Hrvatska obeležila Dan državnosti

Delegacija državnog vrha položila su vence poginulim hrvatskim vojnicima i civilima na zagrebačkom groblju Mirogoj, a nakon toga, u prisustvu predsednika Stjepana Mesića i šefa sabora Vladimira Šeksa, održana je svečana sednica vlade.

Tom prilikom premijer Ivo Sanader naglasio je da razlike i nadmetanja na političkoj sceni ne mogu biti razlog za različita viđenja hrvatske budućnosti.

Mesić je naglasio da je antifašistička borba imala važnu ulogu za nastanak Hrvatske, da veličanje ustaštva u Hrvatskoj nikom ne koristi, a da NDH nije bila ni nezavisna, ni Hrvatska, niti država već kvislinška tvorevina koja je sprovodila zločin.

Sanader je na to odgovorio da se Hrvatska ne sme više baviti sama sobom i politikom koja je poražena, dodavši da antifašizam treba razlikovati od komunizma i njegovih zločina, kao i da veličanje ustaštva treba sprečiti, ali ne treba preuveličavati jer većina hrvatskih ljudi podržava antifašizam.

On, kako je rekao, ne bi mogao biti premijer da je ostalo po ustaškoj politici jer bi njegov rodni Split bio u Italiji, na šta je Mesić dobacio da bi Sanader tada verovatno bio na mestu Berluskonija.

Na zagrebačkom Trgu bana Jelačića održano je i postrojavanje pripadnika hrvatskih oružanih snaga kome je prisustvovao kompletan državni vrh, ali zbog jakog sunca mali broj građana.

Povodom praznika zagrebački nadbiskup Josip Bozanić služio je liturgiju u Zagrebu, rekavši da Hrvatske ne mora slušati EU, dok je vojni ordinarij biskup Juraj Jezerinac jutros u Vukovaru u svojoj propovedi citirao pesme proustaški nastrojenog pevača Marka Perkovića Tompsona.

Odluke sabora od 25. juna 1991. donešene su nakon referenduma u maju te godine kada se u atmosferi sukoba Hrvata i Srba koji su bojkotovali referendum, preko 94 odsto izišlih građana izjasnilo da Hrvatska ne treba ostati u Jugoslaviji.

Dan nakon što su usvojene pomenute odluke hrvatske oružane snage pokušale su da isteraju Srbe iz banijske varošice Glina, pa su na mesto okršaja stigle jedinice JNA iz petrinjskog garnizona i uspostavile primirje između sukobljenih strana.

Zbog međunarodnog uverenja da će time lakše teći pregovori o razdruživanju, ustavna odluka o suverenosti i samostalnosti nije se primenila odmah, nego je Brionskom deklaracijom to odgođeno na tri meseca.

Moratorijum je istekao 8. oktobra 1991. kad Hrvatska na dan fingiranog bombardovanja Banskih dvora, tadašnjeg sedišta predsednika Franje Tuđmana, definitivno raskida državno-pravne veze s ostalim jugoslavenskim republikama i postaje samostalna i nezavisna država.

Posle pobede šestočlane koalicije na izborima 2000, a na predlog liberala Ive Škrabala nova vlast zakonom je odredila 25. jun kao državni praznik Dan državnosti (do tada se kao Dan državnosti uzimao 30. maj kad je formiran prvi višestranački Sabor), a 8. oktobar je državni praznik Dan nezavisnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.