Pupovac: Nazovimo stvari pravim imenom

U intervjuu za &quot;Telegram&quot; Pupovac objašnjava zašto, premda je nezadovoljan rešenjem za ploču HOS-a s pozdravom 'Za dom spremni', njegova stranka još uvek podržava Vladu. Predsednik SDSS-a govori i o politici premijera Plenkovića i njihovom odnosu, Veću za suočavanje s prošlošću koje smatra nepotrebnim i obrazlaže zašto smatra da je teza o borbi protiv dvaju totalitarizama pogrešna i štetna za zemljuS predsednikom SDSS-a Miloradom Pupovcem razgovor je vođen u prostorijama Srpskog narodnog veća u Gajevoj ulici. Ispred te kancelarije, dan ranije, desničarski radikali palili su Novosti, koje izdaje SNV. Središnja tema intervjua bila je ploča HOS-a s pozdravom &ldquo;Za dom spremni&rdquo;, odnosno nezadovoljstvo SDSS-a rešenjem premijera Andreja Plenkovića. Ploča je, u izvornom obliku premeštena iz Jasenovca u Novsku, a SDSS je, premda kažu kako su protiv takvog rešenja, nastavio podržavati Vladu. Razgovor je prekinut jer je Pupovac morao otići na sastanak koalicionih partnera u Vladu. Tema je bila arbitraža sa Slovenijom. Nešto kasnije razgovor je nastavljen a Pupovac je rekao da s premijerom nije razgovarao o ploči HOS-a te kako smatra da bi o tome trebalo razgovarati, ali kako to nije samo do njega. Nakon sastanka, kazao je tek kako je s premijerom imao prilike kratko razgovarati o ploči, ali nije želeo ulaziti u detalje. &ldquo;Samo sam najavio sednicu Predsedništva SDSS-a&rdquo;, odgovorio je na pitanje je li s premijerom razgovarao o spornoj ploči. Baš tog dana, tačno između naša dva razgovora, srpski su mediji objavili kako će Pupovac tražiti hitan sastanak sa srpskim državnim vrhom zbog ugrožavanja prava Srba u Hrvatskoj, konkretno paljenja Novosti. &ldquo;Uobičajeno je da se sastajem s predstavnicima državnog vrha Republike Srbije. Kad će do toga susreta doći, to vam u ovom trenutku ne mogu reći. Ovo sasvim sigurno nije jedini povod zbog kojeg bi taj sastanak trebao biti održan&rdquo;, rekao je o tome Pupovac. Na pitanje nije li neobično da traži pomoć od predstavnika Srbije s obzirom da je on taj koji podrškom u Saboru ovu Vladu drži na životu, Pupovac je odgovorio: &ldquo;Jedno je pitanje hoću li se i s kim sastati. A to da bi tražio pomoć, to nigde nisam rekao. Upoznavanje s položajem Srba u Hrvatskoj nije traženje pomoći nego razmena informacija. To se pitanje treba rešavati u hrvatskim i evropskim okvirima jer je Hrvatska članica EU.&rdquo; TELEGRAM: Šta ćete reći na Predsedništvu SDSS-a, je li koalicija s HDZ-om zbog HOS-ove ploče s pozdravom &ldquo;Za dom spremni&rdquo;, došla u pitanje? PUPOVAC: Reći ću vam dve stvari, a sve ostalo kao koalicioni partner s dugogodišnjim iskustvom znam da moram podeliti sa svojim ključnim koalicionim partnerom, u ovom slučaju premijerom Plenkovićem. Prva stvar je, ne mogu ekstremne i grupe za koje je veliko pitanje koliko deluju u skladu sa zakonom biti važnije u pregovorima nego koalicioni partner. A to nam se dogodilo. S nama se nije pregovaralo, a ono što smo ranije dogovorili je promenjeno. I drugo, ta vrsta tretmana je ozbiljno kontaminirala odnose u koaliciji. Vrlo ozbiljno. I da je to bilo samo na štetu SDSS-a, a na korist svih drugih, premijera, Vlade, zemlje.. mi bismo rekli u redu, to se ponekad događa. Ovako s ovim rešenjem smo svi prošli loše, osim onih koji nam se smeju i likuju nakon toga. Ako neko misli da mi ne razmišljamo o tome što treba napraviti, teško se vara. Mi itekako