Male boginje i u srpskim enklavama, pojačan nadzor

Beograd -- U srpskim enklavama na Kosovu prijavljena je epidemija malih boginja, a na teritoriji cele Srbije preduzete su mere pojačanog nadzora.To je naveo epidemiolog Instituta "Batut" Goranka Lončarević.Ona objašnjava da je iz Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici prijavljeno da četiri osobe imaju male boginje u srpskim enklavama na KiM, dok je iz Zavoda za javno zdravlje Vranje stiglo da postoji sumnja da je jedna osoba sa teritorije Bujanovca zaražena virusom morbila.&quot;Svi prijavljeni slučajevi obolevanja u poslednjih nedelju dana bili su na bolničkom lečenju. Svi su sa blažom kliničkom slikom i trenutno u dobrom opštem stanju. Od njih petoro dvoje je vraćeno kući na kućno lečenje&quot;, rekla je Lončarevićeva za Tanjug. Mediji su danas preneli da je u Prištini oko 100 ljudi zaraženo virusom malih boginja, a da su morbile do sada odnele i jedan dečji život. Lončarevićeva kaže da Batut ima podatke samo o srpskim enklavama, a da za ostatak Kosova ne postoji mehanizam za razmenu podataka od 1999. godine. Ona je dodala da je u celoj Srbiji pojačan nadzor koji podrazumeva da se nadležnom zavodu za javno zdravlje prijavi svaka sumnja na male boginje, zatim laboratorijsko ispitivanje svake sumnje na zarazu, bolničko zbrinjavanje, primenu svih mera prevencije, vakcinaciju dece. &quot;Posebno je važno da se prati situacija u marginalizovanim grupama- romskoj populaciji, da se uradi revizija vakcinalnih kartoteka, da se pozivaju nevakcinisana deca na vakcinaciju&quot;, pojasnila je ona. Prvi simptomi koji ukazuju da je reč o malim boginjama su: osip po telu, temperatura iznad 38,5 stepeni, kašalj, kijanje, konjuktivitis. Institutu Batut u novembru prošle godine prijavljena je epidemija malih boginja u Kruševcu i u junu u Sremskoj Mitrovici. &quot;Zdravstveni sistem upoznat je poslednjih godinu dana sa merama koje su neophodne da se sprovode. Osim revizije kartoteka iz žarišta epidemija postoji obaveza dnevnog izveštavanja kada je reč o svakoj sumnji&quot;, pojašnjava ona. Male boginje kod dece mlađe od pet godina mogu da izazovu komplikacije kao što je proliv, zapaljenje pluća ili zapaljenje mozga koji zahtevaju i bolničko lečenje. Najefikasnije rešenje u borbi protiv malih boginja je vakcinacija MMR vakcinom, a Lončarevićeva kaže da je obuhvat dece vakcinacijom u padu i da je prošle godine vakcinu primilo 81 odsto mališana. Posebno nizak obuhvat je u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, a da bi se stvorio jak kolektivni imunitet, koji sprečava širenje zaraze, neophodno je da 95 odsto mališana bude vakcinisano. MMR vakcina prima se sa navršenih godinu dana života deteta, dok se revakcinacija daje sa navršenih sedam godina. Epidemija malih boginja i dalje bukti u Rumuniji, gde je do sada umrlo 34 mališana, zatim u Bugarskoj, Austriji, Makedoniji.