Srpski rezervisti ponovo u bekstvu

Kada je prosle nedelje dobio poziv od lokalne vojne komande da se javi na duznost, Zoran, zaposlen kao sluzbenik u Vranju, na samo nekoliko kilometara od nestabilnog regiona Kosova, zakljucio je da mu je svega dosta.

“Odmah sam se sakrio. Jednostavno sam nestao i nema sanse da me ovi (iz vojske) ikada vise vide”, izjavio je Zoran. Predstavio se samo imenom, jer se plasi progona zbog toga sto je odbio da odgovori na vojni poziv. Sada u ranim cetrdesetim godinama, Zoran je vec iskusan ratni veteran. Borio se u tri sukoba izmedju sest republika nekadasnje komunisticke jugoslovenske federacije.

Jos kao regrut Jugoslovenske vojske okusio je prve oruzane sukobe 1991. godine, za vreme kratkog rata Slovenije za nezavisnost od Jugoslavije. Njegova jedinica je potom prebacena u Hrvatsku, gde je pod vatrom morala da se probija iz obruca tada novoosnovane Hrvatske nacionalne garde.

Zoranovo ratovanje se zavrsilo pocetkom 1992. Bar je on tako mislio. Medjutim, 1999. godine, dok je NATO spremao vazdusnu kampanju protiv Srbije da bi se okoncale vojne akcije protiv pobunjenih etnickih Albanaca na Kosovu, ponovo je mobilisan.

“Na Kosovu smo bili izlozeni neprestanom americkom bombardovanju i gerilskim napadima. Nista nije gore od toga”, izjavio je preko mobilnog telefona javljajuci se iz nekog sela na jugu Srbije u kojem se skriva.

Zoran je jedan od nekoliko stotina ljudi iz Vranja koji su dobili pozive lokalne vojne uprave ukrasene sloganom “Otadzbina zove”.

Uprkos uveravanjima sa vojnog vrha i iz Ministarstva odbrane da su pozivi rezervistima upuceni u okviru vec okasnele reorganizacije vojnih jedinica u Srbiji, oni koji se secaju ratnohuskackog rezima nekadasnjeg vlastodrsca Slobodana Milosevica na ivici su panike.

U saopstenju koje je izdato nakon sto je nekoliko stotina rezervista zahtevalo objasnjenje, Ministarstvo odbrane Srbije kaze da “u okviru rutinskih aktivnosti” vojna komanda sa sedistem u Nisu na jugu Srbije “poziva rezerviste da bi ih obavestila o administrativnom premestanju i eventualnim izmenama u ratnom rasporedu.”

“Ovaj proces je u drugim delovima Srbije vec zavrsen”, kaze se u saopstenju.

Bojan Dimitrijevic, pomocnik ministra odbrane, izjavio je da je “pozivanje rezervista u Vranju bilo motivisano iskljucivo potrebama reorganizacije”. Objasnio je: “Rasformirali smo tri brigade i formirali jednu”.

Vojna oblast Nis ukljucuje komande rezervnog sastava u gradovima na istoku, jugu i jugozapadu Srbije, Zajecaru, Vranju, Krusevcu i Kraljevu. Prema vojnim izvorima, u ovim gradovima upuceni su pozivi na adrese ukupno 3.578 rezervista.

“Vranje ima vazan strateski polozaj” zbog blizine Kosova i pogranicne tampon zone sirine pet kilometara – u kojoj je doslo do manje pobune etnickih Albanaca tokom 2000 i 2001. godine – koja jos razdvaja Srbiju od juzne provincije koja trazi nezavisnost, izjavio je Dimitrijevic.

Kosovo je medjunarodni protektorat pod upravom Ujedinjenih nacija i pod zastitom mirovnih snaga pod vodjstvom NATO jos od kraja rata 1998-99. godine.

Lideri etnickih Albanaca na Kosovu insistiraju na nezavisnosti od Srbije, dok vlada Srbije, na cijem je celu konzervativni premijer Vojislav Kostunica, insistira na tome da sporna teritorija treba da ostane integralni deo Srbije, mada uz visi stupanj autonomije.

Dve strane su pocetkom ovog meseca vodile odvojene pregovore o buducnosti Kosova uz posredovanje “trojke” predstavnika SAD, Rusije i EU. Direktni pregovori su zakazani za 25. septembar u Njujorku.

Narod i zvanicnici u Srbiji i na Kosovu, kao i mnogi u medjunarodnoj zajednici, strahuju da bi dalje odlaganje odluke o statusu Kosova moglo dovesti do obnavljanja nasilja na Balkanu.

“Restrukturisanje jedinica i komande rezervnog sastava u Vranju koincidiralo je sa aktuelnim politickim dogadjajima (u vezi sa Kosovom), ali ja odgovorno tvrdim da nema razloga za paniku ili zabrinutost”, izjavio je Dimitrijevic.

Medjutim, analiticari u Beogradu smatraju da bi dogadjaji u Vranju mogli biti povezani sa procesom resavanja buduceg statusa Kosova ili sirom bezbednosnom situacijom.

