"Rzav nije ugrožen"

Beograd, Prijepolje, Novi Pazar, Jagodina -- Direktor Direkcije "Voda Srbije" Aleksandar Prodanović izjavio da se pri ekploataciji vode reke Rzav poštuje biološki minimum."Ekipe Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na osnovu merenja koja su obavljena u utorak, utvrdile su da protok uzvodno od vodozahvata Ševelj iznosi 1.132 litra, odnosno nizvodno od zahvata 690 litara vode", rekao je Prodanović.Prodanović kaže da je protok vode daleko veći od garantovanog minimuma 600 sekundnih litara, pa tako ne može doći do ekološkog incidenta u Rzavu. On ističe i da Zavod za javno zdravlje na svakih šest sati vrši merenja u reci i dodaje da je voda prve A kategorije. Inače, zbog smanjenja biološkog minimuma u reci Rzav negodovali su građani Arilja jer smatraju da će smanjenje količine vode nizvodno od vodozahvata loše uticati na reku.Nestašica u PrijepoljuU Prijepolju je nestašica vode za piće, a u naseljima na većoj nadmorskoj visini vode nema po 12 sati dnevno. Rukovodilac postrojenja za prečišćavanje vode u Prijepolju je rekao da je nivo vode u rezervoarima ispod minimuma i da u proteklih 30 godina nije zabeležen manji dotok vode. Uprkos nestašici, potrošnja vode je u ogromnom porastu. Stanovništvo u nižim naseljima koristi vodu za zalivanje bašti. U Javnom komunalnom preduzeću Prijepolje upozoravaju da se vodom za piće ilegalno zalivaju čak i kompleksi njiva u ravničarskom delu opštine.Svračkovo nije prirotet za LučanePredsednik opštine Lučani Slobodan Jolović izjavio je danas da Dragačevci nisu protiv izgradnje akumulacije &quot;Svračkovo&quot;, ali da nisu u mogućnosti da učestvuju u njenom finansiranju. Lučani, Čačak i Gornji Milanovac su, zahvaljujući korišćenju starih izvorišta i štednji, donekle normalizovali snabdevanje, uz poštovanje restrikcija, dok se stanovnici Arilja i Požege suočavaju sa do sada najvećom nestašicom vode koju dobijaju sa regionalnog sistema na Rzavu. &quot;Akumulacija 'Svračkovo' za nas ne predstavlja prioritet. Smatramo da je to nacionalni projekat koji isključivo treba da finansira vlada&quot;, rekao je Jolović.Novi vodovod za Novi PazarVlada Luksemburga je izdvojila 4,5 miliona evra kao pomoć Novom Pazaru i taj novac će biti uložen u rekonstrukciju vodovodne mreže kako bi se poboljšalo vodosnabdevanje, izjavio je gradonačelnik tog grada Mirsad Đerlek. Građani Novog Pazara već osam godina svako leto provode pod restrikcijama vode, a više od pola grada nema vodu od 20.00 do 8.00 časova, dok četvrtina grada ostaje bez vode od 8.00 do 20.00 časova. Đerlek je istakao da trenutno u Novom Pazaru ima 130 kilometara vodovodne mreže. &quot;Ta vodovodna mreža je uglavnom azbestna, a poznato je da je azbest kancerogen i mi ćemo rekonstruisati postojeću mrežu, a izgradićemo i novih 25 km vodovodne mreže&quot;, izjavio je on dodajući da će donacijom povećati kapacitet filterskog postojenja. Infrastruktura Novog Pazara građena je za grad od 40.000 ljudi, a Novi Pazar sada ima više od 100.000 stanovnika. Stručnjaci JKP Vodovod ističu da se gubi oko 60 odsto vode iz sadašnje vodovodne mreže koja je dotrajala. Direktor JKP Vodovod Grade Nedeljković izjavio je da će problem vodosnabdevanja biti rešen za tri godine. &quot;Novcem iz Luksembruga rešićemo ovaj gorući problem u Novom Pazaru, ali treba da znamo da će ceo projekat biti završen za tri godine. Do tada, imaćemo restrikcije tokom leta ako građani budu nesavesno trošili vodu&quot;, istakao je Nedeljković. On je apelovao na građane da radionalno troše vodu i dodao da ljudi leti zalivaju bašte, hlade lubenice, peru automobile i tako svoj grad ostavljaju bez vode za osnovne potrebe. &quot;Kada bi svi bili racionalni, bilo bi nam neuporedivo bolje&quot;, poručio je Nedeljković.Jagodina: Nova tri bunaraZamenik predsednika opštine Jagodina Petar Petrović je u selu Ribari kod Jagodine, na levoj obali velike Morave, simbolično označio početak radova na bušenju tri nova dubinska bunara, koji će, kada za dva meseca budu završeni, davati gradu novih 100 litare vode u sekundi. Sa novim bunarima i onima koje Jagodina ima, a ima 14 bunara koji rade na &quot;Izvorištu&quot; Ribare, grad i okolnih desetak sela koja su priključena na vodovod dobijaće 400 litara vode u sekundi. Bušenje bunara, dubine 80 metara, izvodi preduzeće &quot;Velika Morava&quot; iz Beograda, koje je ovaj posao dobilo na tenderu, a investicija je vredna 48 miliona dinara, rekao je Petrović. Petrović je za narednu godinu najavio izmenu dotrajalih vodovodnih cevi od &quot;Izvorišta&quot; do grada i izgradnju novog rezeravoara na Đurđevom brdu, kapaciteta 5.000 kubnih metara vode. Jagodina je jedan od retkih gradova u Srbiji koja nema problema sa snabdevanjem pitkom vodom. Ima vodovod od 1961. godine, kapaciteta 300 litara u sekundi, a troši oko 270 litara. Cena vode u Jagodini je za uredne platiše 6,12 dinara za kubik i gradski funkcioneri tvrde da je najniža u Srbiji.