"Podela Kosova nije prihvatljiva ni za Albance ni za svet"

Model po kome bi se teritorijalno podelilo Kosovo nije iz pozicije Albanaca sa Kosova prihvatljiv, ali u velikoj meri ni za međunarodnu zajednicu.To kaže za Tanjug izvršni direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković.Komentarišući predlog ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, da se KiM podeli teritorijalno i da srpske crkve i manastiri dobiju status poput onih na Atosu u Grčkoj, Proroković smatra da je to &quot;pokušaj legitimizacije unutrašnjeg dijaloga&quot;. On objašnjava da pitanje statusa Kosova nije samo pitanje srpsko-albanskih odnosa, već da je to tema i za međunarodnu zajednicu. &quot;Čini mi se da je cela stvar pokrenuta kako bi se u našoj unutrašnjoj javnosti legitimizovala ideja podele i kako bi se poslala jasna poruka međunarodnoj zajednici&quot;, kaže Proroković. NATO agresija na Jugoslaviju i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, ističe, &quot;sve to opterećuje međunarodnu zajednicu u celini&quot; i podseća da je Kosovo postalo i regionalni, a u određenoj meri i svetski problem, zato što se, navodi, kosovski presedan nakon 2008. godine, primenjivao i u drugim delovima sveta. &quot;Našim dijalogom sa Albancima mi možemo manje ili više uspešno da rešimo jedan broj problema, ali traganje za konačnim rešenjem bez uključivanja međunarodne zajednice, nije moguće&quot;, kaže Proroković. On objašnjava da zbog toga, cela ideja o podeli, posmatrajući iz ugla Srbije, dolazi prekasno jer je Srbija u međuvremenu potpisala Briselski sporazum. &quot;Sada će biti vrlo teško ubediti Albance da treba da se odriču bilo čega&quot;, smatra Proroković. S druge strane, posmatrajući predlog o razgraničenju iz ugla šire međunarodne zajednice, Proroković smatra da, ovi predlozi dolaze prerano. &quot;Zapadne sile nemaju volju, odnosno, do sada nisu iskazivale volju da govore o tom problemu. Oni žele da sprovode Išingerov plan, da Srbija u narednim mesecima ili godinama omogući Kosovu učlanjenje u UN, a to je skopčano i sa američkim težnjama da se NATO proširi na sve balkanske zemlje&quot;, kaže on. Takođe, smatra da predlozi o razgraničenju neće naići na podršku ni na zapadu ni na istoku još nekoliko godina, te da su Srbiji potrebna nova rešenja. &quot;Ključ Dačićevog predloga je pripajanje severa Kosova Srbiji i omogućavanje eksteritorijalnog statusa srpskloj zajednici na jugu i delu centralnog Kosova. Predlog je problematičan za albance i međunarodnu zajednicu jer bi on prouzrokovao menjanje granica u celom regionu&quot;, kaže Proroković podsećajući da je više od sto država u svetu priznalo nezavisnost Kosova. Objašnjava da s obzirom da druga najveća partija na Kosovu, &quot;Samoopredeljenje&quot;, u svom statutu ima ideju o ujedinjenju svih Albanaca, kao i da je na KiM pristan uticaj radikalnog islama, podela granica na takav način da se sever Kosova pripoji Srbiji bi prema njegovom mišljenju, izazvala novu unutrasnju krizu na Kosovu. &quot;A sponzori kosovske nezavisnosti nisu raspoloženi za tako nešto&quot;, ističe Proroković. Što se tiče eksteritorijalnog statusa naših verskih objekata na KiM, Proroković kaže da je taj model retko primenjivan u praksi i da bi tu došlo do niza problema. &quot;Izvoditi tako nešto u ovom trenutku bilo bi vrlo teško. Albanci neće da razgovaraju ni o Zajednici srpskih opština, obavezi koju su preuzeli u Briselu, a kamoli korak dalje, da se definišu nekakve eksteritorijalne enklave unutar KiM&quot;, objašnjava on. Komentarišući predlog lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, koji je predložio takozvani Kiparski model, Proroković kaže je dobro što je predlog došao od jednog od političkih lidera Srba sa Kosova i Metohije, ali objašnjava da se ne radi o predlogu, već je reč više &quot; o konstataciji&quot;. &quot;To nije predlog, to je više konstatacija. KiM može funkcionisati samo u takvom okviru koji podrazumeva da dogovorimo sa EU kako dalje da se evrointegracije odvijaju, odnosno, da delimično Kiparski model bude primenjen&quot;, kaže Proroković. Da bi se do takvog rešenja došlo, dodaje, opravdano bi bilo posmatrati kosovsko pitanje u širem regionalnom okviru. &quot;Krajnji predlog o razgraničenju se možda za deset godina pokaže opravdanim ali da bi do toga došlo, moramo da primenjujemo druge diplomatske instrumente i ukljkučujemo i druge partnere koji nam mogu pomoći u poboljšavanju našeg položaja&quot;, objašnjava on i ističe da je &quot;Kiparsko pitanje klasičan zamrznuti konflikt, kao i Kosovo i Metohija&quot;. Smatra da bi Srbija mogla da prihvati &quot;nekakvo međurešenje&quot; i da Kosovo sa nedefinisanim statusom uđe u EU zajedno sa Srbijom. &quot; Raspoloženje među državama članicama EU ide u tom smeru. Ne postoji članica EU koja bi stavila veto na dalje evrointegracije Kosova&quot;, kaže Proroković i ističe da je Srbija došla u situaciju kada je pritisak EU i SAD na nju postao isuviše očigledan. Objašnjava da se od Srbije, kroz proces pristupanja EU, traži da odustane od KiM. &quot;Naša vlast bi sada da pokrene unutrašnji dijalog da vidi za šta može da dobije podršku unutar Srbije . Ako su EU integracije problem, onda o tome treba pregovarati sa EU i videti kakav se modalitet može pronaći, ukoliko u Briselu postoji spremnost. Ukoliko ne postoji, onda mi nismo ni pred kakvim izborom. Odnosno, izbor se svodi na jedno pitanje, da li priznati takozvanu republiku Kosovo ili ne&quot;, zaključuje Proroković.