“Moguce je da jesu povezani sa tekucim politickim desavanjima, mada ne verujem da se vojska mesa u politiku”, izjavio je Zoran Dragisic, vojni analiticar i predavac na Fakultetu za bezbednost na Univerzitetu u Beogradu.

“Ukoliko bi izbili problemi sa Kosovom, Vranje bi se naslo na prvoj liniji. Vojni sastav mora biti popunjen u svakom trenutku i vojska mora znati sa cim raspolaze u slucaju mobilizacije”, izjavio je on.

Posle rusenja Milosevica 2000. godine, i ponovo posle mirnog odvajanja Crne Gore od Srbije prosle godine, srpska vojska je zapocela rad na reorganizaciji i formiranju manjih, bolje opremljenih i mobilnijih jedinica, po ugledu na NATO.

Medjutim, zbog nedostatka sredstava, Srbija je morala da pribegne postepenoj transformaciji vojske, smanjivanjem postojecih jedinica koje i dalje najvecim delom zavise od popunjavanja regrutima. Zadrzane su i jedinice rezervnog sastava koje se mogu mobilisati u slucaju rata, ali samo u ogranicenom obimu.

Aleksandar Radic, beogradski vojni analiticar, izjavio je da je pozivanje rezervista izvedeno “u okviru reorganizacije vojske”.

“Vojska ne moze sebi dozvoliti da bude nespremna za vanredne situacije. Vojni komandanti odgovorno postupaju”, izjavio je Radic.

Nervozni rezervisti u Vranju drugacijeg su misljenja. Niko ne zna koliko ih se vec skriva, ali oni koji su odgovorili na poziv ne kriju svoja strahovanja i snazno protivljenje.

“Zasto nam ovo rade”, izjavio je jedan nervozni rezervista stojeci u redu ispred komande u Vranju. “Vec godinama zivim pod stresom i ovo mi stvarno nije potrebno.”

I covek do njega je imao slicne primedbe. “Proveo sam nekoliko meseci u unformi 1999. i nemam nameru da kroz to ponovo prolazim”. Upozorio je: “Na mene neka ne racunaju.” Obojica su odbili da se predstave, u strahu od posledica.

U prestonici, u Beogradu, mnogi ratni veterani izjavljuju da nemaju nameru da se ponovo bore, cak i u slucaju sukoba na Kosovu, koje vecina Srba dozivljava kao kolevku svoje srednjevekovne civilizacije.

“Sto je dosta, dosta je. Prolivao sam krv za Srbiju, i svaki put su politicari upropastili sve za sta smo se borili. Bili smo izdani, nisu nas placali, imali smo losu opremu, obuku i komandu”, izjavio je Sasa Zivanovic, veteran ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.

Vecini ljudi u Srbiji je “muka od nacionalistickih ratova”, izjavio je Milos Vasic, beogradski novinar iz nedeljnika Vreme i autor studije “Medijsko pokrivanje i kriza mobilizacije”.

U knjizi koja se bavi masovnim odbijanjem rezervista i regruta da se prikljuce vojsci u ratovima u Hrvatskoj i Bosni 1991-95, Vasic kaze da je devedesetih godina komunisticka Jugoslovenska narodna armija koju su kontrolisali Milosevic i njegovi saveznici “izgubila iz vida da se rat ne moze voditi bez cvrstog nacionalnog konsenzusa”.

Tokom devedesetih godina na hiljade rezervista u Srbiji su se skrivali ili cak bezali u inostranstvo da bi izbegli mobilizaciju “za nacionalisticki rat”, izjavio je Vasic za Balkan insajt.

Drugi su se bunili, sto je kuliminiralo 1999. godine, kada je kolona oklopnih vozila sa rezervistima koji su se vracali sa Kosova blokirala put na jugu Srbije, zahtevajuci isplatu dnevnica za vreme provedeno u borbi i buneci se protiv samog rata.

Skupovi rezervista su postepeno prestali posle Milosevicevog pada, ali pocetkom ovog meseca srpski veterani su obnovili proteste u Kursumliji i Prokuplju na jugu Srbije, zahtevajuci isplatu neisplacenih naknada za vreme koje su proveli u borbi.

Veterani u Kursumliji su zapoceli strajk gladju i odbijaju da dozvole medicinskim ekipama da udju u zgradu opstine, izjavio je njihov vodja, Dejan Milosevic, za Balkan insajt. “Necemo popustiti,” rekao je. Dodao je da se rezervisti spremaju da vladu Srbije tuze pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

U medjuvremenu, negde u regionu Vranja, odbegli Zoran kaze da se “nikada vise nece boriti”. Glas mu je odlucan. “Dosta mi je svega,” kaze on. “Ko hoce da ratuje, nek izvoli, ali ne sa mnom i ne u moje ime. Ono sto meni treba jesu prosperitet, bolje placen posao i buducnost.”

Nikola Lazic je novinar Vranjskih novina iz Vranja. Aleksandar Vasovic je urednik BIRN Srbija. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.