Ne, Slobodan Milošević nije bio dobar tip

Svakog 11. marta na godišnjicu smrti Slobodana Miloševića pominje se mogućnost revizije istorije i to da će “istorija o njemu dati objektivniji sud”.

Slobodan Maričić Izvor:
Podeli
Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Ima taj zagrebački bend “Hladno pivo“. Nastali su 1987. godine, počeli kao pankeri, posle kombinovali dosta žanrova, ali od tada praše kad im se praši.

Pevaju o tome zašto njeno ime ne provlače kroz rime, nije im jasno zašto ne zatvara zubnu pastu, a to sve dok nisu postali skupina svirajućih zombija koja zbog klinki peva nešto ljubavno, sigurno, tiho, sterilno.

Frontmen Mile Kekin imao je nekoliko sporednih uloga u serijama i filmovima. Rođen je u Nemačkoj odakle se seli prvo u Tuzlu, pa u Zagreb. Profesor je nemačkog i engleskog.

Kekin je prošle godine objavio jedan snimak koji je izazvao prilično veliku buru u Hrvatskoj.

Na snimku se vidi samo on, obučen u bordo majicu sa gitarom u rukama i sablasnom senkom koju svetlost od njega pravi na zidu.

“Ja nisam vaš, nisam vaš od glave do pete“, peva Kekin.

Snimio je pesmu protiv nečega za šta smatra da je loše u njegovoj državi, pesmu protiv nekih loših ljudi. To je baš rokenrol.

Godinu dana kasnije u Beograd je došao mart, a kakva je zima bila ljudi su već počeli da se brinu da je dao otkaz u kalendaru i odlučio da sledi svoje snove i postane neki letnji mesec.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Tada se kojekakvi aktuelni i bivši zvaničnici na nekoliko dana sete bivšeg premijera Zorana Đinđića, mediji pričaju i pišu šta bi bilo kad bi bilo, ističući da politička pozadina ubistva i dalje nije poznata, a političari i pravi i lažni prijatelji ga uz pravu i lažnu tugu oslovljavaju samo sa “Zoran“ i naglašavaju svoju bliskost sa njim, dok vence polažu i oni koji ga nimalo nisu voleli.

Dan pre toga, deo građana i zvaničnika ide u Požarevac da venac stavi na grob bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića. Ove godine je to učinio i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Vulin je novinarima u Požarevcu rekao da će dok je živ dolaziti na Miloševićev grob, kao i da je došao da “iskaže poštovanje prema čoveku koga je Srbija dva puta izabrala na neposrednim izborima za predsednika, i koji je bio i predsednik SR Jugoslavije“.

"Nisam bio ni najbliži ni najvažniji saradnik Miloševića, ni njegov najbliži prijatelj, ali jesam bio njegov saborac, poštovalac onoga što je radio. Oni koji se sada prave da su živeli u neko drugo vreme, to je njihovo pravo i neka ih. Ja sam bio čovek koji se zajedno sa njim borio za neke vrednije i važnije ideale i dok sam ja živ biće tako", rekao je Vulin.

Pored Vulina, poštu su odali i nekadašnji premijer Srbije i vicepremijer Savezne Republike Jugoslavije Nikola Šainović i lider radikala Vojislav Šešelj, kao i počasni predsednik SPS Milutin Mrkonjić i dugogodišnja sekretarica i saradnica Slobodana Miloševića Mira Dragojević.

"Imali smo Slobodan Milošević i ja periode saradnje i periode sukoba. Međutim, u Hagu smo postali iskreni prijatelji. I danas, pored političke dimenzije odavanja počasti, profesor Bojić i ja odajemo počast prijatelju", naveo je Šešelj.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Vulin je tako naveo da je Slobodan Milošević “svojim životom i svojom smrću zaslužio i ljubav, naklonost i sećanje Srbije”, a Šešelj ponovio ono o čemu se često govorilo – da će “istorija dati objektivniji sud o Miloševiću” što vreme bude više prolazilo.

Povodom godišnjice Miloševićeve smrti na N1 je gostovao novinar lista “Danas” Zoran Panović.

On navodi da je na delu “perfidna revizija režima Slobodana Miloševića”, što je, kako kaže, paklena podvala ovom narodu jer je Miloševićeva politika bila dubinski pogrešna i mnogo je koštala ceo region.

E sad, moje ime je Slobodan, rođen sam te simpatične 1991. godine. Hteli su da se zovem Boban, ali su u opštini rekli da to tako ne može i da to nije ime, pa sam tako verovatno zbog neke Mice Ubice koja je tog dana bila na tri ćoška više nego inače ispao Slobodan.

Logično, svega što se dešavalo tokom devedesetih se ne sećam. Niti bih želeo da se sećam, osim košarkaša i balkona. Doduše, sećam se prečke. Sećam se 1999, sirena i spavanja u podrumu kod komšinice Ike, ćaleta na ratištu i kako su svi plakali kad se vratio, a meni tek tad ništa nije bilo jasno. Što plačete kad je on dobro, vratio se?

Danas imam 25 i ne znam mnogo toga, samo ono što sam gledao po kojekakvim snimcima i što su mi pričali stariji.

Ali znam da su Milošević i ostali regionalni miloševići došli na vlast jahanjem nacionalizma. Znam da se pucalo kojekuda i da se ginulo. Da su civili ubijani na svim stranama, da su neki pametni ljudi ili zaćutali, pobegli preko ili jednostavno nisu mogli da dođu do reči od nekih mnogo glasnijih od njih.

