Kako kontrolisati državu

Ko i na koji način koristi državnu imovinupoput stanova samo je jedno od pitanja na koje godinama nema odgovora. Ipak, najkrupnije je pitanje kako se troši novac iz budžeta Srbije. Srbija je prošle godine u svom budžetu imala prihode od oko 580 milijardi dinara i rashode od skoro 600 milijardi.

Međutim, kako su potrošene te pare koje se skupljaju od poreskih obveznika, da li su otišle na planirana mesta ili je možda bilo nekih zloupotreba, trenutno nije moguće utvrditi.

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj ne funkcioniše revizorska institucija koja treba da kontroliše tokove novca. Državni revizori su izabrani pre skoro godinu dana, ali i dalje nemaju gde da rade. Međutim, o svojim problemima javno retko pričaju.

Predsednik Saveta Državne revizorske insitucije Radoslav Sretenović prošle nedelje samo kratko rekao je da se revizori sastaju u jednoj sali Skupštine Srbije, gde nema uslova za rad, iako je po zakonu Vlada Srbije u obavezi da im obezbedi prostorije, opremu i novac u budžetu.

O problemima revizora mnogo konkretnije govori predsednica Saveta za brobu protiv korupcije Verica Barać. Ona napominje da je poslednji završni račun usvojen za 2002. godinu.

"Najvažniji podaci o trošenju para poreskih obveznika svih ovih godina i dalje nisu dostupni. Mi smo i dalje jedina zemlja u Evropi koja nema nema eksterne kontrole trošenja para u budžetu, javnih fondova, javnih preduzeća", kaže Verica Barać.

"Od 2002. godine nije usvojen nijedan završni račun budžeta, one priče koje pročitate u novinama u glavnom nisu tačne jer ne može biti tačno da je vlada sastavljala završne račune, pa da oni zatim u Skupštini nisu usvojeni, jer vlada, dok je vlada, ima većinu u parlamentu, pa prema tome, i usvajanje završnog računa može da prođe", rekla je ona.

Verica Barać smatra da je za takve propuste, koliko vlast, odgovorna i opozicija, koja pitanje završnog računa i revizora nikada u parlamentu nije postavila.

"Ako vlast ne polaže račun i nema kome da položi račun o tome kako je potrošila novac poreskih obveznika, onda o nekoj drugoj odgovornosti nema ni govora", kaže Baraćeva.

Sa istim problemima sa kojima se suočava Državna revizorska insitucija susretao se i Rodoljub Šabić, državni poverenik za informacije od javnog značaja.

"Meni je trebalo nekih 6 meseci posle više javnih istupanja i čak stavljanja u izgled ostavke da bih došao do elementarnih uslova za rad. Ali, ta moja pozicija nije ni po čemu specifična", kaže on.

"Zapravo, većina tih institucija koje treba da uspostave efikasan kontrolni mehanizam i borbu protiv korupcije i za racionalnije i legalnije raspolaganje državnom imovinom u jako je lošoj poziciji. Skandalozna je pozicija u kojoj je državna revizija, ona nema ništa", rekao je Šabić.

Prema Šabićevom mišljenju, ima najmanje tri razloga zašto se država prema institucijama koje treba da je kontrolišu na takav način ponaša.

"Jedno je nerazumevanje, jedan potpuno konzervativan i prevaziđen stav o tome šta je zapravo država i vlast – da to više nije gospodarenje ili da bar ne bi smelo biti, već da je upravljanje javnim poslovima, koje podrazumeva polaganje računa javnosti, čiste ruke", kaže on.

"S druge strane je mentalitet koji to naše približavanje ka Evropi vidi kao jednodimenzionalni proces, gde je važno samo donositi zakone, a zapravo nije to najvažnije, važnije je primeniti te zakone u praksi", kaže Šabić.

On navodi treći razlog kao najdelikatniji. "Sasvim sigurno postoje ljudi koji se plaše javnosti i polaganja računa, da li zbog odsustva rezultata, neurednosti, javašluka ili čak ozbiljnijih stvari – korupcije i kriminala", kaže Šabić.

Budžet za ovu 2008. godinu iznosi oko 640 milijardi dinara. Završni račun za potrošnju tog novca trebalo bi da bude urađen u junu sledeće godine, a do tada bi možda državni revizori mogli i da dobiju uslove u kojima bi kontrolisali kako su potrošene te pare.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.