razmišljamo i stranačka tela su praktično u svakodnevnim konsultacijama oko toga što činiti. Od vrlo teških odluka pa do onih koje pružaju priliku da se Hrvatska još jedanput ne nađe u političkom neredu kakvom se našla pre godinu dana. TELEGRAM: Kad kažete da su odnosi u koaliciji kontaminirani, mislite samo na odnose između HDZ-a i SDSS-a ili i na one između HDZ-a i HNS-a? TELEGRAM: Sigurno i između HDZ-a i ostalih koalicionih partnera, ali za SDSS je to ultimativno pitanje. Pitanje ustaškog pokreta i ideologije koja se manifestira kroz ustaški pozdrav nezavisno o tome ko se s njim kada i kako služio je za nas pitanje preko kojeg više ne možemo prelaziti. Hrvatska ne može biti talac te vrste politike, ni prošlosti. Ne može se govoriti nemuštim jezikom jer je reč o ustaštvu, a ne o neodređenim totalitarizmima kao što nažalost moji koalicioni partneri i predsednica Republike govore. Nazovimo stvari pravim imenom, pa ćemo onda znati o čemu je reč i što trebamo učiniti. Ovako se neprestano provlačimo kroz tobožnje sučeljavanje s totalitarizmom, ali se tako ne sučeljavamo s totalitarizmima. TELEGRAM: Vi niste učestvovali u donošenju ovog rešenja za ploču HOS-a? PUPOVAC: Ne. Mi smo tražili da saznamo što se treba napraviti. TELEGRAM: Mislite da, kao član vladajuće koalicije, možete uticati na to da Vlada što pre pronađe neko drugo rešenje? PUPOVAC: Trebalo je da možemo da utičemo ali smo dovedeni u situaciju da smo zaobiđeni i da smo samo informisani kad smo jasno rekli da je za nas to neprihvatljivo rešenje i da ga mi nećemo podržati. Kao što ga nismo podržavali tada, ne podržavamo ga ni sada i ne prihvatamo takvo rešenje i tražićemo sve načine da se to rešenje promeni i da taj pozdrav nigde u Hrvatskoj nema pravo građanstva. TELEGRAM: Kako će u skladu s ovim rešenjem funkcionisati stvari do donošenja novog zakona? Imate li predznake šta će se dogoditi ako se pojavi neka nova ploča s pozdravom ZDS, hoće li onda Vlada proučiti istorijske knjige kako bi videla je li na tom mestu bio ustaški logor ili je na tom mestu bilo ustaških zločina i onda zavisno od toga dopustiti ili ukloniti i eventualno premestiti ploču PUPOVAC: S ovim premeštanjem je učinjen dvostruki problem. Ploča s ustaškim pozdravom je premeštena na 15-ak kilometara od Jasenovca i taj isti pozdrav je legalizovan mišljenjem Ministarstva uprave. Bilo je ureda državne uprave koji su drugačije mislili o tome, koji su dali negativna rešenja i onih koji nisu hteli izdati rešenja i koji su čekali s tim da čuju glas koji će ih ohrabriti da to ne urade. Način na koji je mišljenje sprovedeno je za mene kao člana vladajuće koalicije ponižavajuće i poražavajuće za Vladu i to se apsolutno nikako nije smelo dogoditi. Neću govoriti detalje, premda ih znam. Ta je ploča postavljena na 30 metara od spomen kosturnice partizanima poginulim &rsquo;45. godine koji su oslobađali zapadnu Slavoniju od Nemaca i ustaša uključujući i oslobađanje Jasenovca, njih 650. Spomen kosturnica koja je minirana &rsquo;91. godine, koja je obrasla u šumu i koju niko ne smatra važnim i bitnim. A za ustaške pozdrave se bori. To je Hrvatska u kojoj su spomen kosturnice partizana obrasle šumom i minirane, a s druge strane s pločama s pozdravom &bdquo;Za dom spremni&ldquo; se postupa kao s jajima. To je sramota. TELEGRAM: Juče su ovde ispred kancelarije u kojoj pričamo zapaljene Novosti. Mislite li da su predsednica, premijer i ostali vladajući političari svojim delovanjem