Agonija na NBG: Niz zidove voda, komšija nema - lavirint "nismo nadležni"

Kad s plafona i zidova krene voda najlogičnija stvar je otići do stana iznad, videti s komšijama odakle curi, dovesti majstora i rešiti problem. Ali, u jednom stanu na Novom Beogradu situacija se višestruko zakomplikovala.

R. Cenić, B92
Podeli
Foto: B92 / R. Cenic
Foto: B92 / R. Cenic

Skoro polovina zida spavaće sobe natopljene vodom dočekala me po povratku s posla, voda je kapala s plafona, kap po kap na svakih dvadesetak sekundi. Iako je ponoć prošla, uputila sam se na sprat iznad da obavestim komšije. Bezuspešno. Niko nije otvorio vrata. Pomislim "noć je, doćiću ujutru" i vratim se svojoj "kineskoj smrti" i peškirima na podu pokušam da ublažim tup zvuk razbijanja kapi o parket.

Prvi dan vikenda je svanuo, trčim stepenicama ka stanu iznad i opet niko ne otvara. Optimistično zvonim na vrata stana pored i saznajem poražavajuću istinu - u stanu iz koga prodire voda u moj, ne živi niko.

I onda počinje višednevna agonija potrage za bilo kakvim informacijama o ljudima čiji stan postaje moja najveća noćna mora.

Ceo vikend od divnih komšije iz celog solitera, uključujući i predsednika kućnog saveta (predsednika skupštine stanara ili uravnika zgrade, kakogod) uspevam da saznam da naslednici stana žive u Nemačkoj, da niko nema nikakvu korisnu informaciju o njima, ni ime, ni prezime, ni broj telefona. Kažu mi da znaju da neki njihovi rođaci jednom-dvaputa godišnje dolaze po račune, ali ta informacija varira od toga da rođaci dolaze iz "unutrašnjosti", preko toga da stan posećuje "neka baka iz blokova", do toga da je reč o "trojici Crnogoraca koji povremeno navrate".

Ukratko, nepotrebnih informacija koliko i kapi vode, ali izuzetna ljubaznost svih stanara zgrade u kojoj stanujem.

Voda se i dalje sliva i kaplje, predsednik kućnog saveta spominje opciju nasilnog ulaska u stan s policijom i svedocima, ali kaže da je to procedura i da sačekamo ponedeljak pa da se raspitamo. Pokušava da me uteši rečima "bar curi čista voda". Presrećna sam. Ne.

Na vrata "misterioznih" komšija postavim obaveštenje da je procurilo iz njihovog stana u moj i da mi se jave. Isto obaveštenje im ubacim i u poštansko sanduče i nadam se da će se iko od gore navedenih pojaviti.

U pauzama menjanja mokrih peškira s poda, potražim pomoć na internetu, ali "mrka kapa" - jedan jedini tekst na tu temu i to od pre šest godina. U tom slučaju sve se završilo provalom u stan u prisustvu policije i otklanjanjem kvara.

Već sam zamislila sebe sa policajcima, predsednikom kućnog saveta, dva svedoka, bravarom i još pet majstora (jer ne znamo iz koje cevi konkretno dopire voda, mada svi sumnjamo na radijator jer su počele pripreme za grejnu sezonu) kako razvaljujemo blindirana komšijska vrata i odlučim da najpre pozovem advokata, kako bih se raspitala o celom postupku.

On me uputi na komunalnu inspekciju. Kaže, nekome to prvo mora da se prijavi. Iz inspekcije mi saopšte da oni "nisu nadležni" i upute me na komunalnu policiju i tu dobijem odgovor "nažalost, to nije komunalni problem, već vaš lični problem". U JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, s puno saosećanja mi saopšte da je "to put vrlo trnovit, ali da oni nisu nadležni".

