Pre 75 godina počeo II svetski rat

Invazija na Poljsku počela je nedelju dana nakon potpisivanja pakta Ribentrop - Molotov, a završila se 6. oktobra podelom i aneksijom Poljske između Nemačke i SSSR-a.

Drugi svetski rat je započeo 1. septrembra 1939. godine u zoru napadom na mesto Vesterplate nedaleko od Gdanjska (nemački naziv je bio Dancig). Napad je počeo u 4,45 sati ujutro, a izvela ga je nemačka krstarica "Šlezvig Holštajn".

U isto vreme nemački Luftvafe započeo je bombardovanje varošice Veilun, u tadašnjoj graničnoj zoni. Samo u tom mestu poginulo je 1. septembra oko 2.000 ljudi, a gotovo tri četvrtine gradjevinskih i drugih objaketa je uništeno.

Drugi svetski rat je najužasniji rat u svetskoj istoriji. Trajao je šest godina i završio se slomom Nemačke i njenih saveznika Italije, Japana i drugih zemalja.

U ratu je učestvovala 61 država, a poginulo je oko 50 miliona ljudi. Procenjeno je da je broj žrtva u Jugoslaviji bio 1,7 miliona. Takođe, ranjeno je više od 35 miliona ljudi, samo u Jugoslaviji je oko pola miliona. U tadašnjem Sovjetskom Savezu umrlo je ili ubijeno 26,6 miliona gradjana.

U Evropi, materijalna šteta bila je procenjena na oko 277,7 milijardi dolara prema cenama iz 1938, a u Jugoslaviji na 46,9 milijardi dolara. Prelomni momenat u Drugom svetskom ratu u Evropi bio je napad Nemačke na tadašnji Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine.

Posle poraza Nemaca kod Staljingrada početkom februara 1943. započelo je odstupanje Nemačke okončano maja 1945. potpunim porazom.

Na Pacifiku, napad Japana na američku pacifičku flotu u luci Perl Harbur na Havajima 7. decembra 1941. bio je povod za otvoreni ulazak SAD u rat, što će se okončati potpunim slomom Japana a time i krajem svetskog rata, 2. septembra 1945.

Izvinjenje nemačkih časnih sestara Poljacima

Nemačke časne sestre iz Darmštata uputile su izvinjenje Poljacima za stradanje i patnju tokom Drugog svetskog rata, a to su učinile na neuobičajen način - preko oglasa koji je objavila današnja Gazeta viborča.

"Niko nije u stanju da izmeri dubinu rana koje je ostavio rat u svakoj poljskoj porodici", poručile su časne sestre Nemačke evangelističke crkve iz Darmštata u izvinjenju zbog zločina Hitlerove Nemačke.

"Taj tekst smo pripremile za poljske saradnike našeg reda pre pet godina, povodom 70. godišnjice izbijanja Drugog svetskog rata. elele smo da dopre do što većege broja Poljaka.

Poznanik iz Muzeja u Aušvicu savetovao mi je da ga objavimo kao plaćeni oglas", kazala je poljskom listu cašna šestra Arimatia. Taj mali ženski red Nemačke evangelističke crkve koji ima 200 kaludjerica, osnovan je 1947. godine, da pomogne pomirenje Nemaca s narodima koji su najviše stradali zbog ratnih zločina Hitlerove Nemačke.

Nemačke časne sestre aktivne su od početka u dijalogu o pomirenju hiršćana i Jevreja i o ekumenskim aktivnostima, a poslednjih 10 godina redovno posećuju Poljsku i obilaze najveća stratišta, počev od nekadašnjeg logora Aušvic koji su Hitlerovi nacisti podigli u okupiranoj Poljskoj.

Tusk: 75 godina kasnije naivni optimizam Evrope

Premijer Poljske Donald Tusk, kritikovao je danas, na 75. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata, naivni optimizam Evrope. Glavna meta Tuskove kritike bila je Rusija.

Povodom situacije u Ukrajini Tusk je na poluostrvu Vesterplate u Gdanjsku pozvao da se solidarnost pokaže i na delu i zaustave oni koji su nasilje uključili u svoj politički arsenal.

"Danas nije vreme za lepe reči. Iz tragičnog poljskog septembera 1939. godine i Drugog svetskog rata mi, Evropljani, moramo da izvučemo pouku koja ne može biti pouka naivnog optimizma", poručio je Tusk s mesta i u vreme kada je u zoru 1. septembra 1939. godine nemački bojni brod "Sslezvig-Holštajn" ispalio prvu salvu na poljski vojni garnizon.

Tog dana su vojnici Vermahta upali u Poljsku duž cele granice bez objave rata, a Varšava nemački napad na poljski garnizon koji je nedelju dana branilo 200 vojnika, smatra početkom Drugog svetskog rata.

"Još ima vremena da zaustavimo one koji su nasilje uvrstili u arsenal političke aktivnosti", rekao je jutros Tusk i naglasio da danas nije vreme za naivni optimizam zato što reči uz koje je u rodnom Gdanjsku odrastala njegova generacijaL "Nikada više rata", u svetlu sadašnjih zbivanja na istoku Evrope imaju drugačiju, ironičnu konotaciju.

"Sa Vesterplate u sve evropske prestonice i na samit NATO u Vels ponećemo poziv da naša evropska, transatlantska solidarnost poprimi i praktičnu dimenziju", kazao je Tusk.

"Na Vesterplate, na godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata, mi Poljaci imamo pravo da glasno kažemo da niko nema prava da blokira naše inicijative čiji cilj je puno, praktično i efikasno delovanje NATO", poručio je Tusk.

Poljska od izbijanja krize u Ukrajini glasno zahteva jačanje istočnog krila NATO ka Rusiji novim trupama i vojnim bazama.

Tusk koji 1. decembra preuzima funkciju predsednika Evropskog saveta od Hermana van Rompeja, naglasio je da same reči "da ne bude više rata" nemaju moć da se obistine samo zato što ih izgovaramo.

Premijer je podsetio da ni 1939. godine, čak i nekoliko dana pred izbijanje rata, evropske zemlje taj rat nisu htele.

"Evropa je posle iskustva Prvog svetskog rata živela u nadi za večni mir. Ali, veru u to da se ratne strahote neće ponoviti, nije pratila odlučna politika. Danas moramo jasno da kažemo da poziv 'Nikada više rat' ne sme da bude manifest slabih. Iluzija je da medju nama nema više ljudi i društava koje bi htela da rat ponovo postane način njihovog vodjenja politike", kazao je Tusk.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.