ili nečinjenjem pridoneli atmosferi u kojoj se tako nešto događa? PUPOVAC: U protekla tri meseca, posle zatišja nakon što je formirana konzervativno-liberalna koalicija sa segmentom jeve stranke kao što je SDSS, ponovo je pokrenuta jedna vrsta kampanje od strane desnih političkih i nepolitičkih grupacija mahom bliskih Crkvi koja očito želi zaustaviti ono što bi ta koalicija trebalo ili hoće napraviti u pojedinim područjima društvenih reformi kao što je tolerancija u društvu, pluralizam, reforma obrazovanja i, naravno, određene promene koje su neophodne kada je posredi sastav Vlade i ministarstava. I to nekima ne odgovara. Očito su iskoristili pomirljive poruke vladajuće koalicije da bi pokrenuli svoju kampanju i nastoje iznova destabilizirati političke prilike u Hrvatskoj i sprečiti da demokratski procesi idu dalje. Keleminec i njegova grupa je samo vrh ledenog brega takvoga nastojanja. Nama je to jasno. On nije samo ekstreman, izolovan slučaj, nego je samo jedan od eksponenata te vrste politike koja je nažalost mnogo šira i ukorenjenija u društvenom i političkom životu. I mnogo ozbiljnija nego ove pojave o kojima govorimo. Kada je u pitanju vladajuća većina i vodeća stranka u vladajućoj većini, glasovi koji dolaze iz nje koji ne poštuju svoje koalicijske partnere i šalju uvredljive poruke nesumnjivo su zabrinjavajući. TELEGRAM: Postoje li trenutno u samoj Vladi ministri, državni sekretari ili pomoćnici ministara koji veruju da bi ih premijer Plenković u određenom trenutku rekonstrukcijom mogao zameniti, pa u ovoj ili onoj meri sarađuju s desnim grupacijama o kojima govorite destabilizirajući Vladu u kojoj sede? PUPOVAC: Prerano mi je da o tome govorim. No, pojedine poruke koje dobijamo iz dela naših partnerskih stranaka i ljudi kojima je zadatak da sprovode hrvatski Ustav me brinu. TELEGRAM: Jesu li u ovom trenutku premijeru Plenkoviću veće pretnja opozicione stranke ili izvaninstitucionalne desne grupe o kojima govorite? PUPOVAC: Opozicione stranke, neke od njih, veća su opasnost same sebi nego vladajućoj koaliciji. No, budući da im ne želim loše, nego im želim dobro, na tome bih stao. Ono što je problem ukupne hrvatske politike, i leve i desne, njeno je slabljenje i jačanje izvaninstitucionalnih političkih uticaja onih koji su u međuvremenu stekli novac i moć i koji su se organizovali tako da misle suspendovati stranački politički pluralizam u kojoj bi onda bili suvišni i HDZ i SDP i bilo ko treći i postojalo bi nešto kao što nekad postojala komunistička partija, samo na desnoj strani pod egidom nekoga drugoga. Ostali će, ako pristanu na to, biti ukras pluralizma, a ako ne, onda će biti proterivani i zabranjivani kao što se to pokušava učiniti prema nama. TELEGRAM: Je li to uobičajeno da Vladu desne stranke pokušavaju destabilizovati desni politički faktori? PUPOVAC: Postoje snage koje naprosto ne žele stati samo na Drugom svetskom ratu i republici koja je tada stvorena i koja definiše naš Ustav. Postoje snage koje žele redefinirati republiku kakva je stvorena od Francuske revolucije na ovamo. I to je najveća pretnja i najveća opasnost hrvatskoj politici i hrvatskom društvu i to treba reći jasno i glasno i to moraju videti i HDZ i SDP. TELEGRAM: Govorite o Crkvi? PUPOVAC: Govorim o delovima Katoličke crkve i od njih stvorenih i podržavanih grupacija koje su deo šire mreže s takvim ciljem i takvim projektom. TELEGRAM: Mislite li da premijer Plenković može celi svoj mandat ili dva