Foto: Screenshot
Foto: Screenshot

Znam da su bili izbori, oni “na kojima je Milošević dva puta pobedio voljom građana”, koji baš i nisu bili izbori.

Znam da su bile sankcije, da su rafovi bili prazni, da su ljudi čekali u redovima za hleb i mleko, otimali se i tukli. Znam da se benzin prodavao po ćoškovima, isto kao i devize, kao i da je plata u jednom trenutku vredela 300 nemačkih maraka, a već u sledećem tri marke.

Znam priče o najvećoj hiperinflaciji u novijoj istoriji, da je Jovan Jovanović Zmaj bio na novčanici sa 11 nula i priče o simpatičnim ljudima Dafini i Jezdi koji su nudili spas.

Znam i da je heroin mnogima postao omiljeni slatkiš.

Znam i da je Marko Milošević poprilično divljao, znam da je njegov otac slao tenkove na beogradske ulice i da je policija mlatila demonstrante i da su policijski šmrkovi imali neobično mnogo posla.

Znam i priče kako je tada bilo biti novinar, da je ubijen Ćuruvija i da je Milošević proneverio oko milijardu dolara od 1989. do 2000. godine. Najveći deo tog novca je otišao na Kipar i u Švajcarsku, a Milošević zauzima peto mesto liste onih koji su najviše novca ukrali od svojih građana. Ispred njega se nalaze kakvi egzotični lideri i diktatori sa Filipina, Indonezije i iz Nigerije.

Znam i da su na moj grad padale bombe, da je stric mobilisan pa je sa njim otišao i moj otac jer je njegov brat blizanac morao, da su muškarci u podrumu svake noći igrali remi, da su nam godinama nakon toga knjige spuštene dole da se spasu ostale kod komšinice Ike koja iz nekog razloga nije našla za shodno da kaže da nisu njene i da nam ih vrati.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Znam da su svi nosili trenerke podignute do pupka, da su bili ošišani do glave i da su svima mnogo kul bili izvesni kriminalci i ratni profiteri Knele, Arkan i ko već. Znam da su mafijaški obračuni bili redovni i da su ljudima skidali patike na ulici.

Znam i da je gospođa sa cvetom u kosi radila šta je htela, kao i da su se pištolji potezali na studente.

Znam da se turbo folk ustalio, zlatni lanci preko džempera i rodi ćešmi sina, kralja kokaina.

Znam da je Slobodan Milošević bio loš tip. To je to, nema istorija će suditi. Neće. Bio je loš tip.

Ja nisam vaš
Nisam vaš od glave do pete...


Slobodan Maričić

Prati B92 na Viberu

moj ugao

"Ovo je koncentracijski logor za svakoga tko ima nešto u glavi"

Ovo se opet uznemirilo. Trg maršala Tita u Zagrebu preimenovat će se, pa će se zvati… Aleluja! Hvala bogu dragome! Mnogi od nas sjećaju se Tita. Oni koji se nisu rodili u Njegovo vrijeme pojma nemaju tko je Tito, a zašto bi i razmišljali o Titu kad su im neke druge teme mnogo bitnije. Kako pobjeći iz ovog s*anja sigurno je najvažnija. Dobro se snalaze, odlaze u hordama, napuštaju brod koji tone. Ipak, ima nešto čudno vezano za ovo. Brod tone, ljudi odlaze, a štakori ostaju.?!

moj ugao četvrtak 21.09. 17:24 Komentara: 138

Veton Suroi: Pošteni muslimani

Veton Suroi u svojoj knjizi "Ambasador i druge jeretičke beleške" (izdanje Samizdat B92, opširnije na linku) predstavlja čitavu filozofiju istorijskih i političkih promena koje su se desile na albanskim prostorima u poslednjih nekoliko decenija. Kao pisac koji široko posmatra i analizira njihov kontekst, Suroi ističe opasnosti političkog islamizma koje prete onima poput Kosova ili Albanije. Deo knjige je pred vama:

moj ugao ponedeljak 24.07. 17:33 Komentara: 3

Svi naši Zakintosi: "Dobre duše" koje ubijaju

Iz iskustva znam da se kod nas lako relativizuju čak i najteže stvari. Oduzimanje života, mučki, hteo bih da kažem životinjski, mada se ovakve stvari ne događaju u životinjskom svetu, kod nas prvobitno izaziva šok, osudu, ali ubrzo nakon toga pronalazimo opravdanja. Tumačimo to što se dogodilo na razne načine, ublažavamo činjenice, govori se o "dobroj duši" onih koji su tako nešto učinili... Toj relativizaciji najviše doprinosi sistem, pre svega sudovi, koji reaguju blago, neadekvatno, često više štiteći nasilnike nego oštećene

moj ugao četvrtak 20.07. 10:57 Komentara: 79

Čiji sam ja špijun?

U vrtlogu političke neizvesnosti, ratnih govorancija i opasne demagogije, jedno od najbitnijih pitanja ovih dana na Kosovu jeste upravo ko je čiji špijun i ko za koga radi. Širenje mržnje i netrpeljiosti je đavolji zanat, a ko je đavo, a ko špijun - vreme će pokazati.

moj ugao utorak 31.01. 15:42 Komentara: 1
strana 1 od 151 idi na stranu