Kako do bezbednijeg saobraćaja

Stručnjaci kažu da na putevima u Srbiji godišnje strada oko hiljadu ljudi, što je čak pet puta više od evropskog proseka. Uprkos užasnoj statistici, u Srbiji je i dalje na snazi Zakon o bezbednosti saobraćaja iz 1982. godine, a novi nacrt, kojim su predviđene mnogo strože kazne i preventivno delovanje, izrađen je 2005. godine, ali i dalje čeka na ulazak u skupštinsku proceduru.

Oko 30 ljudi izgubilo je živote na putevima u Srbiji samo u proteklih sedam dana. Povređeno je više od 440 osoba, a dogodilo se čak 1.200 saobraćajnih nesreća. U poslednjih 10 godina u Srbiji je u saobraćajnim nesrećama poginulo više od 10.000 ljudi.

Saobraćajni stručnjaci navode da dve trećine udesa na putevima dolazi zbog neadekvatne brzine, starosti vozila, alkohola i nepoštovanja propisa.

Asistent na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i član radne grupe koja je pripremila Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja Boris Antić, gostujući u Vestima B92, rekao je da je glavni uzrok velikog broj teških nesreća u Srbiji ljudska nepažnja.

Statistika govori da u čak 85 odsto slučajeva udese izaziva čovek, odnosno vozač, a samo 15 odsto ide na neispravnost vozila ili loše puteve. Dugogodišnji novinar koji se bavi problemom saobraćaja Mirko Alvirović za B92 kaže da je to pokazalo i njegovo iskustvo.

"Mi kao učesnici u saobraćaju smo najodgovorniji, moramo da shvatimo da, ako povećamo brzinu za 10 kilometara brže od dozvoljene, ta razlika u brzini izgleda neverovatno mala, ali za zaustavljanje tu je razlika i po 15 metara", navodi on.

"I zamislite da se zaustavljate da ne biste udarili pešaka i ne shvatate da ćete zbog veće brzine za 10 kilometara na čas imati duži zaustavni put i udarate pešaka. E, o tome ljudi ne razmišljaju", navodi on.

Iz Komiteta za bezbednost upozoravaju da će, ako se kontrole ne pooštre, na putevima u Srbiji tokom leta biti povređeno skoro 4.000 osoba, a oko 200 izgubiti život.

Gotovo da ne prođe dan da se u Srbiji ne dogodi teška saobraćajna nesreća. Najkritičniji su letnji meseci, kaže za B92 Vladimir Rebić iz Uprave saobraćajne policije MUP-a.

"Posebno tokom meseca jula je izuzetno velika frekvencija saobraćaja, odnosno vrlo česta su putovanja ljudi iz Zapadne Evrope ka Jugositočnoj Evropi i nekako se događa da je Srbija otprilike na pola puta i najverovatnije te vozače umor stiže na putevima Srbije", kaže on.

"Naš apel je da prekinu sa vožnjom, da se odmore i tek nakon odmora nastave sa upravljanjem vozila", kaže on.

"Pet puta gori od Evrope"

Prema oceni stručne javnosti, jedan od najvećih problema je prevaziđeni zakon o bezbednosti u saobraćaju, star bezmalo tri decenije, i višegodišnje čekanje na novi zakon, koji predviđa znatno oštrije kazne za prekršioce.

Broj udesa sigurno bi bio smanjen primenom novog zakona o bezbednosti u saobraćaju, koji predviđa izuzeno stroge kazne, kaže za B92 asistent na beogradskom Saobraćajnom fakultetu Boris Antić, inače jedan od autora tog zakonskog predloga.

On je izneo i podatak da na putevima u Srbiji godišnje strada oko hiljadu ljudi, što je čak pet puta više od evropskog proseka.

"Upravo smo mi novim tim zakonom želeli da oni koji češće prave najteže prekršaje budu odstranjeni iz saobraćaja, jednostavno da se kumulativno posmatra broj nezgoda, što smo pokušali da uvedemo kumulativnim poenima", kaže on.

"U saobraćajnim nezgodama najviše stradaju mladi ljudi. Onog trenutka kad mlad čovek dobije vozačku dozvolu, sva njegova prava su izjednačena sa vozačima koji voze 30 godina. Upravo u tom velikom neskladu dolazi do prekršaja koji vode ka saobraćajnim nezgodama", kaže Antić.

Nacrt zakona čeka tri godine

Nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja, koji predviđa znatno oštrije kazne, tri godine posle završetka nije usvojen u Skupštini.

Nacrt je završen krajem maja 2005. godine, ali još nije usvojen u Skupštini Srbije. Predlog zakona najpre nije dugo upućivan u skupštinsku proceduru zbog spora Ministarstva za kapitalne investicije i Ministarstva unutrašnjih poslova oko toga ko će biti zvanični predlagač zakona.