odgađati sukob s radikalnom desnicom o kojoj govorite? Očito je da do sada nije ušao u direktnu konfrontaciju s njima, već se oslanja na pregovore i koegzistenciju. PUPOVAC: Mislim da je politika pregovaranja evropsko postignuće nakon Drugog svetskog rata. Traženje političkih dogovora i sporazuma je postignuće koje treba negovati i u samoj Hrvatskoj, pogotovo nasuprot zajedničarskoj, nacionalističkoj politici koja bi dokinula pluralizam i potrebu pregovaranja i usaglašavanja. Međutim, postoje momenti kada se onima koji nisu za pregovore, koji postavljaju ultimativne pozicije, koji su ekstremni i ugrožavaju mogući društveni konsenzus treba reći odlučno i jasno ne. Onima koji su zagovornici neototalitarnih politika i neototalitarnih ideologija, a u Hrvatskoj ih imamo, politika koje su poražene u Drugom svetskom ratu, ali su oživljene u poslednjih 25 godina i nastoje se povezati s današnjim neokonzervativnim, u velikoj meri neototalitarnim politika, treba vrlo jasnim jezikom reći ne. Ne možete vi biti zagovornici nove demokratske orijentacije Hrvatske, tobožnji borci protiv totalitarizma, a zapravo promotori i borci za neototalitarne politike u Hrvatskoj. I to koalicija čiji sam član, nesumnjivo mora početi jasno govoriti. Moj je zadatak da to kažem i ja to govorim, ali očekujem da svi u koaliciji to razumemo kao imperativ odbrane demokratskih postignuća u Hrvatskoj i imperativ odbrane politike u Hrvatskoj i minimalnih političkih postignuća koje smo postigli do ulaska u EU. TELEGRAM: Okej, govorite o pozitivnim aspektima pregovaranja. No, mislite li da je način na koji su pregovori s HOS-ovcima vođeni, pomalo poražavajuć za premijera Plenkovića, ministre koji su pregovarali, ali i čitavu Vladu? PUPOVAC: Što se dela nas u vladajućoj koaliciji tiče i što se SDSS-a tiče, nama je od prvog trenutka kada smo videli kako se stvari razvijaju bilo jasno da će to tako završiti. Da će biti reči o tome da se sramoti Vlada i da se ponižavaju državne institucije. Ovime se nipodištavaju temeljne ustavne vrednosti i nastoji se razbiti vladajuća koalicija. Nema nikakve sumnje da se to nije smelo dogoditi. To da ministri idu na noge ljudima koji u normalnim okolnostima ne samo da ne bi bili uključeni ni u kakve pregovaračke procese, nego bi bili predmet ozbiljnih opservacija nadležnih državnih institucija. Njih se pušta da uđu u centralan prostor javnosti i u centralan prostor političkog odlučivanja i da zapravo teško kontaminiraju taj prostor i teško osramote ključne aktere političkog života u Hrvatskoj i, da ne upotrebim neku neprimerenu riječ za javni govor, da od najboljih namera koje je deo ljudi u Vladi imao naprave nešto što predstavlja političku sramotu. TELEGRAM: Na HOS-ovoj konferenciji za štampu Anto Đapić je rekao kako bi ploča s pozdravom &ldquo;Za dom spremni&rdquo; u Jasenovcu, da je bila postavljena za vreme Jadranke Kosor ili Ive Sanadera, bila maknuta isti dan. On je to, naravno, rekao u negativnom kontekstu za bivšeg premijera, odnosno premijerku. Vi ste sarađivali sa svo troje, jesu li gospođa Kosor i gospodin Sanader bili odlučniji u borbi protiv radikalne desnice od premijera Plenkovića? TELEGRAM: Jesu. Ali i prilike su bile drugačije. Ne želim time davati kredite nikome, a još manje ikoga opravdavati. U međuvremenu je nestao nacionalni imperativni konsenzus oko ulaska u Evropsku uniju. Nacionalnog imperativnog konsenzusa oko Hrvatske više nema. Mi smo društvo u neredu s oslabljenim