Optužnica je neosnovana i kontradiktorna. Ona je veoma opasna, jer pokazuje da bilo ko može da se optuži za bilo šta, a da nema dokaza", rekao je Romić izlažući svoju odbranu.

Za ubistvo Ćuruvije, osim Romića, optuženi su i tadašnji načelnik RDB-a Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Prema navodima optužnice, Kurak je pucao u Ćuruviju, dok je Romić njegovu prijateljicu Branku Prpu udario pištoljem u glavu i onesvestio je.

"Insistirao sam da mi se predoči neposredan dokaz da sam ja 'neopaženo prišao Branki Prpi i udario je pištoljem u glavu', čime sam omogućio delo ubistva, ali nisam ga dobio. Niti sam udario Branku Prpu pištoljem u glavu, niti sam u ubistvu učestvovao na bilo koji drugi način", naglasio je Romić.

Romić je dalje sudu ispričao da je uhapšen, jer je na nadležne državane organe vršio pritisak jedan visoko pozicionirani službenik, misleći da će mu to doneti političke poene ali je, kako je naveo, ta osoba izgubila na izborima.

Takođe je naveo da je znao dan i datum kada će biti uhapšen i da će mu pritvor trajati dugo, ali da nije hteo da beži i ostao je dostupan nadležnim organima kako bi "skinuo ljagu sa svog imena".

Prema njegovim rečima, praćenje Ćuruvije počelo 3. jula 1998. godine u vreme kada je načelnik DB bio Jovica Stanišić, a načelnik beogradskog DB Zoran Mijatović.

Primenjivala se, kako je naveo, ad hok mera kontrole telefonskih razgovora, koja po pravilima može da traje samo osam dana, zbog čega je primenjivana 21 put.

Takođe je dodao da je Ćuruviju tajno pratilo ukupno 27 pripadnika RDB-a.

Prema njegovim rečima, u optužnici se navode "najviše strukture vlasti" kao i da je Ćuruvija ubijen radi ograničenja slobode medija.

"Zato smo mi pozvali sve one koji imaju veze sa medijima, a najkompetentniji su ministri informisanja", rekao je Romić.

U vreme ubistva Ćuruvije ministar informisanja Srbije bio je aktuelni premijer Aleksandar Vučić, dok je savezni ministar informisanja bio Milan Komnenić.

Suđenje će biti nastavljeno u septembru, daljim izlaganjem odbrane Romića.

Iznošenje odbrane danas je završio Milan Radonjić, a Radomir Marković u maju.

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije, ispred zgrade u kojoj je živeo u Beogradu.

Radonjić i Romić su u pritvoru, Marković služi kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkoj Zabeli, a Kuraku se sudi u odsustvu, jer je u bekstvu i za njim je raspisana međuanrodna poternica.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saucesnik mu je bio Ratko Romić koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu suprugu Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Advokat: Radonjić negirao optužbe

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović rekla je da je Milan Radonjić na sudu uspeo da dokaže da nije kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije.

"On je apsolutno negirao navode optužbe u skladu sa dokazima u spisima predmeta i uspeo je da pokaže da krivice nema apsolutno nigde", rekla je Dobričanin Nikodinović novinarima u pauzi suđenja.

Upitana o zahtevu Radonjića da se u spise predmeta uvrste i dosijei Bezbednosne informativne agencije (BIA), ona je navela da je reč o izveštajima i izvodima o prisluškivanim telefonskim razgovorima ne samo ubijenog Slavka Ćuruvije, već i drugih osoba.

"Mediji su pisali, pa mogu da potvrdim da je među prisluškivanim osobama bio i Aleksandar Tijanić", rekla je Dobričanin Nikodinović.

Dodala je i da je Radonjić tražio da se javnosti omogući pristup predmetu i svim dokazima, kako ne bi bilo spekulacija.

Pravni zastupnik porodice Ćuruvija, advokat Slobodan Ružić ocenio je da Radonjić nije uspeo da dokaže da je nevin i poručio da će tokom postupka dokazati da mnogo toga nije radio po zakonu.

"Radonjić je tvrdio da je poštovao proceduru i da je sve radio po zakonu, a mi ćemo dokazati da nije poštovao proceduru i da ima desetak i više propusta što su potvrdili i brojni svedoci", rekao je Ružić novinarima.

Radonjić je kao i na prethodnim ročištima, i danas negirao krivicu, dodavši da je optužnica pisana na osnovu ukradene dokumentacije DB-a.

"Nikada ništa nisam uradio protiv zakona i nemam ništa protiv da se ispita kompletna služba, zato što sam siguran da je moja delatnost čista ko suza, što se tiče zakona, profesionalizma i odnosa prema poslu", rekao je Radonjić.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije nastavljeno je u Specijalnom sudu u Beogradu iznošenjem odbrane optuženog glavnog obaveštajnog inspektora u drugoj upravi Resora DB Ratka Romića.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.