Pošto sumnjam na curenje iz radijatora, pozovem i toplanu. Saopšte mi da jedino mogu da pošalju ekipu za hitne intervencije da ispuste vodu iz svih radijatora i da počinju tople probe. Otrčim na posao i setim se da mi je, u svoj toj agoniji neko rekao da se obratim sudu.

Vratim se s posla, opet kasno uveče, topli radijatori, voda s plafona ne kaplje. Trenutno olakšanje, ali ipak ujutru u sudu saznam da ne mogu ja, već advokat mora da podnese zahtev za hitnu meru nasilnog ulaska u stan, pa će oni u zakonskom roku doneti odluku o izvršenju hitne mere ili, pak, ne.

Dakle, posle višednevnog lutanja lavirintom "nismo nadležni" vraćena sam na početak, bez izgleda da neko reši problem u kratkom roku ili da ga uopšte reši, jer sud može da odbije zahtev.

U međuvremenu, prestaje curenje i zid počinje da se suši. Obustavim sve i nakon tri dana kasno uveče poziva me rođak "misterioznih" komšija koji je na nekoliko sati neplanirano došao u stan i problem se rešio kako je i nastao - slučajno.

Cirilo je iz ventila jednog radijatora, nazvali smo majstore koji su to sredili i sad su mi ostale samo fleke na zidu i plafonu i pokidani živci. Ali, ni za to, verovatno, niko nije nadležan.

Prati B92 na Viberu

moj ugao

"Ovo je koncentracijski logor za svakoga tko ima nešto u glavi"

Ovo se opet uznemirilo. Trg maršala Tita u Zagrebu preimenovat će se, pa će se zvati… Aleluja! Hvala bogu dragome! Mnogi od nas sjećaju se Tita. Oni koji se nisu rodili u Njegovo vrijeme pojma nemaju tko je Tito, a zašto bi i razmišljali o Titu kad su im neke druge teme mnogo bitnije. Kako pobjeći iz ovog s*anja sigurno je najvažnija. Dobro se snalaze, odlaze u hordama, napuštaju brod koji tone. Ipak, ima nešto čudno vezano za ovo. Brod tone, ljudi odlaze, a štakori ostaju.?!

moj ugao četvrtak 21.09. 17:24 Komentara: 210

Veton Suroi: Pošteni muslimani

Veton Suroi u svojoj knjizi "Ambasador i druge jeretičke beleške" (izdanje Samizdat B92, opširnije na linku) predstavlja čitavu filozofiju istorijskih i političkih promena koje su se desile na albanskim prostorima u poslednjih nekoliko decenija. Kao pisac koji široko posmatra i analizira njihov kontekst, Suroi ističe opasnosti političkog islamizma koje prete onima poput Kosova ili Albanije. Deo knjige je pred vama:

moj ugao ponedeljak 24.07. 17:33 Komentara: 3

Svi naši Zakintosi: "Dobre duše" koje ubijaju

Iz iskustva znam da se kod nas lako relativizuju čak i najteže stvari. Oduzimanje života, mučki, hteo bih da kažem životinjski, mada se ovakve stvari ne događaju u životinjskom svetu, kod nas prvobitno izaziva šok, osudu, ali ubrzo nakon toga pronalazimo opravdanja. Tumačimo to što se dogodilo na razne načine, ublažavamo činjenice, govori se o "dobroj duši" onih koji su tako nešto učinili... Toj relativizaciji najviše doprinosi sistem, pre svega sudovi, koji reaguju blago, neadekvatno, često više štiteći nasilnike nego oštećene

moj ugao četvrtak 20.07. 10:57 Komentara: 79

Čiji sam ja špijun?

U vrtlogu političke neizvesnosti, ratnih govorancija i opasne demagogije, jedno od najbitnijih pitanja ovih dana na Kosovu jeste upravo ko je čiji špijun i ko za koga radi. Širenje mržnje i netrpeljiosti je đavolji zanat, a ko je đavo, a ko špijun - vreme će pokazati.

moj ugao utorak 31.01. 15:42 Komentara: 1
strana 1 od 151 idi na stranu