politikama i političkim strankama i s ojačanim nepolitičkim institucijama koje sebi daju za pravo da, ne samo rade na pitanjima kao što su neosporno njihova, nego nastoje preuzeti monopol nad gotovo svim sistemima odlučivanja u društvu i nad gotovo svim pitanjima. I sprovode istorijski revizionizam koji, bez obzira na popustljivost i pragmatizam koji je imao prema desničarskim i proustaškim grupacijama, ni Tuđman ne bi dopustio, a kamoli oni koji su stvarali evropsku Hrvatsku za evropsko članstvo. Danas, takvi ljudi i takve politike teško ugrožavaju demokratsku budućnost i demokratski status Hrvatske u Evropi. Misliti da ono što može raditi desnica u Poljskoj može raditi desnica u Hrvatskoj je iluzorno. Poljska se demokratija ima snage nositi s time. Naša demokracija, nakon svih iskustava koje je imala, ako padne i popusti pred tim, upropaštava državu. I mi nismo daleko od toga. Iz tog razloga je, nadam se, premijeru jasno da je ovo moment sad ili nikad više. TELEGRAM: Kad kažete da su se okolnosti promenile nagore, mislite li da je tu veća krivica nedostatak zajedničkog cilja o čemu govorite ili to što je HDZ za vreme Tomislava Karamarka afirmirao radikalno desnu politiku? Obnova nacionalizma u Hrvatskoj nakon ulaska u EU je nesumnjivo doprinela ovakvom stanju. Pokušaj da se obnovi snaga politike s nacionalističkim i klerikalnim tipom ideologije nije ojačala Hrvatsku, samo ju je počela činiti crnom ovcom na prostoru jugoistočne Evrope. Zemljom koja ima sve više teškoća unutar sebe, sa sobom i s drugima. Zemljom u kojoj je politika počela gubiti ozbiljnu snagu. Nakon odlaska značajnih imena hrvatske politike, Račana, Mesića, Sanadera, pa u nekom smislu i Jadranke Kosor koja je čuvala to nasleđe, našli smo se u situaciji da zapravo imamo slabljenje političkih stranaka i političkog liderstva. To svi koji žele ultrakonzervativnu i nacionalističku Hrvatsku vide kao idealnu priliku. I oni kažu &ndash; sad ili nikad. I Karamarko i takav HDZ im je otvorio prostor. Hrvatskoj je potrebna snažnu opoziciju kako bi imala snažniju i odlučniju Vladu. Koliko god je imperativno da vladajuća koalicija zadrži razloge zbog kojih se formirala pre nekoliko meseci i da sprovodi svoju operativnu politiku, toliko je važno da opozicija definiše svoju agendu i doprinese sa svoje strane onome što Hrvatska u ovome trenutku treba. A to je Vlada koja neće imati mira u obavljanju svojih poslova i s druge strane, politika koja će biti zaštićena od onih koji u političkom prostoru nemaju što tražiti. Kao što političari nemaju što tražiti u prostorima koji pripadaju veri i vernicima. TELEGRAM: Ima li sada Hrvatska jaku opoziciju, odnosno ima li SDP definisanu jaku agendu? PUPOVAC: Ne znam ima li definisanu agendu. Samo znam i vidim da se traže. Ono što je izuzetno važno je da to traženje ne traje dugo, kao što i vi s pravom kažete da Vladina spremnost da ublaži društvene i političke sukobe koji su se rasplamsali u vreme nakon ulaska Hrvatske u EU i nakon oslobađanja nacionalističkih politika od strane tadašnjeg HDZ-a, može biti shvaćena kao popustljivost, a ne spremnost na dijalog. S druge strane Vlada mora shvatiti da dijalog treba voditi s onima s kojima dijalog ima smisla. Dijalog ima smisla s pojedinim predstavnicima opozicije, ali nema smisla voditi dijalog s onima koji sramote spremnost na društveni dijalog i koji su protiv takvog dijaloga. TELEGRAM: U više ste navrata kazali kako je mantra o osuđivanju dva