Ministar koji je u prethodnoj vladi bio zadužen za resor saobraćaja, Velimir Ilić, kaže da je iskrsao problem ko će biti predlagač. Ilić za B92 kaže da se, kada je konačno odlučeno da je MUP treba da bude predlagač zakona, sa tim stalo jer je tadašnji ministar policije Dragan Jočić i sam doživeo težak udes.

Nakon rešavanja spora Predlog zakona je dospeo u skupštinsku proceduru, ali još nije usvojen.

A sadašnji ministar policije Ivica Dačić održao je hitan sastanak u MUP-u i pozvao na pooštravanje mera. On je pozvao saradnike da pooštravanjem mera prevencije i kontrole saobraćaja, kao i što hitnijem vraćanju Predloga zakona o bezbednosti saobraćaja u skupštinsku proceduru, utiču na opšte stanje bezbednosti saobraćaja.

Dačić je, kako se navodi u saopštenju MUP-a, apelovao na učesnike u saobraćaju da zaštite svoje i tuđe živote pridržavanjem propisa.

Odredbe nacrta

Prema prvobitnoj verziji zakona, vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 2,1 promila alkohola u krvi biće tretirana kao krivično delo za koje će moći da se dobije do tri godine zatvora.

Predviđa se i uvođenje kaznenih poena koji će biti upisivani u vozačku dozvolu, a prekoračenje određenog broja poena (18) značiće i poništavanje vozačke dozvole.

Granica dozvoljenog nivoa alkohola u krvi je 0,3 promila. Policija mora da privede vozača kod kojeg utvrdi da vozi sa više od 1,2 promila alkohola.

Dozvola će biti poništavana i za određeno prekoračenje brzine – za više od 50 kilometara na sat preko dozvoljene brzine u naseljenim mestima i za više od 70 kilometara na sat van naselja.

Uvodi se i kategorija nasilničke vožnje, kojom će biti smatrano grubo narušavanje saobraćajnih pravila ili nepažnja prema drugim učesnicima u saobraćaju.

Apel Ministarstva zdravlja

Kako je saopštilo Ministarstvo zdravlja Srbije, svake godine u svetu u sudarima na putevima strada skoro 1,2 miliona ljudi, a još nekoliko miliona bude povređeno, što predstavlja drugi po redu vodeći uzrok smrtnosti u populaciji mladih od pet do 25 godina.

Bezbednost na putevima nije slučajan događaj (akcident) jer primenom osnovnih faktora bezbednosti (sprečavanjem vožnje u pijanom stanju, prekoračenja brzine, nošenjem kacige i vezivanjem pojaseva), kao i izgradnjom puteva i infrastrukture, može da se smanji broj povreda na putevima, navodi Ministarstvo.

Godišnje se u Srbiji u proseku dogodi oko 60.000 nezgoda, od čega oko 13.000 sa nastradalim osobama, u kojima pogine blizu 1.000 i bude povređeno između 15.000 i 18.000 ljudi.

Materijalni gubici i troškovi u ovim nezgodama se procenjuju na oko dva odsto nacionalnog dohotka. Ministarstvo zdravlja apeluje na građane da poštuju saobraćajne propise i prilagode brzinu na svim putevima kako bi se izbegle moguće povrede.

Ove godine 600.000 kazni

Za prvih šest meseci ove godine policija je "sankcionisala 600.000 saobraćajnih prekršaja", izjavio je večeras načelnik saobraćajne policije MUP-a Srbije Stojadin Jovanović.

On je naveo da su trećina tih prekršaja takvi da dovode do teških saobraćajnih nesreća.

Jovanović je RTS-u rekao da MUP preduzima sve mere za smanjenje broja nesreća koje se, kako je podvukao, najčešće dešavaju zbog nepoštovanja sobraćajnih propisa i nezadovoljavajuće putne mreže.

"Težište saobraćajne policije je na preventivnim merama koje podrazumevaju adekvatnu pokrivenost terena i saobraćajno-tehničke mere", kazao je Jovanović.

Dodao je da je rezultat tih mera prepolovljen broj žrtava u saobraćajnim nesrećama u Srbiji u proteklih nekoliko godina.

"Međutim, nije MUP jedino odgovoran za stanje bezbednosti na putevima. ...mi vidimo u analizama... nedostatak prevencije, saobraćajne kulture i sankcionisanja do kraja prekršaja koje otkriva saobraćajna policija", rekao je Jovanović.

On je ukazao da sistem bezbednosti u saobraćaju u Srbiji postoji, ali da ima segmenata koji ne funkcionišu dobro.

Prema njegovim rečima, Srbija ne spada u nebezbedne države jer je po bezbednosti saobraćaja u sredini liste zemalja regiona.

Jovanović je izrazio uverenje da će novi zakon o saobraćaju koji čeka na skupštinsku proceduru već tri godine, ojačati svest o poštovanju saobraćajnih propisa i smanjiti broj nesreća.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.