totalitarizma pogrešna i štetna za Hrvatsku. No, nije li to temeljna agenda ove Vlade i premijera Plenkovića kada je reč o odnosu prema takvim pitanjima? PUPOVAC: Neke je stvari ova koalicija nasledila iz vremena koalicije s Mostom. I nema nikakve sumnje da ono što je bila agenda koalicije s Mostom, ne može biti agenda koalicije HDZ-a, HNS-a, SDSS-a i ostalih zastupnika manjina. Mislili smo da o tome nećemo morati raspravljati, ali očito hoćemo. Takva agenda ne može biti zajednička. Mi jesmo protiv nedemokratskih režima i nekima smo davno rekli ne. Neki su pobeđeni na demokratskim izborima i demokratskim transformacijama, a neki su pobeđeni vojnom silom. One koji su pobeđeni demokratskim političkim bitkama se danas proganja, iako ne predstavljaju nikakvu snagu i nema ih ni u tragovima, čak ni ozbiljnija levica nema osobitog prostora za pravo građanstva u našoj zemlji i etiketira na najružnije moguće načine, a s druge strane oni koji su poraženi, ne samo na prostoru Hrvatske i bivše Jugoslavije, nego i na prostoru cele Evrope i sveta, dobijaju pravo građanstva, s njima se postupa oprezno i govori jezikom i rečnikom koji su birani, umesto onim koji bi trebao biti jasan i nedvosmislen. To bi bila istinska borba protiv totalitarizma. Jedini danas oživeli istorijski totalitarizam je onaj ustaškog pokreta. Jedini danas opasan totalitarizam jest neototalitarizam ultrakonzervativnih krugova koji su podržani od dela kapitala u ovoj zemlji i to treba reći i govoriti. I nemojte imati sumnje da ovo što kažem vama, po prvi put ovako celovito i sistemski, neću reći i tamo gde je to neophodno, a to znači svojim koalicionim partnerima i u Hrvatskom saboru. O tome se mora početi govoriti, ne može se niko kriti iza tobožnjih lažnih nacionalnih, viših i demokratskih bitaka protiv svih totalitarizama. Jer te bitke su dobijene. One koje nastoje dobiti oni koji su poraženi, njima treba reći ne. TELEGRAM: Kad kažete ultrakonzervativni krugovi podržani kapitalom, mislite na sam HDZ ili na neke grupe izvan HDZ-a? I mislite li da je to politika koju bi premijer Plenković želio voditi ili ona koju je nasledio od svog prethodnika u stranci? PUPOVAC: Pitanje je koliko je nasledio, a koliko je to mantra dijela pučanskih politika u Evropi koja nije otvorila oči da vidi koje su opasnosti za njenu demokratsku budućnost od strane populističkih, ultrakonzervativnih i neototalitarnih politika. Bilo da je reč o onima koji dolaze iz neoliberalne priče, bilo da je reč o onima koji dolaze iz ultrakonzervativnih, nacionalističkih i neretko profašističkih orijentacija. TELEGRAM: Stavovi akademika Kusića koji vodi Veće za suočavanje s prošlošću su poznati. Imao sam prilike s njim razgovarati 2015., kada je postojala inicijativa da se pozdrav Za dom spremni uvede kao službeni pozdrav hrvatske vojske. Tada mi je rekao da je taj pozdrav neprihvatljiv, ali da je, isto tako, neprihvatljiv i pozdrav Smrt fašizmu, sloboda narodu jer ga se povezuje s komunističkom represijom. Možete li se zamisliti kao dio vladajuće većine koja bi donela zakon koji bi išao u tom smeru? PUPOVAC: Smrt fašizmu, sloboda narodu nije komunistički simbol. To je pozdrav narodne fronte formirane unutar Evrope pred opasnošću nadolazećeg nacizma, fašizma i svih drugih inačica ekstremnih ideologija krvi i tla. I nije specifičnost jugoslavenskog pokreta protiv nacizma i fašizma koji se borio za slobodu jugoslovenskih naroda i jugoslovenske zemlje. Prema tome, trpati u koš Smrt fašizmu, sloboda narodu, zajedno sa Za dom spremni je što se mene tiče potpuno neprihvatljivo. Ako dođe do takvog rešenja, ono sigurno neće biti podržano od SDSS-a niti njenog kluba zastupnika. TELEGRAM: Je li to razlog zbog kojeg biste izašli iz koalicije? Ili je moguće da ne biste podržali taj zakon za koji bi se osigurala većina nekih drugih zastupnika, a vi biste nastavili podržavati Vladu? PUPOVAC: To znači da ova Vlada ne bi poštovala neke temeljne vrednosti, uključujući i temeljne ustavne vrednosti i da bi bila formirana nova koalicija. A ako bi bila formirana takva nova koalicija, mi u toj koaliciji ne bismo mogli biti. Prema tome, svatko tko treba, a očito je da neki treba, neka čitaju izvorišne osnove hrvatskog Ustava. Hrvatski Ustav jasno kaže koja su to izvorišta hrvatske državnosti &ndash; ZAVNOH i Narodnooslobodilačka borba su jedna od izvorišta, a NDH i ustaše nisu. Naknadno izednačavati partizanski pokret s ustaškim pokretom, oslobodilačku partizansku vojsku s kvislinškom ustaškom zločinačkom vojskom je nedopustivo. TELEGRAM: Očekujete onda da će Vlada odbaciti preporuke Veća za suočavanje s prošlošću ako budu išle u tom smeru i drugačije regulisati to pitanje? PUPOVAC: Mislim da postoje instance koje su relevantnije od tog Veća, poput saborskih tela, saborskih odbora, Sabora u celosti, Ustavnog suda. Nisam sklon pozitivno gledati na formiranje takvih grupacija, niti ih podržavam. TELEGRAM: Neposredno pre nego što je doneto rešenje za ploču s natpisom Za dom spremni rekli ste kako je Vladi vreme isteklo i kako su krediti potrošeni. Je li premijer Plenković sada s ovim rešenjem, premda se vi s njim ne slažete, ipak kupio nešto vremena? PUPOVAC: To rešenje nije rešenje. Ono nije rešilo problem, već ga je u nekim aspektima zakomplikovalo. Jedino što je dobro je to što ploča nije u Jasenovcu, ali jest 15 kilometara dalje od Jasenovca. Prema tome, mi tek trebamo naći rešenje za to. I sasvim je sigurno da ne možemo čekati da se to rešenje traži kao što smo čekali do sada. TELEGRAM: Mislite da je premijer Plenković uspešan u obavljanju svog posla, kada se uključio u nacionalnu politiku dosta ste ga hvalili? PUPOVAC: Mislili smo da premijer Plenković zaslužuje našu podršku i izborili smo se zajedno s ostalim koalicionim partnerima da ima podršku i da može očuvati političku stabilnost Vlade i zemlje. Hteli bismo nastaviti s tom istom agendom, ali ne bismo hteli da se niti preko nas, niti preko koalicije, niti preko premijera ostvaruju desni politički projekti. TELEGRAM: Je li on uspeo nametnuti svoju političku agendu? Utisak je kako su još uvek u prvom planu ideološka pitanja&hellip; PUPOVAC: Siguran sam da to nije bila želja premijera, nego želja onih koji su želeli destabilizaciju i sprječavanje jačanja desnog političkog centra kao pretpostavke političke stabilnosti Hrvatske. Sve je bilo dobro do pre koji mesec, a onda je ponovno krenula kampanja. TELEGRAM: Kada je nedeljnik Novosti bio na svom početku, jeste li želeli da izraste u novinu koja se ne bavi samo temama vezanima uz srpsku nacionalnu manjinu, nego da progovara i o svim društvenim i političkim pitanjima kao što to čini danas? PUPOVAC: Nisam sve to mogao predvideti. Ali oduvek sam smatrao da je za srpsku zajednicu u Hrvatskoj u skladu s njenom tradicijom i dominantnom političkom idejom slobode, i za sebe i za zemlju u kojoj živi izuzetno važno da ne bude u nekom vrstu geta i da se bavi svime onime što je relevantno za društvo. Nisam naravno mogao predvideti da će u Novostima pisati neki od najuglednijih novinara i književnika u Hrvatskoj. Izrazito smo ponosni na to da su se nama u toj borbi za otvoreno i slobodno društvo, društvo jednakih prava i solidarnosti, pridružili ljudi koji su novinarske, a neretko i književne veličine. Znamo da im nije uvek jednostavno biti percipirani kao novinari srpskih novina, ali i oni i mi znamo da to nisu samo novine koje se mogu svrstati u koš srpskih novina. Uređuju ih novinari nezavisno o svojoj nacionalnosti. Ekipirali su se na osnovu njihovih inicijativa, na temelju naše osnovne filozofije, ali o tome kako će i na koji način izgledati uređivački sastav, kako će izgledati saradnički sastav i urednička politika, to je od Dragojevića, preko Đikića i danas Bajte bila pre svega njihova stvar. Na nama je bilo da pazimo na finansijski i zakonski aspekt, a sve ostalo je pitanje njihove slobode i procene što je u ovom trenutku potrebno u hrvatskom medijskom prostoru. TELEGRAM: Jesu li danas susreti između hrvatske i srpske kulture previše opterećeni lošim političkim odnosima dveju zemalja? Odnosno, da se referiram na poznatu polemiku Stanka Lasića i Igora Mandića iz 90-ih, je li nama u Hrvatskoj srpska kultura i književnost jednako važna, odnosno nevažna kao i Bugarska? PUPOVAC: To je otprilike kao što nam je srpski nerazumljiviji od kineskog. Naravno, malo sam zaoštrio stvar, ali zaista ima ljudi koji zbog osećaja, percepcije i identitetskih politika kažu da hrvatska i srpska kultura nemaju ništa zajedničko i da ne mogu nikako komunicirati međusobno, što je apsolutno suprotno svim aktualnim i istorijskim činjenicama. Ne postoje dve bliže kulture nego što su hrvatska i srpska i kulture. Kao što ne postoje ni dva naroda koja su bliža nego hrvatski i srpski, nezavisno o tragičnim iskustvima koja su prolazili tokom 20. veka. I to treba ponovo osvestiti upravo zato da bi se jedni prema drugima mogli emancipovati, a ne biti robom onog drugoga i graditi hrvatstvo koje će biti antisrpstvo i graditi srpstvo koje će biti antihrvatsko nego stvoriti hrvatstvo i srpstvo koje će se emancipirati u sebi i na osnovi onih vrednosti koje su historijski održive i opravdive. TELEGRAM: Mislite li da zbog tog odvajanja kultura više gube sami umetnici ili društva kao takva? PUPOVAC: Gube narodi, građani. Profesori, književnici, novinari nađu načina. Elita uvek nađe načina da izađe iz tamnica koje ideologije i države postavljaju, to im njihov ethos nalaže. Onaj ko trpi jesu deca u školama, mladi ljudi koji ne poznaju svoje susede, koji o njima govore kroz stereotipe i ratnu propagandu, kroz identitetske zatvore koji su stvoreni zahvaljujući ideji identitetskih država i politika. Ako Hrvati i Srbi žele opstati kao narodi, doslovno opstati kao narodi moraju se početi oslobađati opsesivne, iracionalne ideje države koja ne služi narodima, jer narodi počinju napuštati svoje zemlje i ne vide u njima budućnost jer im u njihovim domovinama više nije dobro. Iz tog razloga i hrvatska i srpska državna politika, ako žele zaustaviti ovaj trend, moraju pogledati gde im i odakle dolaze opasnosti. Ne dolaze im više jednima od drugih, dolaze im od nerazumnosti njihovih vlastitih politika i mnogo moćnijih i mnogo uticajnijih. Svaki patriotizam, hrvatski ili srpski, trebao bi imati imperativni zadatak da se oslobodi uzajamnog neprijateljstva i da podvuče istorijsku crtu i otvori prostor za saradnju.